Имамо школу која још увек далеко више припрема децу за “назови науку”, него за живот

јул 12 23:29 2017

Након 30 година проведених у раду са децом, као и након десетак година бављења семинарима у образовању, Божијом вољом, или чиме већ, дошло се до неких сазнања и искустава. На жалост, суштина тих сазнања се не уклапа у традиционално виђење школе. Проблем је дубок и није у домену наставника, а ни родитеља. Наставници углавном добро раде оно “за шта су педагошки формирани” и шта су научени да раде. Проблем је што смо се јако удаљили од смисла. Имамо школу која још увек далеко више припрема децу за “назови науку”, него за живот. Важно нам је шта знају, шта могу да “изверглају” а небитно нам је какве људске особине развијају – каква су као људи.

Једног дана, надам се не тако далеког, биће јасно да проблеми са којима се суочавамо падају на терет школе. Људи који данас “управљају” друштвом и животом ишли су у школу, али се у истој нису довољно бавили оним што је приоритет, а то је смисао живота и друштва – етика, култура, васпитање… Зар родитељство, или рецимо економска култура, нису довољно вредне теме да се изучавају као наставни предмети у школи? За то од чега би људи имали конкретну корист у животу, у школи нема места.

Родитељи не греше према деци зато што не мисле добро својој деци, већ зато што немају потребне информације. Људи о родитељству знају углавном оно што су сачували у сећањима на своје детињство…

За такве “околности” нису одговорни наставници, они само раде оно што се од њих тражи. Једноставно, немамо стратегију шта очекујемо и желимо од школе. Пропагирамо на сва звона “друштво знања” јер су нам “духовне очи” затворене. Сва успешна друштва данашњице су “друштва васпитања”. Тамо где постоје етика, васпитање и култура, ту је дошло и све остало. Ми сматрамо да се васпитање, етика и култура могу научити образовањем, “причањем прича о доброти у школи”… То не “бива”. Васпитање, етика и култура се усвајају кроз оно што се доживљава, а не кроз “речи о доброти”…

Наравно да је запуштеност било ког детета својврсна “трагедија”, или бар “невоља”, али мало је ситуација запуштености у којима постоје сврсиходна и лако применљива решења. Мало где можемо нешто да променимо… Код презаштићености, до које данас долази из најбољих намера (и незнања), ефекти су често драстичнији по децу јер је слика о животу у очима презаштићене деце често искривљенија, него код запуштене. На то сам мислио када сам рекао да је презаштићеност већи проблем од запуштености – пре свега данас знатно учесталији…

Момчило

  Categories:
  1. јул 13, 15:10 #1 IQ

    Ja bas mislim sve suprotno od autora ovog teksta. Skola jeste i treba da bude mesto gde se stice znanje i finisira decu u socijalnom smislu. Vaspitanje, a pogotovo snalazljivost u svakodnevnom zivotu se usvaja u primarnoj porodici shodno uzorima i ubedjenjima roditelja. Sto je sasvim u redu dok ne dodjemo do opstih mesta koja pokriva jedna knjizica koja se zove bon ton koju ocigledno nisu procitala ni deca, a ni neki roditelji. Od toga kako je roditelj vaspitao i same licnosti deteta zavisi i njegova pripremljenost za svakodnevne zadatke, a prvi od vecih/tezih u zivotu deteta jeste upravo skola. Dakle skola treba da gura i kanalise decu u nauku i neko ce se profilisati u manuelnog radnika, neko u naucnika, a neko postati umetnik kada se ukrste karakter, vaspitanje i znanje. I svi ce se snalaziti razlicito jer ne postoje dve iste duse, dve isto fizicki i psihicki spretne i spremne osobe, sa istim nivoom znanja. Stoga i postoje razlicite sudbine ljudi koji zive pod istim okolnostima. Znate svaka trka ima svog pobednika, nekoga kome je bio prioritet samo ucestvovati i nekoga ko se oseca kao gubitnik iako nije stigao poslednji. A roditeljstvo je prvenstveno stvar biologije i erodiralo je onoga trenutka kada su se u njega umesali kojekakvi eksperti sa smislenim pricama koje crpe kredibilitet iz nepotunih i uglavnom netacnih informacija. Dogma je da te skola priprema za zivot kao licnost i kao coveka. To rade tvoji mama i tata, u trenutku zaceca kada ti proslede genetski materijal, i svaki put kada su u poziciji da biraju stvari koje ce priustiti detetu, ukljucujuci i skolu.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 13, 23:00 Natasa

      Ovo je vas pokušaj filozofiranja koji se završio floskulom. Danas svako ima pravo na izbor, a ako roditelj odabere da njegovo mišljenje a posebno u odnosu na školu bude divergentno, a pri tome nije ni generativno ni istraživačko već nepredvidivo i lišeno logike, a zasnovano na lošoj intuiciji onda su neminovni psihički poremećaji u sistemu i društvu.

      Одговорите на овај коментар
      • јул 14, 21:28 IQ

        Da li ste Vi culi za STEM obrazovanje s obzirom da zivite u inostranstvu i da li znate zasto je ta grupa obrazovnih predmeta krucijalna Americi za odrzavanje liderske pozicije na svetskoj sceni…U medjuvremenu ja cu se i dalje oslanjati na intuiciju, ako se to tako zove

        Одговорите на овај коментар
        • јул 15, 13:45 Natasa

          U tekstu se govori i argumentuje zašto je loše ako je dete previše zaštićeno, čak mnogo gore od zapuštenog. Kakve veze s tim ima STEM obrazovanje, jedino ako mislite da su ta prezaštićena deca baš ta posebna i kreativna ali im sistem ne dozvoljava da se prezentiraju i pokažu u pravom svetlu.
          Divergentno mišljenje u obrazovanju je osnova STEM obrazovanja pod usovom da je genertivno i istraživačko, a onda spontano sledi prava intuicija koja pruža uspeh, ali osnova i baza svakako mora biti i konvergentno analitičko mišljenje.
          Ali divergentno mišljenje mnogih roditelja ima u osnovi neznanje, zasnovano na lošoj proceni i intuiciji.
          Jedno od moje dece od sledeće godine pohađa završne tri godine srednje škole i stekla je pravo nakon prve tri godine srednje škole da odabere dupli profil (grupa predmeta: matematika B, fizika, hemija, biologija, tehnologija, ekonomija, engleski, nemački i holandski ) i dobila je masterclass na univerzitetu ( jednom mesečno ceo dan ). Ali to nije za svakoga. A trebam li da vam kazem da je u osnovnoj školi bila jedva prosečan đak iako je i osnovno obrazovanje vrlo kreativno i da ja kao roditelj nisam imala neke primedbe na obrazovni sistem. A već zna sa 15 godina da će studirati biomedicinsku tehnologiju.
          Tako da mi nije jasno s čim se ne slažete u tekstu čija je suština jasna ….. Imamo školu koja još uvek daleko više priprema decu za “nazovi nauku” i …. mnogo toga u školi treba da se menja, ali još više treba da se menja u porodicii, sa akcentom na porast populacije prezašticene dece.
          Moj point je da takvo obrazovanje pa još u kombinaciji sa ovakvim roditeljima upravo daje (a ona i jeste takva) strašno lošu opstu sliku i dojam.
          A masa roditelja traže samo petice i takvi roditelji svojim “zahtevima za petice” ustvari degradiraju i onako ne bas sjajni obrazovni sistem, bitnija je vecini petica, a manje bitno kakvo znanje se krije iza nje….pa se namece i pitanje šta/koga prvo treba menjati a tek onda i kako?
          Volela bi čuti vaš point odnosno to “suprotno”?

          Одговорите на овај коментар
          • јул 17, 09:03 IQ

            Moj point je da skola treba da priblizava decu nauci i naucno-istrazivackom radu. Sve ostalo su zadaci roditelja i drustvene zajednice ali izvan institucija. U kom slucaju ce drustvo dobiti celovitog i korisnog pojedinaca. O metodologiji rada sa decom mozemo pricati do sutra ujutro bez konacnog zakljucka naravno. Jer metodoloski pristup umnogome zavisi od tekucih tendova i ekonomskih interesa vladajucih klasa. Danas je skolovanje postalo biznis, nije bas tradicionalna skola toliko losa. Dokaz za to su mladi strucnjaci izvezeni iz zemlje i rasuti po citavom svetu. A roditelji ko jasike na vetru, u skladu sa onim sto u Srbiji najbolje prolazi “boksuju” za svoju decu bolju (goru) buducnost. I zapamtite ne moze ni jedan roditelj nauditi skolskom sistemu i nastavniku koliko to cini losa zakonska regulativa. A nju propisuje zna se ko.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.