Инклузивна настава – питања која муче учитеље

децембар 04 23:03 2017

Када дете постаје школарац, много тога у породици се мења. Прво и најважније питање је – хоће ли се моје дете уклопити? А друго, ништа мање важно – какав ће бити учитељ? Искусан или „зелен”? Строг или благ? Какав год да буде одговор, да би умањили свој и стрес код своје деце, родитељи се највише ослањају управо на учитеље, верујући у њихову стручност и знање. Тај ослонац  који представљају просветни радници је нарочито важан родитељима деце која имају потешкоће у развоју.

Међутим, ни просветни радници не трпе ништа мањи стрес по истом питању. А по количини стреса предњаче учитељи који спроводе инклузивну наставу у редовној школи. Учитељ је свестан да од његовог знања и креативности у процесу обучавања зависи колико ће ученици заиста успети да остваре свој пуни потенцијал и достигну жељене резултате у оквиру одређеног градива или програма.

А када је пред њим задатак интеграције тј. укључивања ученика са тешкоћама у редовно одељење онда он осећа велику потребу за подршком у решавању тако сложеног задатка. Како од стручних сарадника, тако и од родитеља. Подршка је подједнако добродошла и кроз стручну литературу које, мора се признати, има у довољној количини , али се мали број приручника те врсте може похвалити објашњењима и примерима који наставнику помажу у његовим свакодневним изазовима.

Један од таквих приручника је „Диференцирана настава у инклузивној школи” у издању Едуке. Књига обилује примерима, саветима и упутствима који могу помоћи учитељима да потпуније сагледају квалитет инклузивне школе и потребе ученика са тешкоћама, као и да им олакша креирање прилагођеног подучавања.

И ма колико пута да је већ радио са децом са посебним потребама, учитељ се увек, без изузетка, забрине када у његово одељење дође такво  дете, јер жели да му пруже максималну пажњу и подршку, а да успут не направи неку грешку.

Тада, учитеља муче разна питања, у зависности од ситуације. На пример:

– Имам ученика са специфичним  тешкоћама у учењу (дислексија, дисграфија или дискалкулија). Како да одаберем  и ускладим методе, средства и облике рада са његовим потребама?

– Које су инклузивне потребе ученика са оштећењем слуха или вида?

– Хоће ли моји остали ђаци трпети ако ми превише пажње одузме дете са посебним потребама?

Када су у питању моторички поремећаји и хроничне болести, учитељ зна да је важно постављање остваривих захтева и планирање и примењивање садржаја примерених ученику.

Али ако је дете снижене интелектуалне способности како креирати програм подршке?

Које активности треба планирати и спроводити а да буду примерене ученику са одређеним поремећајем у понашању?

На који начин подстицати емоционално-социјалне односе код детета са поремећајем пажње (хиперактивно понашање)?

Или, како укључити личног асистента када је у питању дете са неким поремећајем из аутистичног спектра?

Сва та питања траже одговоре, и терају учитеље у потрагу за стручном литературом у којој ће моћи да их пронађу. А шта им је у ствари потребно? Управо један приручник попут овог који, обогаћен занимљивим примерима из школске праксе, с пуним правом заслужује своје место у учитељској библиотеци.

Још детаља о приручнику „Диференцирана настава у инклузивној школи” и информације о куповини потражите на сајту Едуке.

С. Глумац, професор разредне наставе

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.