Interpunkcija – kako je pravilno koristiti

 
Interpunkcija su znaci koji se koriste u pisanom jeziku i služe za razdvajanje rečenica i rečeničnih delova. Interpunkcija je sačinjena od sledećih znakova:

– tačkom (.) se označava kraj obaveštajne rečenice, bilo da je ona potvrdna ili odrična: Danas ću ići na trčanje sa drugaricom. Ne želim da idem na taj rođendan.
– zarez (,) služi kako bi se njima razdvojile:
a) reči ili pak skupovi od dve ili više reči: Šminka, parfem, ogledalce i po koji komad nakita obavezni su “stanovnici” svake ženske torbe.
b) rečenice koje su nezavisne, a nisu povezane veznicima: Došao je na žurku, prišao joj je, poljubio je i vratio se kući.
c) umetnuti delovi u rečenici: To je, naravno, ta devojka.
d) rečenice u inverziji: Ako budeš dolazio, pozovi me da dođem.
e) rečenice u opoziciji: Mnogo je učio, a ipak nije dobro uradio pismeni zadatak.
f) apozicija: Novak Đoković, uspešni srpki teniser, pobedio je Rafaela Nadala.
g) vokativ (obraćanje): Milane, kažem ti da više učiš. Slušaj, Jelena, ne možeš da ideš večeras.

  • tačka i zarez (;) se nekada zajedno upotrebljavaju. Kada?
    a) kada želimo da razdvojimo (skupove) reči koji nisu srodni sa onima o kojima govorimo u nastavku rečenice: Žene vole krpice, šminku, obuću; boks, fudbal i pivo su za muškarce.

b) kada želimo da razdvojimo više rečenica u jednoj složenoj koje nisu usko povezane sa preostalim rečenicama: Razgovarali su o njegovim problemima, putu na koji je nedavno išao, sestri koja mu stalno piše iz Londona; videlo se da je drugi čovek.

  • dve tačke se koriste:
    a) u upravnom govoru: Obratlia sam joj se: “Poznajemo li se od nekud?”

b) ispred nabrajanja (skupova) reči: Sve sam upropastila: frizuru, šminku, novu haljinu, svoje najlepše cipele.

  • navodnicima se služimo:
    a) pri citiranju: Samo joj je rekao “Zdravo, lepotice”

b) reč stavljamo pod navodnike kada želimo da je upotrebimo ironično, da izrazimo njeno potpuno suprotno značenje: Ma, ti si pravi “anđeo”. Polupao je sve čaše po kući, baš je “dobrica”.
– crta se koristi u upravnom govoru: Jelena nije mogla da dođe večeras – rekao je tužno.
– upitnik se koristi iza upitnih rečenica: Ideš li? Kada ćete doći? Kuda me vodiš?
– uzvičnikom se završavaju rečenice izgovorene povišenim tonom, bilo zbog uzbuđenja, bilo zbog toga što predstavljaju neku naredbu: Ne idi tamo! Joj, boli!
– upitnik i uzvičnik mogu se koristiti i zajedno, a to činimo kada želimo da izrazimo čuđenje: Molim!? Ne možeš da mi pomogneš!?