Како да деца заволе музеје? Уз нови детективски роман Мисија: Музеј

Анђела се суочила са ужасом средњег интензитета: уместо да с другарима игра игрицу као што је испланирала, бива на превару одвучена у музеј. Но, посета музеју ће проћи много другачије него што је Анђела очекивала. Шта Анђелина игрица и Сава Шумановић имају заједничко? Колико је забавно играти се лоптом с малом Дубравком? Шта се дешава када мртва природа није баш сасвим мртва? Куда су одлетели петлови Паје Јовановића? И најважније: Могу ли три основца и једна тетка, која им заправо није тетка, помоћи музеју да се избави из велике невоље?

Ауторка Ивана Нешић позната по хваљеним и награђиваним књигама Зеленбабини дарови (која је сада и део лектире за петаке) и Тајна немуштог језика представља нам свој нови роман Мисија: Музеј. За разлику од прве две књиге у којима се бави нашом народном митологијом и традицијом, у новом роману њена тема је српско сликарство.
У свом препознатљивом маниру уз преплитање хумора и мале дозе страве присутне ту тек да нас увуче у узбудљиву авантуру, она компонује овај забавни детективски роман у којем нас упознаје са делима и животима великих сликара: Катарина Ивановић, Сава Шумановић, Милена Павловић Барили, Надежда Петровић, Паја Јовановић само су неки од јунака које срећемо у овој књизи. Као историчар уметности и заљубљеник у стваралаштво ових уметника она ће нам скренути пажњу на две ствари: пре свега на сјајне и узбудљиве животе наших великих сликара, поруке и идеје за које су се борили, а потом и на стање у којем се налазе данашњи музеји.
Морају ли деца да имају отпор и страхопоштовање према музејима и класичним институцијама културе? Мора ли класично уметничко стваралаштво да им буде досадно? Ауторка на ова питања има одрешит негативан одговор, а свој став најбоље поткрепљује управо овим романом, који није само успешан пример алтернативног приступа образовању већ сасвим лепо функционише и као акциони роман фантастике – психологија малог колектива у великој фрци вођена је пажљиво и уверљиво.
У књизи су коришћене репродукције Народног музеја уз илустрације које је урадио Борис Кузмановић.