Једноставни начини да упознате децу са свакодневним емоцијама

март 14 19:37 2018

Антрополози кажу да Инуити, чији је свет пун снега, имају минимум 50 речи за различите облике снега. Деца Инуита уче те речи и повезују их са конкретним облицима снега тако што чују и прате контекст у ком одрасли користе исте те речи. Слично томе, када родитељи причају о широком спектру емоција, деца уче да разумеју своје и емоције других људи. Разумевање и прихватање емоција је први корак у контролисању истих.

Ако се питате како то постоји 50 различитих емоција, свидеће вам се Точак Осећања, направљен од стране др Глорије Вилкокс, која је живописно илустровала богат скуп емоција које поседујемо. Не брините уколико сматрате да је представљање оволиког броја емоција претерано.

Све је на енглеском, знамо, али било је немогуће оволики број емоција превести на прави начин. Али, можете усмерити своја размишљања у правцу 4 основна осећања:

  • Срећа, која укључује љубав, уживање и мир. Ово је наше природно стање.
  • Страх, који представља реакцију на претњу и укључује и ужасавање, анксиозност (страх од непознате претње), бригу (страх од конкретне претње) и осећања беспомоћности и немогућности одбране. Код сисара се дешава да, када осете страх, као одбрану користе бес.
  • Туга, која је реакција на губитак или разочарање и овде спадају и жалост, депресија и усамљеност. Већина људи се против ових осећања бори, опет, бесом и љутњом.
  • Љутња, односно реакција на било какву претњу и укључује раздражљивост, фрустрацију и бес. Запамтите да када се љутња не испољи, особа је може преусмерити на саму себе, па она онда постаје депресија или обамрлост.

Како да упознате децу са емоцијама? Једноставно посматрајте како се осећају ваше дете и други људи и коментаришите на прихватљив начин, односно не осуђујући и тиме учите децу да препознају осећања код себе самих, а и код других људи. Током дана, „хватајте“ осећања свог детета и причајте о њима:

  • Изгледаш изнервирано.
  • Види како скачеш! Мора да си због нечег узбуђен!
  • Разумем. Осећаш се сигурније када знаш шта ће се десити. И ја исто.
  • Чујем те! Не волиш спанаћ и волео би да га никад више не видиш!

Када разговарате о овоме са дететом, покушајте да обиђете приступ као што је „држање лекције“. Уместо тога, запиткујте га како бисте га подстакли на размишљање. На пример:

  • Ако си љут на друга/на мене, шта би могао да урадиш по том питању?
  • Ако си љут зато што ти се срушила кућица коју си направио, шта можеш да урадиш да то исправиш?
  • Да ли доносиш боље одлуке када си љут или када си смирен?
  • Шта ти помаже да се орасположиш кад си љут?

Ако видите неко друго дете како плаче, можете питати:

  • Онај бата/Она сека изгледа тужно. Шта мислиш, зашто?
  • Шта мислиш да му треба? Шта жели?
  • Да ли можемо ми некако да му помогнемо?

Оваква питања помажу да дете развије емпатију. На пример, ако родитељи питају своје дете шта његов млађи бата/његова млађа сека мисли, осећа или жели, код детета развијају више саосећања према брату/сестри и тиме ће они имати квалитетнији однос. Када родитељи читају деци књиге о томе како се друга деца осећају, дететова позитивна осећања и реакције се повећавају, а ниво агресије према вршњацима се смањује.

Уколико родитељи представљају емоције као део богатог људског живота и причају о њима позитивно, тада и мало дете може научити да препозна велики број емоција – што је, као што смо рекли, први корак у њиховом управљању.

Приредила: Александра Ивковић

  Categories:
напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.