Именица или субјекат, питање је сад – прича о Милици Паметници

Ово је прича о девојчици по имену Милица Паметница.
Милица је једна много слатка и веома паметна девојчица.
Зато и губи живце и нервира се, тако мала и слатка, када јој поставе питање – Милице, ко си ти, именица или субјекат.
Да није толико паметна, можда би запала у кризу идентитета (то је оно када сам појма немаш ко си и шта си, да ли си рокер или фолкер 🙂 – дешава се.)
Милица добро зна ко је она, Милица Паметница, именом и презименом је – именица.
"Milica, imenica ili subjekat"
Породица именица
Тако је, зна она да припада великој и срећној породици именица. Сви у њеној породици су такви, сви именују нешто, дају имена бићима, предметима, материјама па чак и неким апстрактним појмовима.
Милица – то је њено име, само њено, сопствено властито – властита именица
Она је девојчица и није једина, њена породица је велика, има много девојчица. Оне воле да се састану, да се играју, причају. Девојчице воле да буду заједно, све су оне сличне, имају толико заједничких особина, девојчица – заједничка именица
А и бака и дека воле када сви дечаци и девојчице из породице дођу у госте, када су унучад на окупу, унучад(сви заједно у целини и унуке и унуци) – збирна именица.
Одмах бака вади и млеко и брашно да прави колаче. Млеко, брашно – градивне именице (нека количина неке материје, како кад, некад је баки потребно шоља млека а некада два литра млека, зависи који колач прави).
На крају оно најважније оно што се не види, али што Милица највише воли када је њена породица у питању, то су љубав, пожртвованост, лепота – апстрактне именице.
Ех, када би Милица писала свој ЦВ, своју радну биографију, тада би ситуација изгледала сасвим другачије.
Онда би морала да напише нешто и о томе шта је њено занимање, шта она то ради у свом животу, писла би о својој професији.
Радна биографија (CV) Милице Паметнице
Милица иде у школу.
Да, да то је професија, то она ради, то јој је можемо да кажемо служба.
Милица – субјекат, она ради врши тај посао школовања.
Као свака свестрана и паметна девојчица, ради она још понешто.
Милица је ученица. – именски део предиката (лепо смо идентификовали, тачно и прецизно шта ради)
У школи Милица је веома вредна и огладни.
Милица једе сендвич. – Сендвич истрпи ту Миличину глад, да би јој дао снаге да учи и даље – објекат
Милица има пуно другарица и другова, воли да се дружи, силне су ту неке групе, групице и удружења, рецимо именичке синтагме. Мада мора се признати Милица некако увек буде главна, уосталом она је именица, а сви остали у групи су атрибути.
Значи Милица је – најпаметнија(атрибут) девојчица (именица, главна реч) у групи (атрибут).
Или, може и овако
Милица, најпаметнија девојчица у школи, (апозиција) је написала своју радну биографију.
Ето то је то.
Све вам је објаснила Милица, паметна и лепа (апозитив).
Извор:abc.amarilisonline.com