Јесен – писмени састав

јул 12 01:09 2016

Јесење јутро

Јутро је. Устала сам и отворила прозор. Осетила сам хладан ваздух
који ми је био познат. То је био мирис јесени.
Док сам посматрала природу угле дала сам сунце које се борило да
барем још мало буде шарено и ве село. Ветар је до мог прозора доносио
жуто опало лишће. Чула сам тужан глас животиња које су биле невеселе
јер је лето прошло. Свака жвотиња би била уплашена за храну коју не
би пронашла и склонште у коме би могла да преспава зиму.
Била сам јако забринута за биљке и животиње, јер неће бити топлих
дана. Орасположио ме је звук птичи ца. Њихова песмица личила је на
мелодију коју нико не би могао да одсвира. Деца полако почињу да об –
лаче своје топле, шарене џемпере. Осе тила сам како киша која је ро си –
ла полако пада преко моје косе и сли ва се на образе. Хладан ваздух
раз носио је мирис паприка који су људи спремали за зимницу. Весела
сам, јер знам да ће после јесени зима закуцати на мој прозор и раздрмати
ме.
Свако годишње доба нам доноси нешто лепо, па тако и од јесени оче –
кујем мирисне плодове, романтично опало лишће и лепу слику природе

Дејана Ивковић 4-4


Јесење јутро

Јесење јутро је дивно и блиставо. Оно је најлепшеу једном јесењем
дану.
Када се пробудим у моју собу улазе плавчасти зракови. Сви у кући су
уснули и не могу да савладају дубоки сан. Мама увек прва устане да би
скувала топли чај који заносно мирише. Кроз прозор киша лије као
из кабла, а тмурни велики облаци прекривају сунце. Тужно лишће
опада са гране, а лаган ветрић га односи. Тата креће на посао и то ме
полако разбуђује. После неког времена полако устанем и седнем поред
прозора да бих, макар још мало, гледао дивну и заносну лепу јесењу
природу. Напољу видим да су јесењи плодови већ родили. Људи почињу
да иду у продавницу у јакнама, ципелама и са кишобранима. Цвеће
је увенуло и већ је одавно у сну. Дрво у мом дворишту се полако љу –
ља. Блистави и свиленкасти зра ци се јуре по кући.
Јесен је лепа. Иако је кишовита, тмурна и хладна, има своје лепе боје
и доноси пуно својих златних и сребрних плодова које личе на
јесење бисере.

Растко Бабић 4-4


Јесен у мојој кући

Свако годишње доба лепо јена свој начин. После топлог
лета стигла је и хладнија јесен, пуна својих чари.
Стигла је јесен у мој крај па и у моју улицу. Мој улица
је кратка и нема пуно дрвећа, али се ипак види да је
стигла јесен. Свуда је лишће црвених, наранџастих и
злат них боја. Баште су пуне зрелих плодова и људи и беру
да би их имали преко зиме. Људи ужурбано раде у целој
улици. Већином доносе дрва, јер долази хладно време и
димњаци се већ диме. Вред не комшинице сакуп љају да –
рове јесени и сваки дан са пијаце доносе пуне џакове
зрелог поврћа и воћа. Тако, када се уђе у моју улицу осе –
ти се мирис вредних домаћица. Од мириса пекмеза, па
све до мириса ајвара. На кра ју моје улице живи један
стари дека који данима пече ракију, и морам признати да
ми се тај мирис не допада. Деца у мојој улици уживају
на свој начин у лепотама јесени. Скупљамо отпале орахе
и трудимо се да што више уграбимо дане за играње. Мо ја
сестра са села ми је много лепше описала јесен у њеном
крају, јер људи тамо много ужурбаније раде. Скуп љају
кукуруз, беру грож ђе, ору земљу и сеју пшеницу.
Јесен је плодна, златна, кишовита и прохладна и цео
мој крај и улицу је подсетила на то да ускоро долази зима.

Александра Меданчић 4-4


Јесен је, јесен рана

Још неколико сати и стићи ће јесен. Пролази оно насмејано сунце које нас је грејало целог лета.
Замењује га киша која непрестано ромиња.
По пустим улицама пролази само хладан ветар и вредни ратари. Пожутели листови подрхтавају
на ветру и падају у блатњаве барице. Ласте се окупају на жицама и спремају се за пут ка југу. У
виноградима румене се зрели гроздови спремни да их уберу дечије ручице. Пожутели бокори травице,
натопљене влагом, не изгледају више онако лепо и весело. Испод старе липе жбун од шипка, ћути и
бори се са хладноћом прекривен пауковом мрежом. Једино се поља кукуруза жуте као дукат у овом
сивилу. По пољу потрчи понеки зека у потрази за храном. У мојој улици и дворишту не чује се цвркут
веселих птица. И оне су побегле од ове суморне јесење слике. Разигране веверице журе да што више
скупе лешника како би презимеле зинму. Маме и баке вредно остављају зимницу.
Сви журе да искористе још мало овог лепог времена што нам је преостало. Само је јесен рана на
наша врата закуцала.

Јелена Лазић

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.