Једноставно ћу ти рећи директно. Ја сам велики подржавалац дојења у јавности. Природно је. Лепо је. Дојење у јавности има 100% подршку моје жене, породице и мене. Прочитао сам ову изјаву коју је написао Цхикаго Дад морам да напишем свој одговор на њу. Није свим Чикаго татама толико непријатно и желим то да нагласим на интернет дас ви знају.
Пре пар година посетио сам вашар заједно са својом породицом. Био је јако врућ дан. Али стварно врео дан на средњем западу. Сунце је пекло на нас, небо без облачка, а вашар је био прилично добро посећен. Нас двоје смо били свеже венчани и још увек нисмо постал родитељи. Сестра моје жене је у то време имала дете које је још увек сисало.
Цела породица је била на окупу и добро се забављала. Било је јако вруће али сви су били прописно обучени према времену (кратки рукави, шорцеви итд) тако дас мо се борили са врућином сасвим фино. Јасно се сећам тренутка када је моја жена завршавала своју флашицу са водом и запитала групу где је то отишла њена сестра. Наоми је нашла згодно место да седне пар корака даље и дојила је своје дете. Користила је мараму (прекривач), због “пристојности”, али никада нећу заборавити њено измучено и зајапурено лице. Било је изнад 32Ц а она је била на мукама. Зној се сливао низ њено лице. Када је дете завршило са подојем, када га је открила, оно је било сво мокро од главе до пете. А зашто? Како би потпуним странцима које и не познаје било пријатно под претпоставком да је она уопште могла знати њихово мишљење? То је смешно. Нешто касније са другим дететом она је цитирам “схватила колико је то било глупо” и дојила је нормално без покривања.
Док Кевин, аутор поста који ме инспирисао на писање овог текста каже: “Дојење би на јавном месту требало да буде прихваћено БИЛО ГДЕ БИЛО КАДА УВЕК” јако брзо се надовезује са:
“Ако желите да дојите на јавном месту ПОКРИЈТЕ СЕ.
Непријатно ми је да будем у близини странца који открива своје привате делове тела наоколо. Сигуран сам да нисам једина особа која се овако осећа. Постоје и декице, мараме такође. Једноставно је. Молим вас немојте да стварате непријатност свима у продавницама, просторијама, школама или где год да сте. Потпуно је непотребно.”
Егоизам аутора овог текста избија на површину. Зашто он сматра да је његово мишљење битно свим женама у Чикагу? Зашто мајке морају да пате док доје дете на отвореном јер је некоме непријатно? Зашто да се претворе у знојаву масу када би они којима је непријатно једноставно могли… да не гледају. Дојке нису гениталије. Оне нису “приватни делови” ништа више него што су то колена. То су делови тела. Да ли је аутору текста “Покријте се” непријатно да види жену у бикинију? У њему се приказује много више. Ако јесте, зар му то не даје право да тражи да се и оне покрију?
Дојење би требало да је у потпуности социјално прихватљив начин храњења детета у ресторану, позоришту, музеју, парку, цркви или на било ком другом јавном месту. Моја жена доји без покривања. Ја то подржавам јер је то нешто што одговара мојој жени и мом детету. То такође значи и један предмет мање за ношење наоколо у торби за пелене и једна ствар мање за заборављање када се излази из ресторана. Мој син никада не би користио флашицу тако да је дојење савршен избор, а уз то размишљање о покривању би све направило много компликованијим него што јесте.
Још један од агрумената за пребацивање мараме и покривање сам прочитао прошле недеље на другом блогу у коментару. Писало је о томе како су се сви окупили око стола где се игра и једе па је она написала следеће:
“Оно што јаи остали не желимо да видимо је ЧИН дојења. То је интимна ствар. Не сексуална већ интимна – веома дубока конекција између два људска бића. Као уметница видела сам многе наге жене а и сама сам позирала на часу цртања. Ако видим дојку у јавности она неће раздрмати темељемог света. Ало када је моја пријатељица изложила себе јавно дојећи дете одједном сам осетила да сам упала у нешто приватно и нисам могла то да заборавим. Поштујем је јер даје свом детету најбољу храну и здрав старт у животу дас ам ја била на њеном месту померила би се на неколико минута.”
Подој је дефинитивно интимна ствар. То је чин привржености, повезаности и блискости. Али је такође и храњење. Оно може да буде нежан, тих оброк или једноставно брзо ужинање. Чин дојења, чак и када се ради о моменту повезивања, није ништа неприхватљивији од призора родитеља и детета који се држе за руке, грле или мазе. Ово су појаве између родитеља и детета које треба подстицати а не крити. Не постоји оправдање за искључивање мајки из социјалног живота јер је подој интимна ствар. То је оброк који као и сваки други може бити више или мање интиман зависи од ситуације до ситуације.
Немојте ме погрешно схватити нема ничег лошег иу покривању ако је то нешто што одговара мајци и детету. Ако жени одговара да се покрије онда је то то. Али ако јој то не одговара зашто би и мајка и дете трпели неудобност јер би неки странац можда могао да се нађе у ситуацији да му буде непријатно? Откуд она то може да зна? Треба лид а ради анкету пре подоја? Да пита све пролазнике? Не постоји ништа сексуално у детету које сиса. То је храњење.
На страну све расправе, закон државе Илиноис штити право жене да доји непокривена као и још 47 држава. Тако да иако свако може да има своје мишљење жена може да доји свуда где јој је то законски омогућено а нико нема право да тражи од ње да то не чини.
Извините што вам је непријатно због начина како се моје дете храни. Чињеница стоји да начин храњења мог детета није ваша ствар. Нисам присталица деце (а ни одраслих када већ причамо о томе) која жваћу отворених уста. То не значи да ћу тражити од потпуног странца да покрије дете преко главе због тога. Шта би било када би сви радили шта им је воља и шта им одговара? Она доји непокривена а ви колутајте очима.
Aутор: JOEL GRATCYK (DADDY’S GROUNDED)
Извор:.daddysgrounded.com