Imamo školu koja još uvek daleko više priprema decu za “nazovi nauku”, nego za život

jul 12 23:29 2017

Nakon 30 godina provedenih u radu sa decom, kao i nakon desetak godina bavljenja seminarima u obrazovanju, Božijom voljom, ili čime već, došlo se do nekih saznanja i iskustava. Na žalost, suština tih saznanja se ne uklapa u tradicionalno viđenje škole. Problem je dubok i nije u domenu nastavnika, a ni roditelja. Nastavnici uglavnom dobro rade ono “za šta su pedagoški formirani” i šta su naučeni da rade. Problem je što smo se jako udaljili od smisla. Imamo školu koja još uvek daleko više priprema decu za “nazovi nauku”, nego za život. Važno nam je šta znaju, šta mogu da “izverglaju” a nebitno nam je kakve ljudske osobine razvijaju – kakva su kao ljudi.

Jednog dana, nadam se ne tako dalekog, biće jasno da problemi sa kojima se suočavamo padaju na teret škole. Ljudi koji danas “upravljaju” društvom i životom išli su u školu, ali se u istoj nisu dovoljno bavili onim što je prioritet, a to je smisao života i društva – etika, kultura, vaspitanje… Zar roditeljstvo, ili recimo ekonomska kultura, nisu dovoljno vredne teme da se izučavaju kao nastavni predmeti u školi? Za to od čega bi ljudi imali konkretnu korist u životu, u školi nema mesta.

Roditelji ne greše prema deci zato što ne misle dobro svojoj deci, već zato što nemaju potrebne informacije. Ljudi o roditeljstvu znaju uglavnom ono što su sačuvali u sećanjima na svoje detinjstvo…

Za takve “okolnosti” nisu odgovorni nastavnici, oni samo rade ono što se od njih traži. Jednostavno, nemamo strategiju šta očekujemo i želimo od škole. Propagiramo na sva zvona “društvo znanja” jer su nam “duhovne oči” zatvorene. Sva uspešna društva današnjice su “društva vaspitanja”. Tamo gde postoje etika, vaspitanje i kultura, tu je došlo i sve ostalo. Mi smatramo da se vaspitanje, etika i kultura mogu naučiti obrazovanjem, “pričanjem priča o dobroti u školi”… To ne “biva”. Vaspitanje, etika i kultura se usvajaju kroz ono što se doživljava, a ne kroz “reči o dobroti”…

Naravno da je zapuštenost bilo kog deteta svojvrsna “tragedija”, ili bar “nevolja”, ali malo je situacija zapuštenosti u kojima postoje svrsihodna i lako primenljiva rešenja. Malo gde možemo nešto da promenimo… Kod prezaštićenosti, do koje danas dolazi iz najboljih namera (i neznanja), efekti su često drastičniji po decu jer je slika o životu u očima prezaštićene dece često iskrivljenija, nego kod zapuštene. Na to sam mislio kada sam rekao da je prezaštićenost veći problem od zapuštenosti – pre svega danas znatno učestaliji…

Momčilo

  Categories:
napišite komentar

5 komentara

  1. jul 13, 15:10 #1 IQ

    Ja bas mislim sve suprotno od autora ovog teksta. Skola jeste i treba da bude mesto gde se stice znanje i finisira decu u socijalnom smislu. Vaspitanje, a pogotovo snalazljivost u svakodnevnom zivotu se usvaja u primarnoj porodici shodno uzorima i ubedjenjima roditelja. Sto je sasvim u redu dok ne dodjemo do opstih mesta koja pokriva jedna knjizica koja se zove bon ton koju ocigledno nisu procitala ni deca, a ni neki roditelji. Od toga kako je roditelj vaspitao i same licnosti deteta zavisi i njegova pripremljenost za svakodnevne zadatke, a prvi od vecih/tezih u zivotu deteta jeste upravo skola. Dakle skola treba da gura i kanalise decu u nauku i neko ce se profilisati u manuelnog radnika, neko u naucnika, a neko postati umetnik kada se ukrste karakter, vaspitanje i znanje. I svi ce se snalaziti razlicito jer ne postoje dve iste duse, dve isto fizicki i psihicki spretne i spremne osobe, sa istim nivoom znanja. Stoga i postoje razlicite sudbine ljudi koji zive pod istim okolnostima. Znate svaka trka ima svog pobednika, nekoga kome je bio prioritet samo ucestvovati i nekoga ko se oseca kao gubitnik iako nije stigao poslednji. A roditeljstvo je prvenstveno stvar biologije i erodiralo je onoga trenutka kada su se u njega umesali kojekakvi eksperti sa smislenim pricama koje crpe kredibilitet iz nepotunih i uglavnom netacnih informacija. Dogma je da te skola priprema za zivot kao licnost i kao coveka. To rade tvoji mama i tata, u trenutku zaceca kada ti proslede genetski materijal, i svaki put kada su u poziciji da biraju stvari koje ce priustiti detetu, ukljucujuci i skolu.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 13, 23:00 Natasa

      Ovo je vas pokušaj filozofiranja koji se završio floskulom. Danas svako ima pravo na izbor, a ako roditelj odabere da njegovo mišljenje a posebno u odnosu na školu bude divergentno, a pri tome nije ni generativno ni istraživačko već nepredvidivo i lišeno logike, a zasnovano na lošoj intuiciji onda su neminovni psihički poremećaji u sistemu i društvu.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • jul 14, 21:28 IQ

        Da li ste Vi culi za STEM obrazovanje s obzirom da zivite u inostranstvu i da li znate zasto je ta grupa obrazovnih predmeta krucijalna Americi za odrzavanje liderske pozicije na svetskoj sceni…U medjuvremenu ja cu se i dalje oslanjati na intuiciju, ako se to tako zove

        Odgovorite na ovaj komentar
        • jul 15, 13:45 Natasa

          U tekstu se govori i argumentuje zašto je loše ako je dete previše zaštićeno, čak mnogo gore od zapuštenog. Kakve veze s tim ima STEM obrazovanje, jedino ako mislite da su ta prezaštićena deca baš ta posebna i kreativna ali im sistem ne dozvoljava da se prezentiraju i pokažu u pravom svetlu.
          Divergentno mišljenje u obrazovanju je osnova STEM obrazovanja pod usovom da je genertivno i istraživačko, a onda spontano sledi prava intuicija koja pruža uspeh, ali osnova i baza svakako mora biti i konvergentno analitičko mišljenje.
          Ali divergentno mišljenje mnogih roditelja ima u osnovi neznanje, zasnovano na lošoj proceni i intuiciji.
          Jedno od moje dece od sledeće godine pohađa završne tri godine srednje škole i stekla je pravo nakon prve tri godine srednje škole da odabere dupli profil (grupa predmeta: matematika B, fizika, hemija, biologija, tehnologija, ekonomija, engleski, nemački i holandski ) i dobila je masterclass na univerzitetu ( jednom mesečno ceo dan ). Ali to nije za svakoga. A trebam li da vam kazem da je u osnovnoj školi bila jedva prosečan đak iako je i osnovno obrazovanje vrlo kreativno i da ja kao roditelj nisam imala neke primedbe na obrazovni sistem. A već zna sa 15 godina da će studirati biomedicinsku tehnologiju.
          Tako da mi nije jasno s čim se ne slažete u tekstu čija je suština jasna ….. Imamo školu koja još uvek daleko više priprema decu za “nazovi nauku” i …. mnogo toga u školi treba da se menja, ali još više treba da se menja u porodicii, sa akcentom na porast populacije prezašticene dece.
          Moj point je da takvo obrazovanje pa još u kombinaciji sa ovakvim roditeljima upravo daje (a ona i jeste takva) strašno lošu opstu sliku i dojam.
          A masa roditelja traže samo petice i takvi roditelji svojim “zahtevima za petice” ustvari degradiraju i onako ne bas sjajni obrazovni sistem, bitnija je vecini petica, a manje bitno kakvo znanje se krije iza nje….pa se namece i pitanje šta/koga prvo treba menjati a tek onda i kako?
          Volela bi čuti vaš point odnosno to “suprotno”?

          Odgovorite na ovaj komentar
          • jul 17, 09:03 IQ

            Moj point je da skola treba da priblizava decu nauci i naucno-istrazivackom radu. Sve ostalo su zadaci roditelja i drustvene zajednice ali izvan institucija. U kom slucaju ce drustvo dobiti celovitog i korisnog pojedinaca. O metodologiji rada sa decom mozemo pricati do sutra ujutro bez konacnog zakljucka naravno. Jer metodoloski pristup umnogome zavisi od tekucih tendova i ekonomskih interesa vladajucih klasa. Danas je skolovanje postalo biznis, nije bas tradicionalna skola toliko losa. Dokaz za to su mladi strucnjaci izvezeni iz zemlje i rasuti po citavom svetu. A roditelji ko jasike na vetru, u skladu sa onim sto u Srbiji najbolje prolazi “boksuju” za svoju decu bolju (goru) buducnost. I zapamtite ne moze ni jedan roditelj nauditi skolskom sistemu i nastavniku koliko to cini losa zakonska regulativa. A nju propisuje zna se ko.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.