Границе, рутина и одлазак на спавање: 13 здравих навика деце

мај 26 22:21 2018

Поред толико контрадикторних савета о родитељству, можда се питате како подићи дете које ће се лако прилагодити? Пре него што закопате главу у песак, погледајте ових 13 навика које сваки родитељ може да присвоји.

У последње време често виђам објаве о томе како су деца незахвална. Заправо, не морате много ни да претражујете да бисте видели да се пише о томе како су деца „лења“, „нарцисоидна“ и „ужасно грозна“.

Ако сте родитељ малишана, читајући овакве текстове паралишу Вас осећаји страха и мешовите поруке. Шта је, заправо, исправно радити? Где грешим? Да ли би требало да дигнем руке и да једноставно штедим новац за будуће психотерапије мог детета?

Оно што ме застрашује више од свега је то што смо сви преплављени осуђивањем модерног родитељства, па нам је безбедније (а и лакше) да не радимо ништа, укључимо телевизију и сакријемо се у свет технологије.

Требало би да знате нешто.

Промена почиње са једним родитељем и једним дететом. Имате прегршт могућности да изградите квалитетне темеље Вашег детета, који су му потребни.

Развој квалитета, као што су дарежљивост, одговорност, захвалност, љубазност, упорност и спремност да помогне, креће у раном добу.

Ево теже стране овога.

Све почиње са нама – родитељима. Деца не могу ни помислити на ниво зрелости који је потребан за промену понашања, а камоли да ураде нешто поводом тога. Тако да све креће од нас, родитеља. Темељ добро одгојеног детета смо увек ми.

Следи 13 једноставних начина који помажу у подизању прилагодљивог детета. Окренимо се основним стварима.

  1. ОГРАНИЧЕЊА

Није нека филозофија, зар не? Али… Тешко је поставити границе за децу и држати их се. Нарочито је тешко када се деца отимају, вриште у недоглед и изговарају ствари као што је „Мрзим те“. Запамтите да, када се дете овако понаша, оно се само суочава са својим потребама на једини начин на који уме. У зависности од постављене границе, дететово прихватање исте може потрајати.

Када дете почне мање да се отима или мање да вришти, значи да иде ка прихватању постављених правила. Уколико сте истрајни у ограничењима, односно постављене границе су као зид, а не као врата која се с времена на време отворе, дете ће се просто одбити од тог зида и почеће да размишља о алтернативним начинима испуњења потреба.

Свет је веома хаотичан. Ограничења помажу деци, не само да буду приземни, већ и да успевају. Погледајте из свог угла и размислите о границама које Ви имате. И запамтите, то су зидови од цигле, не врата.

  1. РУТИНА

У детињству има толико тога што је детету ново и изазовно. Учење самоконтроле и емпатије. Учити како се спријатељити и како функционисати са другим особама. Ово су огромне ствари за децу. Можете користити неке једноставне методе, нпр. картице за свакодневне активности и тиме ће дете опуштено обављати ствари које се од њега траже.

Заправо, када дете зна шта се од њега очекује за време оброка, ујутру, увече пред спавање, оно се осећа безбрижније.

Имате тврдоглаво дете? Још боље. Увођење рутине допушта детету да има осећај да контролише нешто, а то је ствар која много значи тврдоглавом детету.

  1. ВРЕМЕ ЗА СПАВАЊЕ

Спавање утиче на развој мозга. Помаже нам да обрадимо оно што нам се дешава и да учимо из тога. Дечији мозгови се константно развијају и стварају нове неуронске везе. Њима је неопходан сан како би неговали овај развој.

Због дечијих активности, школе и наравно, коришћења технологије, деца иду на спавање касније и имају проблема да се умире пре спавања. Једна од основних ствари коју можете да урадите за њихово понашање, здравље и њихово добро јесте да им пружите сан који им је потребан.

  1. ЕМПАТИЈА

Шта је деци заиста потребно да би били срећни и успешни? Већину изненади одговор: Емпатија. То је способност да уђемо у туђе ципеле. Нова истраживања показују да емпатија има велику улогу у предвиђању среће и успешности деце.

Иако нам је усађено да бринемо, не рађамо се са емпатијом, као ни што се не рађамо са тим да знамо да наручимо кафу у кафићу. То понашање се учи, то је стечена особина.

„Емпатијом показујемо љубазност, социјализованост, као и моралну храброст и она представља лек против малтретирања, агресије, предрасуда и расизма. Зато Форбс апелује на компаније да усвајају принципе емпатије и перспективе, које је Харвард Бизнис навео као једне од основних састојака за успех у лидерству и резултатима.“ – др Мишел Борба, психолог и експерт родитељства.

  1. ЗАГРЉАЈИ

Вирџинија Сатир, породични терапеут, рекла је: „Треба нам 4 загрљаја дневно да бисмо преживели, 8 да бисмо одржали равнотежу, 12 да бисмо се развијали.“

„Загрљајем наше тело ослобађа окситоцин, познат као хормон љубави. Овај хормон има битне утицаје на наша тела. Један од њих је стимулација развоја. Истраживања су показала да грљење аутоматски подиже ниво окситоцина. Када је он у порасту, неколико хормона раста такође се повећавају, као што су инсулин (ИГФ-1) и неуронски фактор раста. Нежни додири и загрљаји могу допринети развоју детета.“ – Памела Ли, аутор дела Одгајање дечијег ума.

  1. РАЗИГРАНИ РОДИТЕЉИ

Деца нам не кажу – Имао сам тежак дан… Можемо ли да причамо? – Они нам кажу – Хоћеш да се играш са мном? – Лоренсе Коен.

Не издвајамо више много нашег времена за забаву и игру. Дани су нам испуњени стресом, обавезама и напорним радом и ни не приметимо да смо све удаљенији од деце. Игра је посао наше деце и да бисмо остварили везу са њима, морамо се и играти са њима.

Одвојите неко време када ћете одложити телефоне и схватите да смо потребни деци да бисмо се ИГРАЛИ са њима. Можда звучи смешно, али сви ти бесмислени клипови и рецепти на интернету ће бити ту годинама. Наша деца неће.

  1. ПРОВОДИТЕ ВРЕМЕ У ПРИРОДИ

Различите физичке активности, поготову на отвореном, доводе до побољшања свега, од креативности, преко остваривања успеха, па до емоционалне стабилности. Деца која нису активна могу имати много проблема, од емоционалних – на пример, плачу за сваку ситницу – до проблема као што је правилно држање оловке. – Мерил Дејвидс Ландо, аутор књиге „Просветљујуће родитељство“.

  1. СВАКОДНЕВНЕ ОБАВЕЗЕ

Иако је тешко натерати дете да обавља неке од свакодневних кућних обавеза, деца имају много тога корисног од тога.

Истраживања су показала да деца која имају свој део кућних послова, имају и више самопоуздање и одговорнија су, али и бољи су у суочавању са љутњом и жртвовању одређених задовољстава, што доводи до бољих резултата у школи.

Штавише, истраживање које је спровео Марти Росман показује да укључивање детета у кућне послове има позитиван утицај на његов каснији живот. Заправо, Росман каже да је најбољи показатељ успеха младог човека (средње 20те године) управо то учествовање у кућним пословима у детињству. – Деб Коен, Центар за едукацију родитеља.

  1. ВИШЕ ОГРАНИЧЕЊА У КОРИШЋЕЊУ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Како би се неуронске везе нормално развијале у критичном периоду детета, оно мора да добија специфичну стимулацију. Видови стимулације се развијају током еволуције човека и – нимало изненађујуће – њу не можете пронаћи на екранима таблета и телефона. Када дете проводи превише времена пред екранима, а не добија квалитетну стимулацију из стварног света, његов развој успорава. – др Лираз Маргалит

  1. ДОЖИВЉАЈИ, НЕ СТВАРИ

Деци је потребно мање материјалних поклона, а далеко више значајних доживљаја. Када одрасту, неће се сећати поклона које су добијали, већ ће се сећати како сте хватали рибице или како сте направили кулу од песка коју је талас потопио… Најбоља искуства у животу коштају мало или нимало, као што је пикник у парку, прављење балона од сапунице, цртање кредом на бетону или добацивање лоптом. Све ове ствари имају нешто заједничко: радите их заједно. Оно што деца желе јесте квалитетно време проведено са родитељима. – Сели Вајт

  1. УСПОРИТЕ

Саветујем родитељима да одређено време одвоје и само да посматрају децу, док се играју, док раде домаћи или док једу. Издвојите тај моменат и упијајте их. Подсетите себе колико су Вам деца дивна. Ове паузе, макар биле и минималне, доводе до регулисања темпа живота. – Џон Дафи, психолог.

  1. ЧИТАЈТЕ ИМ КЊИГЕ

Једна од најбитнијих ствари које родитељ треба да ради (поред бриге да су деца здрава и безбедна) јесте да чита деци. Почните од самог њиховог рођења, и када не умеју да причају и читајте им све док не буду могли сами да читају. Сва истраживања на ову тему показују да читање доприноси развоју говора, интеракције и повезивања са родитељима и када науче сами да читају, то ће учинити да се осећају важним, разумеће свет око себе и биће саосећајне особе. – Ејми Џојс

  1. МУЗИКА

Научници су доказали да, када дете учи да свира неки инструмент, његов мозак постане способан да чује и обради звуке које иначе не би могао. Ово им помаже да разазнају одређене неуропсихолошке разлике између звукова, што доводи до побољшања свеукупних резултата код детета.

Приредила: Александра Ивковић

Извор: themilitarywifeandmom.com

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.