Избор школе – мода или потреба?

март 19 15:01 2018

Да ли је најближа школа најбоља, да ли се екстерна евалуација школе поклапа са интересовањем родитеља, да ли за дете које хоће да учи нема лоше школе, само су нека од питања која се често постављају приликом избора осмолетке.
Упис првака почиње за две недеље, али су многе школе већ „у кампањи“ не би ли привукле довољан број ученика. Учење страних језика, богата понуда ваннаставних активности, продужени боравак, резултати на малој матури и такмичењима…све су то начини на који школе покушавају да се представе родитељима у што бољем светлу, а некима је добар маркетинг донео репутацију „школе на гласу“. Међутим, у Србији не постоји ниједна ранг листа добрих и мање добрих школа, нити било који од поменутих параметара поуздано сведочи о квалитету наставе и наставног кадра.

За статус школа на гласу углавном су се избориле образовне установе у централним градским општинама, у којима има доста старог становништва и које се грчевито боре да попуне одељења како се не би суочиле са технолошким вишковима.

– Неке школе у центру скоро да немају ђака у околини и да не врше промоцију наставници не би имали довољан фонд часова. Због малог броја ђака и великог простора у тим школама је организована целодневна настава, а како су многи пословни објекти концентрисани у центру града родитељима је најбоље решење да кад пођу на посао оставе дете у таквој „угледној“ школи и да га покупе кад крену кући. Дете је у међувремену завршило са школским обавезама, тако да нема потребе да се ради код куће. Оно што је на западу стандард и што је нормално код нас се чини ексклузивним – каже за Школски портал Радмила Додић, дугогодишња председница Форума београдских основних школа.

Иван Ивић, један од наших највећих образовних стручњака, указује да су поједине установе стекле поменуту репутацију и захваљујући гласинама у некој средини, углавном од људи чија су деца похађала те школе, а они своје утиске и искуства преносе пријатељима, познаницима…А гласине, каже Ивић, могу бити засноване, али и неосноване.

Квалитет рада образовних установа у Србији „мери“ се екстерном евалуацијом, и то у шест области, од наставе и учења, образовних постигнућа ученика, организације рада и руковођења до етоса, а школе на крају тог процеса добијају оцене. Међутим, оне се нигде јавно не објављују, па родитељи не само да не знају како је нека школа оцењена већ нису информисани ни шта је екстерна евалуација.

Просветна власт полаже доста пажње на спољашње вредновање квалитета рада образовних установа, док га просветни радници махом критикују. Указују на слабе стране овог процеса, од тога да оцењивање квалитета рада наставника не врше њихове колеге из струке, да су посете унапред најављене па се неке ствари „шминкају“, да се велики део процене своди на „чешљање“ документације коју неке школе преписују од других…

Занимљив је пример осмолетке у ободној београдској општини која у том крају слови за најбољу и сваке године отвара и по седам одељења првака, а на екстерној је заслужила двојку.

Стручњаци који се овим послом баве нису присталице рангирања школа јер су услови у којима оне раде веома различите, као и социоекономско окружење у којем живе деца и развијеност локалне заједнице којој установа припада. А све то у значајној мери утиче на успешност школе и квалитет њеног рада.

Неке осмолетке хвале се добрим резултатима на малој матури, као и успесима на такмичењима, али то нису објективни показатељи њиховог квалитета. Завршни испит већ годинама прате озбиљне сумње о преписивању и другим нерегуларностима, које су чак и доказане у једном броју установа чији ђаци су постигли нереално велики број бодова на тестовима.

Иван Ивић указује да у неким централним београдским школама деца постижу добре резултате на завршном испиту делом због тога што њихови ученици долазе из породица са високим социјално-економским и културним статусом. То значи да резултати на малој матури нису добар показатељ да је томе школа допринела већ таква школа има квалитетне ученике.

Он има резерву и према такмичењима, указући да се посебно у математици и природним наукама иде на увежбавање одређених типова задатака који се на тим такмичењима појављују. Због тога, додаје, награде не сведоче да ученици поседују квалитетна и добро утемељена знања већ да су добро утренирани за решавање одређених типова задатака.

Наш саговорник истиче да је од школе много важније бирати учитеља. По његовом мишљењу, опредељујући критеријум не треба да буде да је учитељ благ и да лако дели добре оцене. Добар учитељ је, како каже, онај који успева да заинтересује ученике за учење, који има подстицајан став према сваком ђаку у одељењу, а не само према деци утицајних родитеља. То је учитељ који уме сваком ђаку да приђе на особен начин и да са сваким постигне максималан резултат. Ивић каже да добрих учитеља има и у школама које су на добром гласу, али у оним које немају такву репутацију. Он саветује да се приликом опредељивања за учитеља послушају препоруке пријатеља и познаника чија деца су ишла код те особе, али треба уважити и мишљење психолога и педагога који тестирају будуће прваке за полазак у школу.

На питање зашто је важно који учитељ предаје детету, када их од петог разреда чека десет наставника, он одговара да се у прва четири разреда формира базичан став према образовању и да ће дете које је у том периоду изградило позитиван став према школи и стекло навике у учењу, лакше превазићи прелазак са разредне на предметну наставу.

И Радмила Додић из личног искуства каже да се треба добро распитати о учитељу, али да ипак нема гаранција да ли је направљен прави избор. Јер у случају да се покаже супротно, родитељи немају коме да се жале пошто је одлука била на њима. На наш коментар да већина школа не дозвољава да родитељи бирају учитеље и да је за то потребна веза, наши саговорници кажу да је то тачно и да се, мимо уједначавања одељења која врше психолози и педагози, пронађу начини да се то уради.

На питање да ли је најбоља школа најближа, одговарају да то не мора да буде тачно, али с друге стране указују на предности уколико се дете упише у осмолетку којој територијално припада, пре свега јер ће бити у познатој средини и моћи ће да се дружи са вршњацима из одељења и после наставе. Упитан да ли је оправдано да родитељи из Калуђерице воде дете у школу у центру града, Ивић одговара да „неће свако из Калуђерице то моћи већ добростојеће породице“, напомињући да се тиме врши социјална дискриминација.

Коментаришући изреку да нема лоше школе за дете које хоће да учи, Ивић каже да то значи да се целокупна одговорност за учење преноси на ученика.

– Школа мора да пружи квалитетно образовање које ће допринети да сваки ученик постигне свој максимум у образовним резултатима. Ако ће дете бити добро у свакој школи и све зависи од њега, поставља се питање чему онда школа. Душко Радовић је рекао – дајте ми добро дете па да видите какав сам ја родитељ. Ако бисмо то парафразирали школа би могла да каже – дајте ми доброг ученика па да видите како сам ја добра школа – истиче Ивић.

Истраживање спроведено у оквиру пројекта “Партнерством до добре јавне праве”, у којем је оцењивано задовољство родитеља услугама предшколског и основног образовања, показало је да је локација пресудан критеријум приликом избора основне школе. То је навело 70 одсто анкетираних родитеља чија деца су уписана у први разред у школској 2016/17. години.

Око 45 одсто као опредељујући критеријум је навело квалитет образовања, а сваки пети репутацији установе. За 18 одсто родитеља битна је безбедност, а за 15 одсто да ли школа има продужени боравак. Само четири одсто је навело да је критеријум за избор школе могућност одабира учитеља, а за исти број битан је распоред смена.

На питање да ли су при упису у школу неопходне везе или неформална плаћања, односно поклони, 67 одсто анкетираних родитеља је одговорило одрично, а 17 одсто потврдно. Већина родитеља (72 одсто) није контактирала никога сем запосленог особља у школи при упису детета.

Весна Стаменић

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.