Информатика – обавезан предмет свуда у свету

јун 29 09:27 2016

Национални савет просвете није прихватио предлог министарства да овај предмет постане обавезан од петог до осмог разреда, иако би им се то највише исплатило

У 21. веку у српским школама деци се укида рад на рачунару! У ери у којој без компјутера не можете „да мрднете“ и кад вам искључиво сфера информационих технологија гарантује сигуран посао с просечном платом од 1.500 евра, у основним школама у Србији неће бити информатике.

Наиме, Национални просветни савет (НПС) одбио је пре два дана предлог Министарства просвете да информатика и рачунарство постане од ове јесени обавезни предмет од петог до осмог разреда. Чак 29 од 32 члана овог савета гласало је против овог предлога, под изговором да за то нема техничких могућности, али ни наставног кадра.

Вербић: Жалосно

Министар просвете Срђан Вербић одмах је реаговао написавши на свом Твитеру да је то „жалосно лоша одлука“, али није изостала ни оштра критика стручне јавности.
– Кључно је да што раније оспособимо, али и навикнемо децу на рад на рачунару. Наиме, 50 одсто привредног раста Србије заснива се на информационим технологијама, три водеће компаније у свету су ИТ – „Гугл“, „Мајкрософт“ и „Епл“. Сваке године огроман број студената жели да упише ЕТФ, баш зато што зна да им ова професија гарантује сигуран посао, с просечним платама између 1.200 и 1.500 евра. Држава мора да омогући деци да што пре уђу у ову сферу, на томе се заснива развој привреде – каже за Курир Зоран Јовановић, декан Електротехничког факултета у Београду.

Обавезан предмет у свету

И Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије, чији су ученици познати по својим успесима широм света, сматра да је предлог Министарства просвете добар.
– Свугде у свету је информатика не само обавезан предмет већ се настава и других наука попут биологије и физике одвија преко информатике. Свугде у свету је информатика укључена у све поре образовања, само наша деца остају неписмена! Ипак, чини ми се да није све било спремно за увођење овог предмета у школе, јер нема кабинета, рачунара, професора, али треба да се спрема за следећу годину – каже Огњановић.

Ипак, Александар Липковски, председник НПС, објашњава да је Савет „конзервативно тело које води рачуна да се не поремети наш лабав систем образовања.“

Не знају да рачунају

– Важније је да деца науче математику него информатику. Деца не знају да рачунају, множе, деле… Нећемо им помоћи да науче то тако што ћемо им увести додатне часове информатике којима бисмо их преоптеретили. Предлог Министарства био је да се уведе још једна додатна радна недеља зарад информатике, али смо, срећом, одустали од тога. Информатику ће деца лако научити, ионако је знају боље од својих професора – каже Липковски за Курир и додаје да НПС нема ништа против информатике.

Снежана Марковић
НЕПОПРАВЉИВА ШТЕТА ЗА ЂАКЕ

Помоћница министра просвете Снежана Марковић изјавила је да су неоправдани страх и опрезност НПС, који није усвојио да информатика од септембра постане обавезни предмет.
– Пре три месеца, кад смо их питали да ли да почнемо да радимо на овом предлогу за информатику, сложили су се. Шта се сад десило? За неке ствари једноставно буде прекасно, постоји узраст кад се те ствари најбоље примају и развијају код људи, а то је до 15 године. После је штета непоправљива – каже Марковићева

Веселин Јевросимовић, власник „Комтрејда“

ТО ЈЕ ПРОЦЕС ОД ТРИ ГОДИНЕ

Увођење информатике у школе је процес који траје од две до три године. Школство мора да буде спремно за то и у техничком смислу, мора да се обучи квалитетан наставни кадар. Наравно да сам ја за то да деца уче информатику, али то не може на брзину, већ све мора да се спрема око три године.

Александра Јанковић, психолог
ВИШЕ НЕГО ПОТРЕБНА

Свакако да је информатика више него потребна, сад да ли треба да буде обавезан предмет или не, то је заиста питање друге врсте. Било би добро да информатика стварно буде присутна у школи, али чак ни њено одсуство неће много утицати на интересовање деце за информационе технологије.

Раша Попов, писац
НАУКА ДАНАШЊИЦЕ

Информатика је добра наука, ја сам пред пензију радио емисије за телевизију о информатици и компјутерском добу, а то доба је дошло. Када сам ја био новинар, онда је меморија компјутера била једна огромна хала на Машинском факултету, а то је сада све у рукама сваког малог детета. То је једна наука данашњице, а та одлука савета, ако буду професори хумани, добра је, а ако професори претворе информатику у нови прогон и баук за децу, онда то неће ваљати.

Извор: kurir.rs
  Categories:
напишите коментар

10 коментара

  1. јун 29, 14:23 #1 Roditelj

    Čemu panika. Većina dece ima mnogo bolje računare kod svoje kuće. Imaju i bolji i brži Internet. Imaju i mogućnost ako hoće da uče preko Interneta. U svako vreme i tempom koji im odgovara. Kada dođu u školu i susretnu se sa školskim računarima i njihovim mogućnostima ne kriju razočarenje. Kako motivisati decu da uče u takvim uslovima? Naravno da je bolje učiti u školi jer se uči organizovano i sistematski. Trebalo bi tako da bude.

    Poslušajte one koji su godinama u IT svetu i imaju ogromno iskustvo.

    Citat iz ovog teksta npr.
    Веселин Јевросимовић, власник „Комтрејда“

    ТО ЈЕ ПРОЦЕС ОД ТРИ ГОДИНЕ

    Увођење информатике у школе је процес који траје од две до три године. Школство мора да буде спремно за то и у техничком смислу, мора да се обучи квалитетан наставни кадар. Наравно да сам ја за то да деца уче информатику, али то не може на брзину, већ све мора да се спрема око три године.

    Одговорите на овај коментар
  2. јун 29, 17:25 #2 Слађана

    *Информатику ће деца лако научити, ионако је знају боље од својих професора – каже Липковски за Курир и додаје да НПС нема ништа против информатике.*
    Рече председник НПС и оста на свом месту! Ова изјава говори само једно – господин Липковски апсолутно не зна ШТА ЈЕ ИНФОРМАТИКА. За почетак, треба да схвати – информатика није једнако КОМПЈУТЕР. Затим, деца су много бржа и вештија (механички) у употреби миша, тастатуре, тачпеда, џојстика и сличних уређаја. Деца не знају да кажу чему служи технологија! Итд итд, да не држим сада ивде предавање, не треба то господину председнику НПС-а, јер он зна то што зна. И довољно му је.

    Одговорите на овај коментар
    • јун 29, 23:24 Милован

      Зелена се полако претвара у сервис жуте штампе и медијских манипулација. Само напред Зелена, ускоро ћеш поцрвенети од стида.

      Одговорите на овај коментар
    • јул 01, 15:46 Ratio

      A Vi znate?! Čuveni profesor matematike da ne zna! Ne znam kada ćete shvatiti da učenici VEĆ imaju izborni predmet Informatika i računatstvo i da sve to što predlažete već postoji u programu. Obratite se direktorima škola i pitajte zašto nude predmete Crtanje,Svakodnevni život i sl.

      Одговорите на овај коментар
    • јул 01, 18:16 LJ

      Kao olako Sladjana daje sudove. Zasto se ne pita zasto protivzakonito radimo 3 godine i NEZAKONITO opterecujemo ucenike suprotno zakonu sa 4 casa vise nedeljno, a sad i da im uguramo nesto obavezano sto je bilo OBAVEZNO IZBORNO. Zasto deca ne uce zdarstveno vaspitanje, da znamo kao da se zdravo hranimo da ne budemo debeljani i secerasi,,…
      Zasto se ne pitamo odkle vetar duva? Da neko uzme pare DRZAVI jer programi nisu vise besplatni. Pogledajte sta je o intelekualnoj svoini napisalo Министарстава финсије -Контрола права интелектуалне својине на рачунарске програме и базе података.
      Sve kada vidis onda shvatis da je Markovicka smisljeno sa nekima vodila kampanju a nije HTELA da postuje PREPORUKU Zastitnika gradjana da su ucenici u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja nezakonito preopterecena.

      Одговорите на овај коментар
  3. јун 29, 18:27 #3 Милан

    Пошто користим рачунар и помало се бавим програмирањем дао бих пар корисних сугестија.
    Драма око увођења информатике и рачунарства је исфорсирана јер и сада постоји као изборни предмет који већина деце изабере. Друга је ствар што наставни план и програм није баш најбоље састављен и нема превелике корелације са другим предметима па чак ни са ТиО.
    И сам назив предмета Информатика и рачунарство је проблематичан.
    Лично мислим да је примеренији Дигитална писменост са основама медијске писмености или још боље Информатичка и медијска писменост.
    Дигитална писменост представља способност особе да ефективно користи рачунар у свом раду и ван радног места. (Мајкросфт на линку http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/materijali/digitalna_pismenost.mspx)
    Информатички писмене особе дефинишу се као „оне које су научиле како учити… јер знају како је знање организовано, како пронаћи информације и како се користе на свима разумљив начин… То су особе припремљене за учење током целог живота” ((према извештају „Presidential Committee, 1989“, American Library Association )). У истом документу се даље тврди да је потребно „реструктурирати процес учења како би се ученици активно укључили у образовни процес и како би се подстакли да:
    – буду свесни своје потребе за информацијом
    – препознају информацију која може решити проблем
    – пронађу потребну информацију
    – вреднују информацију
    – организују је
    – користе се информацијом ефективно.
    Медијска писменост дефинише се као “способност приступа, анализе, вредновања и одашиљања порука посредством медија” (National Leadreship Conference on Media Literacy, 1992).
    Ако погледамо овде наведене дефиниције дигиталне, информатичке и медијске писмености видећемо да су предлагачи а и већи број критичара промашили тему.
    Само познавање ИКТ (информационо комуникационих технологија) не гарантује да је неко дигитално, информатички или медијски писмен.
    Имамо људе који су медијски и информатички писмени али нису претерано вешти у коришћењу рачунара.
    Тако да је одлука НПС сасвим на месту јер предлог Министарства није претерано аргументован а ни разрађен.
    Ученици, ако хоће, могу да на часовима Информатике и рачунарства да науче да користе пуно корисних програма и да се упознају са сервисима на интеренту али не треба очекивати да ће због тога бити ни дигитални, ни информатички ни медијски писменији. Да ли ће због изборног предмета Информатике и рачунарства ученик бити дигитално, информатички или медијски писменији зависи пуно од наставника који мора да буде, пре свега, дигитално, информатички и медијски писмен. Ако погледамо наставни план предмета Информатика и рачунарство стварни циљ није ни дигитална, ни информатичка ни медијска писменост већ стицање одређених знања, вештина и ставова који могу (али и не морају) да доведу до дигиталне, информатичке и медијске писмености.
    У суштини примена стечених знања, вештина и ставова стечених на часовима Информатике и рачунарства у решавању образовних задатака у другим предметима може да доведе до стварне (не фингиране) дигиталне, информатичке и медијске писмености.
    Јевросимовић је у праву када каже да је то процес који траје барем 3 године.

    Одговорите на овај коментар
    • јул 02, 14:00 Mile

      Zašto bi se predmet zvao “informatička pismenost”? Predmeti se zovu po TEMI koju izučavaju a ne po sposobnosti koja treba da bude cilj. Zato se predmet zove matematika a ne ‘matematičke, logičke i geometrijske sposobnosti’, srpski jezik a ne ‘lepo izražavanje’, fizika a ne ‘snalaženje u svetu fizike i gravitacije’.

      Одговорите на овај коментар
      • јул 02, 14:52 ana

        Pa bad zato! Do proslog veka je bilo dovoljno znati maternji jezik – dovoljno za citanje knjiga, i to je znacilo da si PISMEN. Onda ucis posebne predmete. U ovom veku je pismenost nesto drugo, nije dovoljno znati slova i brojeve. Dugacka prica…

        Одговорите на овај коментар
  4. јун 30, 21:41 #4 Зоран

    *Информатику ће деца лако научити, ионако је знају боље од својих професора – каже Липковски
    Свака част овом човеку за овакву изјаву.Ово говори кави су нам људи на челу једног озбиљног и за будућност важног сектора у држави
    Радим у просвети и одлично знам колико ученици познају рад на рачунару, све се то своди у стври на играње игрица и комуникација преко фејса.Право знање из информатике има мали број ученика зато што је предмет изборни, оцена не утиче на успех а и опрема која је инсталирана по школама је права бижутерија и у нормалним земљама одавно превазиђена. Што се тиче стручности наставног кадра делимично се слажем да има наставника са слабијом информатичком писменошћу то су обично људи који имају још годину или две до пензије
    Баш ми је жао како се господин Липковски не запита зашто настаницима није понуђен већи број семинара и усавршавање у области информатике него се нуде којекакви акредитовани семинари који често пута немају везе са наставом већ се све своди да неко добро заради, а натавници добију који бедан поен стручног усавршавања
    И на крају да завршим, господо из НПС не заборавите да се данашњи живот и иформатичка писменост не своди само на употрбу рачунара, за коју годину сви апарати које ће човек свакодневно користи захтеваће итекако информатичку писменост а ви не одобравате овако озбиљан предмет. Само наставите да и даље уводите предмете попу грађанског васпитања, веронауке, чуваре природе …

    Одговорите на овај коментар
    • јул 01, 18:23 Lj

      Ali Zorane, kao bi reagovala crkva/e i druge nevladine organizacije kada bi rekli informatika mesto veronauke i gradjanskog?
      Deca sada neznaju da saberu dva razlomaka razlicitih imenioca a zelimo algoritme.
      Neko ovde nije predavao u os ili druge srednje skole pa onda prica , prica.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.