Izrada Razvojnog plana vaspitno- obrazovne ustanove

avgust 30 19:11 2014

 

Zakonska rešenja – sloboda izbora i ograničenja

 

Razvojno planiranje je u vaspitno-obrazovnim ustanovama Srbije počelo 2002. godine kao pokušaj uvođenja promena u škole na osnovu ispitanih potreba svih aktera škole (nastavnika, učenika, roditelja …).
Na osnovu ispitanih potreba i odabranih prioriteta škole su izrađivale razvojne planove kao strateški dokument kojim planiraju ostvarenje svoje vizije razvoja za određeni period. Od tada pa do danas izrada razvojnog plana je zakonska obaveza svake V-O ustanove. Prvih godina izrada plana je bila regulisana samo krovnim zakonom. Danas se pravni osnov za izradu plana nalazi i u zakonima o osnovnoj i srednjoj školi. Samim tim situacija je složenija.

Kada aktiv za razvojno planiranje počinje izradu razvojnog plana svoje škole ili vrtića neophodno je da se upozna sa članovima zakona kojima se izrada bliže određuje- članovi su navedeni u Stručnom uputstvu o načinu izrade školske dokumentacije koje je donelo MPNTR R . Srbije 27. avgusta 2014. (link)

U tekstu koji sledi naveden je u potpunosti član 49. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 52/2011 i 55/2013) koji propisuje ključna pitanja vezana za razvojni plan.

Razvojni plan ustanove

Član 49

  • Ustanova ima razvojni plan.Razvojni plan ustanove jeste strateški plan razvoja ustanove koji sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove.
  • Razvojni plan ustanove donosi se na osnovu izveštaja o samovrednovanju i izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća i drugih indikatora kvaliteta rada ustanove.Razvojni plan donosi organ upravljanja, na predlog stručnog aktiva za razvojno planiranje, za period od tri do pet godina.U postupku osiguranja kvaliteta rada ustanove vrednuje se i ostvarivanje razvojnog plana ustanove.
  • Iz navedenog člana proističe da škola ima slobodu u izboru ne samo forme i strukture, već i sadržaja koji će se u razvojnim aktivnostima pojaviti. Naravno, aktivnosti logično proističu iz odabranih prioriteta koji se najčešće definišu isto kao i razvojni ciljevi (npr. prioritet je unapređenje međuljudskih odnosa u školi ili povećanje aktivnosti učenika na časovima).
  • Važno je obratiti pažnju na vremenski raspored planiranih aktivnosti pošto se plan donosi za više godina (da se izbegne opterećenje ili nedostatak aktivnosti u nekoj godini realizacije).

Članom 26. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (link) i članom 9. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju (link je propisano šta razvojni plan sadrži, čime se donekle ograničava sloboda u izboru sadržaja. Škola i dalje može planirati sadržaje po svom izboru, ali ovi koji su propisani u navedenim zakonima se moraju uzeti u obzir. Međutim i u ovim propisanim sadržajima postoji sloboda izbora od strane škole. Kako će škola planirati mere i planove koji su propisani pomenutim zakonima zavisi od same škole (npr. škola je dužna da planira mere prevencije osipanja učenika, a to će učiniti navođenjem aktivnosti specifičnih za tu školu). Uniformnost se pojavljuje u slučaju rešavanja problema na isti način, te odatle može da sledi zaključak da nema dovoljno slobode u izboru.

Škole planirane razvojne aktivnosti uglavnom navode u okviru oblasti kvaliteta rada ustanove (Školski program i godišnji plan rada, Nastava i učenje, Obrazovna postignuća učenika, Podrška učenicima, Etos, Organizacija rada škole i rukovođenje, Resursi). To je verovatno zato što se pri izradi razvojnog plana, između ostalog polazi od rezultata samovrednovanja (član 49. gore naveden) koje je škola u obavezi da realizuje po Pravilniku o vrednovanju kvaliteta rada ustanove (član 5. i 12.) .(link)

U praksi se sreću i drugačija rešenja. Neke škole razvojne aktivnosti prikazuju kroz navedene prioritete i razvojne ciljeve. Da li će koristiti jednu od navedenih formi prikaza sadržaja plana , ili neku sasvim novu, to zavisi od same škole. Važno je uklopiti sopstvene želje i mogućnosti u postojeća zakonska rešenja koja se naravno mogu i menjati za nove potrebe aktera škole.

 

http://hoko1.blogspot.com

 

  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.