Када беба дође кући закључајте врата и не пуштајте никога!

октобар 11 14:00 2016

“Никада пре нисам доживела такву готово анималну, исконску реакцију због које сам саму себе у том тренутку подсетила на рањену медведицу којој покушавају отети њено нејако младунче”

beba u narucju

ИЗА сваког искуства постоји прича с којом би се могли поистоветити многи, а ово је прича с којом ће се, верујемо, поистоветити многе маме. Прича је то о доласку кући са својим новорођенчетом и публиком коју мајка жели једно време задржати иза затворених врата. Но што када публика не жели ни чути да није добродошла? Kо је онда у праву – мама која их не жели или они који силно желе постати дEо чаробног тренутка једне нове породице.

Прочитајте и Тактике које помажу да беба спава целу ноћ

” Ја сам научила на тежи начин, а следећи пут наша ће врата остати закључана барем недељу дана. И нема шансе да икога пустимо близу. Ма колико год они наваљивали.”, написала је блогерица  Laura Grace Weldon, познатија као Geek Mom.

“Нисам од оних која љубоморно скрива своју породицу. Чак штовише. Живимо у истој кући с мојом свекрвом и девером, пуно тога радимо заједно и доиста смо једна велика сретна породица. Моја деца, деверова деца, бака – сви се јако добро слажемо, али једно више никада нећу поновити. Никада више нећу пустити никога ни близу своје бебе. По мени, првих недељу дана родбина нема шта да тражи. Првих недељу дана морају бити резервирани само за најужу породицу, но то сам нажалост научила прекасно.

Прочитајте и Да ли знате шта су „дугине бебе”?

Три дана након рођења нашег најмлађег детета назвала је супругова још увек прилично витална и тврдоглава бака и рекла да она стиже. И тачка. Ту није било поговора нити договора. Она стиже и она је стигла. Већ је с врата запикирала поглед на моју малу мрвицу и без имало срама инзистирала да га преузме. Ни снашла се нисам, а она је већ стиснула пољубац у његов образ и кренула га нанашати по стану. Парфем који је носила био је превише и за мене, а очито и за мог сина који је аутоматски почео плакати тако нагло отргнут од своје маме. Маме која је у том тренутку била схрвана осећајима, преморена и далеко од особе жељне друштва. Први дани с бебом требали би бити само наши, да се повежемо, да уживамо полако једни у другима, а не у оваквим тренуцима.

Моје инзистирање да ми га врати, мој молећив поглед и све већи бес који је почео буктати у мени нису је одвратили од њене лоповске намере. Мој син је плакао све јаче и јаче, а она је са смешком игнорисала све то.

“Ма ја знам с бебама”, уверавала ме. Али није ме уверила. Поготово након што га је подигла и прислонила на своје раме, његовом голом кожом на своју бижутерију око врата. И није се смела чак ни када је његов плач постао толико гласан, болан. Чисти му се очај могао чути у плачу.

Длаке су ми се најежиле на целом телу, уста сам разјапила у тихој жељи да ми га врати. Одмах!

Никада пре нисам доживјела такву готово анималну, исконску реакцију због које сам у том тренутку изгледала као рањена медведица којој покушавају отети њено нејако младунче.

Полудела сам, и, иако сам можда могла одглумити нежнију реакцију, једноставно се нисам могла контролисати. Чудим се и тим речима које су изашле из мене јер сам у том тренутку комотно могла почети да завијам баш као рањена медведица

Прочитајте и Шта све утиче на психички развој бебе у мамином стомаку …

“Врати ми га исте секунде” заурлала сам на баку која ме још од првог споја с њеним унуком, данас мојим супругом, сматрала њежним и благим бићем. Крхком женом која је у том тренутку с толиким бесом заурлала на њу.

Можда јесам могла реаговати блаже, али у том тренутку моји хормони, моје опште стање и цела та ситуација за мене су једноставно били превише.

Да је могла мало боље прочитати мој поглед могла је схватити да се спремам дословно заскочити је и зарити своје зубе у њу. Баш попут животиње која делује инстинктивно и дивље у жељи да заштити своје младунче.

У секунди њене пренеражености успела сам да  јој отмем своје дете и побегнем у купатило где ми је иза затворених врата адреналин још увек дивљао у мени.

Знала сам у том тренутку да сам могла и требала реаговати другачије, али – руку на срце – требала је и она. Ја си нисам могла помоћи. Ма заправо, нисам си ни жељела помоћи јер нисам ни желела да нам дође у посету. Барем не првих недељу дана. Барем не онолико дуго колико мама жели.

Прочитајте и Tabela ishrane za bebe do godinu dana

Можда то с моралне стране није потпуно у реду, али ако мама изричито каже да не жели никога близу своје бебе, то је право сваке маме које се мора поштовати. И ту није реч ни о традицији, ни о моралу, ни о љубави и привржености, већ само о томе да се поштива жеља родитеља – каква год она била.

Толико права једна мама ваљда има.”

  Categories:
напишите коментар

4 коментара

  1. октобар 11, 15:20 #1 Bojana

    Slazem se u potpunosti… prepoznala sam sebe u tekstu, istu situaciju sam dozivela pre godinu dana kad sam se porodila. Najgore od svega sto to niko ne razume dok ne iskusi. Sto svi daju sebi za pravo da odlucuju umesto majke samo zato sto su tu i zive zajedno.pogotovo kad je u pitanju prvo dete i kad svi drugi znaju sve bolje od majke.

    Одговорите на овај коментар
  2. октобар 13, 23:44 #2 anica

    Mozda pomognem buducim mamama sa SAVETOM:
    Nadjite nekog bliskog i zamolite da vas cuva! Evo ovako sam ja stitila svoju sestru: kad cujem zvono na vratima ja udjem u sobu gde je moja sestra i njena beba i stanem odmah do vrata. Tetke strine i sva druga familija su mogle samo da vire preko mog ramena da vide bebu u kreveticu. Ja sam bila ljubazna nasmejana, ali sam stopala ukopala u pod i nikako nisu mogle da me zaobidju. Onda bih ih bukvalno uhvatila za ruke i vodila u dnevnu sobu da kuvam kafu. Sa sve osmehom i odobravanjem svih njihovih komentara ali sam neke bogami i VUKLA da se ne vrate u bebinu sobu.
    svi su govorili da sam gruba “pa nismo je ni videli?!”, da sam nevaspitana itd ali nije me briga. Sestra i beba su imale mir.

    Одговорите на овај коментар
    • октобар 18, 11:28 Bojana

      Moja majka je napravila gresku sto nije dosla tog prvog dana odmah vec kasnije predvece. To je uradila zbog saveta njene tetke koja ima dve snaje u kuci, kojoj je smetalo sto su dolazile majke njenih snaja da pomognu svojim cerkama kad su se porodile.po njoj je to bila uvreda sto nisu prihvatale njenu pomoc vec zelela da njihove majke budu uz njih. Tako da je moja majka izbegavala da dolazi da ne bi uvredila moju svekrvu jer ima osecaj da dolazi kod nje a ne kod svoje cerke. Sad uvidja da je pogresila.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.