Инклузивна настава – питања која муче учитеље

децембар 04 23:03 2017

Када дете постаје школарац, много тога у породици се мења. Прво и најважније питање је – хоће ли се моје дете уклопити? А друго, ништа мање важно – какав ће бити учитељ? Искусан или „зелен”? Строг или благ? Какав год да буде одговор, да би умањили свој и стрес код своје деце, родитељи се највише ослањају управо на учитеље, верујући у њихову стручност и знање. Тај ослонац  који представљају просветни радници је нарочито важан родитељима деце која имају потешкоће у развоју.

Међутим, ни просветни радници не трпе ништа мањи стрес по истом питању. А по количини стреса предњаче учитељи који спроводе инклузивну наставу у редовној школи. Учитељ је свестан да од његовог знања и креативности у процесу обучавања зависи колико ће ученици заиста успети да остваре свој пуни потенцијал и достигну жељене резултате у оквиру одређеног градива или програма.

А када је пред њим задатак интеграције тј. укључивања ученика са тешкоћама у редовно одељење онда он осећа велику потребу за подршком у решавању тако сложеног задатка. Како од стручних сарадника, тако и од родитеља. Подршка је подједнако добродошла и кроз стручну литературу које, мора се признати, има у довољној количини , али се мали број приручника те врсте може похвалити објашњењима и примерима који наставнику помажу у његовим свакодневним изазовима.

Један од таквих приручника је „Диференцирана настава у инклузивној школи” у издању Едуке. Књига обилује примерима, саветима и упутствима који могу помоћи учитељима да потпуније сагледају квалитет инклузивне школе и потребе ученика са тешкоћама, као и да им олакша креирање прилагођеног подучавања.

И ма колико пута да је већ радио са децом са посебним потребама, учитељ се увек, без изузетка, забрине када у његово одељење дође такво  дете, јер жели да му пруже максималну пажњу и подршку, а да успут не направи неку грешку.

Тада, учитеља муче разна питања, у зависности од ситуације. На пример:

– Имам ученика са специфичним  тешкоћама у учењу (дислексија, дисграфија или дискалкулија). Како да одаберем  и ускладим методе, средства и облике рада са његовим потребама?

– Које су инклузивне потребе ученика са оштећењем слуха или вида?

– Хоће ли моји остали ђаци трпети ако ми превише пажње одузме дете са посебним потребама?

Када су у питању моторички поремећаји и хроничне болести, учитељ зна да је важно постављање остваривих захтева и планирање и примењивање садржаја примерених ученику.

Али ако је дете снижене интелектуалне способности како креирати програм подршке?

Које активности треба планирати и спроводити а да буду примерене ученику са одређеним поремећајем у понашању?

На који начин подстицати емоционално-социјалне односе код детета са поремећајем пажње (хиперактивно понашање)?

Или, како укључити личног асистента када је у питању дете са неким поремећајем из аутистичног спектра?

Сва та питања траже одговоре, и терају учитеље у потрагу за стручном литературом у којој ће моћи да их пронађу. А шта им је у ствари потребно? Управо један приручник попут овог који, обогаћен занимљивим примерима из школске праксе, с пуним правом заслужује своје место у учитељској библиотеци.

Још детаља о приручнику „Диференцирана настава у инклузивној школи” и информације о куповини потражите на сајту Едуке.

С. Глумац, професор разредне наставе

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.