Јован Мемедовић: Водите децу у паркове, а не у шопинг!

јануар 22 12:07 2017

Јован Мемедовић о емисији “Сасвим природно”, квизу “Потера”, искуствима, трагачима, постулатима новинарства…

ЈЕДАН је од највећих авантуриста међу колегама, који нам кроз своје репортаже доноси најнеобичније приче из свих крајева света. Као аутор култне емисије “Сасвим природно” Јован Мемедовић упознаје нас са животом и преживљавањем у дивљини, али са људима чија је свакодневица по много чему другачија од ове наше. Мемедовић каже да има још много прича које нису испричане, јер је свет огроман, иако га ова глобализација и технологија привидно праве малим.

– Много је предела, људи, њихових прича. Ове године ћу сигурно отпутовати негде ван земље, јер људи то воле да виде и треба донети искуства и примере других, али ја пре свега видим много тога неиспричаног и у нашој земљи. Толико је тема које треба да се обраде, којих ми новинари треба да се ухватимо и приближимо их гледаоцима тако да то буде гледљиво, да држи пажњу, а да буде корисно и пре свега истинито.

* Шта вас нарочито мотивише када радите ове репортаже и на које од њих сте највише поносни?

– Мотивишу ме људи. Природа и лепота пејзажа за мене нису сами по себи прича, већ људи и њихов суживот са природом, њихове приче које нас увек враћају оном исконском, једноставном животу. Више него на свој рад, поносан сам на актере тих емисија који су на мене, а верујем и на многе гледаоце, оставили огроман утисак: на Туву Торсон из Норвешке, на Вернера Фројнда – човека вука, на Армена из Италије, Ахмета из Таџикистана, Милана и Милеву са Таре, Перу са Бобије, на Милену, жену која се не предаје, и многе друге.

* Да ли су вас и колико променила искуства са којима сте се сусретали на терену?

– Наравно, а мењају ме и данас. Стално нешто ново сазнајем и јачам своју жељу за животом у природи.

* Кроз различите приче вероватно сте се више пута сусретали са непредвиђеним ситуацијама које нисте забележили камером. Да ли можете да нам испричате неку од анегдота?

– Нажалост, позната је ствар да се најбоље ствари дешавају када је камера угашена. Много је изјава које нисам ухватио, а које људи изговоре када су опуштени и када камера није уперена у њих. А што се тиче ситуација, било је то на Чукотки (Сибир) када сам гледао медведа како се прикрада ирвасима док је мој сниматељ у шатору паковао своју врећу за спавање.

* Како сте дошли на идеју да радите овај култни серијал и шта сте кроз њега желели да нам пренесете?

– Дошао сам на идеју када више нисам видео смисао у хватању рибе из забаве и у снимању тога. Риболов због хране и преживљавања је нешто друго и то је већ “сасвим природна” прича. Нову идеју сам морао да развијам у оквиру новог пројекта и тако је настала моја емисија. У њој сам могао све да радим дубље, да теме буду пре свега едукативне и шире, и да, иако их све повезује природа и природан начин живота, опет буду разнолике.

* Ваша реченица “Родитељи, ваша деца болују од недостатка природе…” много пута је цитирана. Шта сте њоме хтели да нам поручите?

– Да своје дете следећи пут поведете у неки парк, а не у тржни центар. Мислим да је јасно шта та реченица поручује, само није јасно како то спровести, како децу вратити природи. То мора да се ради систематски, да буде проткано и кроз институције, али опет сви ми треба да почнемо од себе и своје деце. Не будимо лењи, јер ако успемо да дете вежемо за природу, да оно схвати своје место и одговорност, онда смо га извели на прави пут.

* Сличних ТВ формата као што је емисија “Сасвим природно” на домаћим телевизијама готово да нема, шта мислите због чега?

– Документарне емисије траже да истражујете, да припремите, пишете текст, путујете, говорите у камеру, комуницирате са људима, испратите постпродукцију. Друга ствар је да многи иду обрнутим редоследом и нису свесни да иде прво идеја, велики рад, па тек онда новац.

* Сваког понедељка гледамо вас и у улози водитеља квиза “Потера”, који бележи одличну гледаност. Шта је, по вашем мишљењу, у њему толико занимљиво гледаоцима?

– Занимљив је тај потенцијални конфликт између трагача и такмичара, борба добра и зла, и неизвесност.

* Да ли планирате да у наредној сезони нешто промените у квизу, да уведете неку нову игру или још једног трагача?

– Квиз је лиценциран и иде по већ утврђеним правилима. Биће сигурно нових такмичара, али трагачи и водитељ су засад исти.

* Који од трагача је по вашој процени најопаснији, а кога бисте, да сте такмичар, пожелели прекопута себе?

– Најопаснији је Милинковић. Тај и када не зна пронађе одговор. Да сам ја такмичар, најрадије бих прекопута видео Уроша Ђурића. Заједно имамо све што је потребно за драмски заплет – и конфронтацију и хумор.

* Који су то постулати новинарства због којих вреди бити део ове професије?

– Одговорност и част. Одговорност је велика, јер својим радом учествујемо у обликовању друштва, а тако нешто је чиста привилегија и част.

ВРАЋАЊЕ НА СЕЛО

* ДА ли је ваша кампања “враћања на село” до сада донела неке резулатате? Има ли изгледа да ће се ту ствари мало променити?

– Моја лична кампања (смех) није довољна да би се ту видели резултати. Много је ствари које утичу на то да ли ће се људи окретати на другу страну и бирати село уместо града. Али колико год то мало вероватно деловало сада, мислим да је повратак неминован. Немамо где осим назад.

МНОГО ЈЕ СИТНИХ ЗАДОВОЉСТАВА

* КАДА вам претекне времена, где највише волите да га проведете, која ситна задовољства увек могу да вас орасположе?

– Увек у природи. Сваки слободан тренутак проводим у својој брвнари, а лети и у шатору. Ситних задовољстава има много јер их препознајем и ценим више него икада пре.

 

Извор:  Novosti.rs

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.