Језичке недоумице

Posted by Аутор: Нада Шакић

confusion-chalkboard-man-scratching-head-300x200Представљене су неке од честих недоумица које се јављају у коришћењу српског језика. Неке недоумице тичу се правилног изговора, друге правилне употребе апострофа, а треће тога да ли се одређене речи пишу спојено или одвојено.

 
Одприлике или отприлике

Правилан је искључиво израз отприлике. Ова реч се састоји од две речи: од и прилике, па се у тој речи извршило једначење сугласника по звучности где је глас Д прешао у глас Т.

Пример:

Возимо се већ два сата отприлике.

Одкако или откако

Правилан је искључиво израз откако, а не одкако.

Пример:

Откако сам тебе упознала, све ми је кренуло набоље.

Страстно или страсно

Облик страстно је неправилан, док ће пример у коме је дошло до губљења сугласника Т бити граматички правилан – страсно.

Пример:

Никада није касно, да се љуби страсно.

Изолацијони или изолациони

Реч изолацијони је граматички и правописно нетачан.

Правилно ће се писати и говорити искључиво изолациони.

Исти је случај и са речју информациони.

Примери:

Изолациони систем у становима добро функционише.

Послови из области информационих технологија данас су најтраженији.

Обзиром на/да или с обзиром

Израз обзиром да/на (нешто) граматички је неисправан. Правилан је искључиво израз с обзиром на (нешто).

Неправилан ће бити следећи пример: Обзиром да није дошао, мораћемо сами да наставимо рад.

Правилан ће бити искључиво следећи пример: С обзиром на то што није дошао, мораћемо сами да наставимо рад.

Често се саветује да се уместо оба ова израза користи израз без обзира.

Итекако или и те како

Правилан је израз и те како, и те какав, и те колико, док се израз итекако, итекакав, итеколико сматра граматички нетачним.

Пример:

И те како ми недостајеш!

С тога или стога

Спој предлога за заменицом пише се заједно, па ће тако и спој речи с и тог бити стога, па ће се увек и писати заједно.

Пример: С тога, у примеру с тога разлога (у смислу због тога, зато) није прихватљив.

Падала је киша. Стога сам на посао ишла колима.

Нисам био на редовној настави, па сам стога пропустио доста градива.

У појединим примерима када се заменица тај стави у падеж генитив, једино је правилно написати с тога, али тада се то може посматрати као предошко-падежна конструкција (предлог с са заменицом тај у генитиву). Пример с тог тада неће имати значење зато, због тога, већ ће најчешће означавати неко место вршења радње.

Пример:

С тог брега се слива највише воде.

С тог камена је скочио Милош и поломио руку.

Радијо сам или радио сам

Глагол радити у перфекту гласи:

1. ја сам радио
2. ти си радио
3. он је радио

1. ми смо радили
2. ви сте радили
3. они су радили

Правилно је рећи и написати овај глагол у перфекту искључиво без гласа ј, дакле, радио.

Пример:

Радио сам пројекат са колегама са посла.

Он је радио на побољшању свог немачког језик.

Увежен или увезен

Глаголски придев трпни од глагола увести гласи увезен, док је неправилан израз увежен.

Пример:

Роба је увезена из Мађарске.

Увезени подаци биће обрађени за два дана.

Ће мо или ћемо

Глагол хтети у футуру II гласи:
1. ја хоћу, ћу
2. ти хоћеш, ћеш
3. он, она, оно хоће, ће

1. ми хоћемо, ћемо
2. ви хоћете, ћете
3. они хоће, ће

Тако да се енклитички, краћи облик овог глагола увек пише заједно, а не одвојено.

Ми ћемо доћи на време.

Да ли ћете доћи код мене на рођендан?

 Из почетка или испочетка

Када се пише заједно, овај израз има значење испрва, на почетку.

Испочетка је мислио тако, али је касније променио мишљење.

Када се пише одвојено, израз има потпуно друго значење и потпуно другачију употребу.

Пример:

Кренимо све из почетка.

Читамо књигу из почетка.

 ТРЕБА/ТРЕБАМО ДА КРЕНЕМО

Правилно: “треба да кренемо”

Појашњење: глагол “требати” је безличан ако се у реченици користи уз други глагол, што значи да се не мења по лицима. Наиме, може се мењати само по глаголским облицима (требало је, требало би…).