Како да одбраним своју породицу?

децембар 19 13:09 2014

Желим да апелујем на политичаре и посланике Народне скупштине да ако буду гласали за овакве наказне законе и њима ће сутра одузимати децу

401951_163000383873916_1536265324_n

Отац сам двоје деце. Волим их више него било ког или било шта на свету. Супруга и ја се трудимо да их подигнемо као здраве, васпитане и одговорне особе. То је ужасно тежак посао који тражи много енергије, одрицања, труда и нервирања. Али не постоји веће задовољство од њихове радости, малих успеха, и љубави коју заједно стварамо.

Прочитајте и Зашто се породица променила у односу на пре пола века …

Да ли су речи и аргументи довољни да их васпитамо? Наравно да нису. Деца се не рађају као васпитани, рационални и одговорни људи који знају шта је њихов интерес. Цео процес васпитања се и заснива на томе да их свим доступним методама, од похвала, награда, до претњи казном и коначно казнама, уведемо у ред, дисциплинујемо, научимо да поштују правила, да усвоје норме понашања и да прихвате адекватан вредносни систем. Готово свако дете би нпр. желело да стално једе слаткише и игра игрице, док му је много мање пријатно да једе броколи и рибу, да иде на спортске активности или да учи. Наш задатак је да га научимо да ради и оно што му није пријатно.

Супруга и ја смо коначно, одговорни за понашање своје деце док не постану пунолетне особе. Ако их пустимо да раде шта желе, као што је било у случају оних дечака који су претукли Рашу Попова, могу да постану насилници, криминалци, да буду нездраве и неуравнотежене особе. Или да сутра заврше тако што попију двадесет ракија па седну у ауто да возе себе и своје пријатеље у реку.

Прочитајте и Навике срећних породица

Да ли у васпитању користимо и телесну казну? Наравно. Као што су је и према нама користили наши родитељи. Исто као и они и ми је користимо ретко, углавном шаком по гузи. Најважније нам је да то постоји у свести деце као последња инстанца, као могућност да ако претерају и не зауставе се на време, могу да добију по гузи. Ни супруга ни ја нисмо необразовани лудаци нити садисти. Једноставно видимо да у неким, срећом ретким, тренуцима једино физичка реакција може да заустави дете, да га „ресетује” и смири па да поново почнемо нормално да разговарамо. Свеукупно засад смо више него задовољни како се развијају.

Оно што нас плаши је окружење и друштво у које би требало да их пустимо и за које би требало да их припремимо. Изазови су много већи него у време кад смо ми били деца, а држава нам преко својих законских решења све више одузима право да их васпитавамо. Наши закони се систематски доносе против породице и јасна је тенденција да се деца извлаче из породичног окружења и да се окрећу против својих родитеља. Под маском наводно „либералног” законодавства код нас се имплементира законодавство које де факто отвара пут новом тоталитаризму, стварајући простор за нове Павлике Морозове, који ће сутра бити учени да им је обавеза да пријаве родитеља који их је нпр. лупио по гузи. Сваки тоталитаризам почива на атомизацији и разарању заједница од којих је породица фундаментална и најважнија. Класични либерализам је управо почивао на неповредивости и максималној заштити приватне, односно породичне сфере. Данас се она систематски уништава.

Прочитајте и Како до функционалне породице?

Идеја о ригидној забрани телесног кажњавања деце, која се најављује нацртом новог грађанског законика долази из исте кухиње из које је пре четири године дошао језиви нацрт Закона о правима детета. То су идеје које децу уче да имају само права, а не и дужности и које девојчици од петнаест година омогућавају да обави абортус и забрани доктору да о томе обавести родитеље.

Случај доктора Миливојевића који се с пуним правом јавно успротивио овом бруталном удару на основе породице, а тиме и саме идеје слободе у Србији, показује како се против сваког гласа разума у Србији данас одмах подигне војска добро организованих војника новог тоталитаризма која симулира некакву науку и некакву стручну јавност. Проблем је што ми остали, који смо огромна већина, ћутимо и немамо никог да нас организује и да у политичкој сфери представи наше интересе. И као отац, и као човек који се залаже за слободу против тоталитаризма, и као патриота, дужан сам да подигнем свој глас против ове пошасти која нам се спрема и која неће овде да стане. Ово је пут у ново варварство на чијем крају се између осталог налази и декриминализација инцеста, о чему се већ дебатује у Немачкој и Хрватској, на пример.

Прочитајте и Зашто “лењи” родитељи имају срећне породице

Желим да искористим овај текст да апелујем на политичаре, и на посланике Народне скупштине да воде рачуна о томе да је у питању и будућност њихове деце. Ако буду гласали за овакве наказне законе, и њима ће сутра одузимати децу. Уместо одговорних особа које ће бити способне да развијају и бране ову земљу, добићемо нове генерације размажених егоиста које не поштују никакве вредности и никакав ауторитет.

Коначно, ако се овакви закони буду доносили, и као отац и као јавни делатник одговорно изјављујем да их нећу поштовати. Ако сам као грађанин спреман да погинем бранећи ову земљу у рату, тако сам спреман и на све облике грађанске непослушности и борбе да бих заштитио своју децу и породицу и од унутрашњих предатора.

*Виши научни сарадник у Институту за европске студије

Миша Ђурковић

Текст објављен 2014. године

ПОЛИТИКА

  Categories:
  1. децембар 20, 07:43 #1 stojadin

    Svim političarima,kao i svim njihovim bliskim trabantima neće nikog,a i ništa oduzimati,jer su isti doneli dotični zakon.Zakoni za iste svakako ne važe,ustvari za njih ne važe nikakvi zakoni,pa ni Božiji. Zakoni se prave i donose za nas običan svet.

    Одговорите на овај коментар
  2. децембар 20, 14:38 #2 m

    kad bude porastao kriminal-i pocnu deca,mkadi da divljaju po ulibama da pucaju i ubijau nevine ljude kao sto se desava u zemljama gde na fin nacin vaspitavaju decu shvatice da su sami sebi pljunuli u lice

    Одговорите на овај коментар
  3. децембар 21, 13:45 #3 Sara

    Sve sto ste napisali mi pokazuje da ste obrazovana, razumna i kulturna osoba.. Zasto sa dr Milivojevicem ne budete Vi taj koji ce organizovati nas roditelje?

    Одговорите на овај коментар
  4. децембар 22, 14:37 #4 ceca

    E, svaka Vam cast, gospodine. Najzad neko ko ume da razmislja. Na zalost, svih nas, Vas predobar komentar i odlicni argumenti ce ostati samo ovde, i samo ovde. Zalosno ali istinito. Verujem da su Vasa deca, zaista veoma dobro vaspitana, jer znaju da naprave poredjenje izmedju dobrog i loseg. Jos jednom, Svaka cast. Pozdrav, za Vas i Vasu suprugu, od jedne vaspitacice.

    Одговорите на овај коментар
  5. децембар 22, 18:13 #5 Milena Pejic

    Obespravljen gradjanin, obespravljen Srbin, obespravljen vernik jos je ostalo da postane i obespravljen roditelj. Dete prve granice upoznaje u svojoj kuci i porodici, ako ih tu ne nauci nikad nece znati za bilo kakve granice ljudskog ponasanja. Granica gde se razmazenost pretvara u prevrtljivost, prostakluk, egocentricnost… Porodica vaspitava decu i tako jedino funkcionise vaspitanje. Skole, vrtici, drzava mogu biti samo savetodavac , nikako neko ko rukovodi tim procesom, jer to je neprirodno i nezdravo.

    Одговорите на овај коментар
  6. септембар 20, 01:31 #6 Милен

    “Проблем је што ми остали, који смо огромна већина, ћутимо и немамо никог да нас организује и да у политичкој сфери представи наше интересе.” Одличан је текст, само ову реченицу не сматрам тачном. Ко иоле прати политику, видео је ко се успротивио једини на комплетан начин спорним одредбама Нацрта Грађанског законика, а то су Двери.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.