Из угла психолога: Шта ти једеш, а шта једе тебе?

фебруар 23 11:26 2015

 

ГОСТ НА БЛОГУ: Јелена Пантић је психолог и специјалиста за емоционалну интелигенцију. Пред вама су Јеленина размишљања о вези између хране и емоција, обликована како кроз посао којим се бави – тако и кроз лично искуство.

mozak-300x260

Када бисмо закључке доносили само на основу наслова и текстова који круже друштвеним мрежама, логично би било да од хране зависи све. Да постоји храна која лечи. И храна која разбољева. Толико чудотворних намирница и приступа исхрани, да мени уопште није јасно како уопште има људи који имају било какав здравствени или естетски проблем.

Да здрав живот није загарантован ако пазите шта једете, може својим драматичним искуством да посведочи Анита Мурђани, жена која је оболела од рака, доживела клиничку смрт и вратила се у живот, оздравила и донела поруку о томе колико је важно волети себе и заиста живети живот. Она у својој књизи „Потпуно исцељење“ каже следеће:

“Па, исхрана ми се јесте променила након ИБС-а (искуства блиске смрти), али не онако како ми се чини да мислите! Раније сам била параноична у вези са оним што једем. Била сам строги вегетаријанац. Јела сам само органску храну и била обузета макробиотиком, витаминским додацима и соком од пиревине- пре него што сам се разболела. Мислила сам да све проузрокује рак, од микроталасних рерни до конзерванаса. Хранила сам се веома здраво, али искључиво услед страха”.

Сад једем шта год ми се свиђа. Уживам у чоколади и добром вину или шампањцу с времена на време. Дајем све од себе да уживам у храни и животу! Сматрам да је убедљиво најважније од свега да будете срећни!

Нема никакве радости у томе да сву такозвану здраву храну једете из страха од болести, и да сте несрећни због тога. Анксиозност узрокује читаву гомилу проблема. У суштини, наша тела су много отпорнија него што сматрамо, нарочито ако смо срећни и ослобођени стреса.

Кад једем здраву храну, једем је зато што је волим, а не из страха. Ту методу примењујем у сваком сегменту живота, и препоручујем вам и да ви живите на исти начин.”

У видеу „Радиш све здраве ствари а још увек болујеш?“ она говори о томе колико је погрешан мотив за „здраву исхрану“ заправо штетан и колико је њој нашкодио: „Хранила сам се веома здраво, али искључиво услед страха.

 

Шта нас све једе у данашње време?
Не знам ко је аутор мисли које ових дана круже Фејсбуком – али ко год да је, свака му част: „Здрав живот није загарантован ако пазите шта једете. Важније је да пазите шта једе вас.“

Има наравно истине у томе да здравље на уста улази. Важно је шта , кад и колико једемо. Али, једнако важно, ако не и важније, је да не дозволимо да нешто „једе“ нас. На првом месту је ту, нећете веровати – стрес! Превише стреса исцрпљује, слаби организам и имуни систем. И тада постајемо подложнији разним болестима и теже нам је да се опоравимо и исцелимо.

Оно што такође може да нас „једе“ су:

  • Лоши, незадовољавајући односи са другим људима.

  • Неискреност према себи и другима.

  • Неизговорене речи и неисказана осећања.

  • „Енергетски вампири“, или, да се лепше али и правилније изразим, људи који не поштују наше границе.

  • Пречесто говорење ДА када мислимо и осећамо НЕ.

  • Упорно покушавање да живот живимо по неким правилима која нису наша, аутентична.

  • Превише труда да будемо (лепши, мршавији, паметнији, успешнији, продуктивнији, занимљивији, савршенији), уместо да само будемо. Најбољи могући ми у овом тренутку.

  • Недовољно одмарања и времена посвећеног себи.

  • Недовољно уживања, задовољства и смеха.

  • Превише бриге и забринутост као начин размишљања.

  • Превише критичности, према себи и другима.

  • Превисока очекивања, од себе и других.

  • Премало љубазности, пажње и лепих гестова, упућених себи и другима.

  • Све ово нас „једе“, троши енергију и исцрпљује. И логично, ако је пречесто и преинтензивно, нарушава здравље. Физичко и ментално. Зато је, поред вођења рачуна о томе шта, кад и колико једемо (и уживања у храни!), изузетно важно да водимо рачуна о томе шта, кад и колико једе нас. И још важније- предузимање корака да се узроци „једа“ отклоне.

 

Моје лично искуство потврђује ову причу. Имала сам искуство као и Анита Моорјани. Не толико драматично, али нећемо се сад такмичити. Канцер је канцер.

Водим рачуна о томе како се храним, али опуштено. Не оптерећујем се и не стрепим над сваким залогајем. Користим сваку прилику да се смејем и уживам у сваком тренутку. Резултати кажу да сам здрава. Још важније, ја осећам да сам здрава. И живим, али стварно. Сама чињеница да сам жива и да постојим ме просто одушевљава.

Водим рачуна о томе шта једем, али још више водим рачуна о томе да не дозволим да било шта или било ко једе мене. Живот је много лепши и лакши од кад га тако живим.

Извор: http://www.vitkigurman.com

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.