Измене у наставном плану: мање књижевних дела, више часова за обраду емотикона

 

Када бисте чули да ће се у основним школама на часовима српског језика обрађивати емотикони – можда бисте реаговали једним ЛОЛ.

Иако је емоџилогија далеко од тога да постане посебна грана лингвистике, некакав подоблик ове области ће се ипак изучавати – и то у оквиру српског језика.

Како преноси лист Блиц, од наредне школске године, ученике другог и шестог разреда чека мање лектире и књижевних дела за обраду, а једна од новина је и да ће број часова бити посвећен развијању језичке и културе писања, у шта спада и обрађивање емотикона.

Заменица директора Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), Дејана Милијић Субић, изјавила је за агенцију Танјуг да је “ограничен језички израз јасан проблем”.

“То није проблем само код нас, већ свуда у свету где интернет царује”, изјавила је Милијић Субић.

“Велики број часова биће посвећен развијању језичке културе и културе писања, обрађивања емотикона правим речима.”

“ЛОЛ” можда није довољно

Заменица директора Завода додаје да више “није довољно рећи да је нешто ‘ЛОЛ’ или ‘хаос’, већ је потребно речима објаснити шта је доживљај који стоји иза тога”.

Али Светлана Медар, наставница српског језика у основној школи Учитељ Таса у Нишу и председница Друштва за српски језик и књижевност града Ниша има мало другачији поглед на развој и употребу језика.

“Комуникација не може бити штетна. То што неко не ради по правилима на које смо ми навикли, не значи да није у праву”, каже Медар за БиБиСи.

Појашњава да је боље да деца у комуникацији користе речи, форимирају реченице и стил изражавања, али да је једнако битна и “намена поруке”.

“Када погледате, ми у усменој комуникацији скраћујемо реченице, формирамо непотпуне, подразумевамо субјекте – то су други услови у којима се комуникација дешава”, каже Медар.

Али како радници у просвети могу да помогну при разумевању и коришћењу дигиталних заменица за емоције?

“Идеја је да се деца описмене и да користе емотиконе, то јест да знају да их користе на прави начин.”

Култура, као и начин живота су се променили последњих деценија, истиче професорка Медар и додаје да “језик мора то да прати”.

“Ми треба да образујемо децу која ће бити способна да у више области стварају и раде.”

“А језик је сигурно област у којој се може креирати и стварати.”

Језик у кораку с технологијом

Медар истиче да код већине деце тренутно постоји проблем са фондом речи.

“Ако направите један пресек, видећете како је то скромно за њихов узраст.”

Међутим, иако занемарују језик и такав традицонални облик комуникације, деца развијају и допуњују њихова знања у другим областима.

“Морамо да направимо и пресек у дигиталној технологији и када бисмо то урадили, деца би се нашла у неком врху те листе, уколико можемо да рангирамо њихова знања.”

“Погледајте рецимо Јутјуб и то како деца ‘троше’ своје време, и видећете да они заправо креирају у мултимедијима”, каже Медар.

Спој језика и технологије види као готово савршену формулу за успех у даљем образовању, али истиче да наставни кадар у Србији, нажалост, “није у довољној мери обучен да прати технологије на истом нивоу на ком то раде и деца”.

“Ја бих стварно била пресрећна да у свим школама постоје услови и да су наставници оспособљени да технологије користе на прави начин.”

Мање лектире за већи учинак

Како наводе у Заводу за унапређивање образовања и васпитања, други део реформе јесте мањи број књижевних дела које ће ђаци обрађивати у настави.

На тај начин ће, тврде у Заводу, “учитељи и наставници имати довољно времена да са ученицима добро ураде књижевно дело, а не да га само претрче”.

Тако је за ученике шестог разреда, укупан број књижевних дела смањен са 41 на 31.

Заменица директора ЗУОВ објашњава да је било измена у изборном програму, али да “национални корпус књижевних дела није мењан”.

Светлана Медар каже да је задовољна изменом, али као највећи проблем истиче “веома мали број часова” српског језика.

“Мени је потребно 13 часова српског језика, матерњег, као што је то у западним системима, али проблем је што ми после петог разреда добијамо само четири.

Додаје да професори српског језика већ годинама траже повећање фонда часова.

“Језичка култура је неправедно занемарена област и оваквим програмом се она делимично побољшава, али за некакав изузетан резултат је потребно много више времена”, каже Медар.

Детаљније на: B92.net/BBC