Kako nastaju nesigurna i plašljiva deca

mart 29 21:25 2017

Greške. Šta su greške? Ako ih roditelji doživljavaju kao razlog za optuživanje, kažnjavanje deteta, omalovažavanje – stvoriće jako lošu podlogu za njegov dalji razvoj.

Greške ne služe da bismo detetu pretili niti ga uslovljavali ili, mnogo gore, svesno izazivali osećaj krivice. Ako je pogrešilo, znači da se upustilo u nešto za njega novo i  nepoznato a taj pokušaj treba podržati i ohrabriti. U suprotnom, isti ti roditelji sutra će se ljutiti istom tom detetu (koje će biti veliko) što ne želi da upiše fakultet, ne želi da izađe iz lošeg braka, ne želi da napusti loš posao i potraži bolji… A ono neće smeti, jer je u ranom detinjstvu korak u nepoznato poistovećivalo sa greškom i osećajem krivice. Ovako destruktivan koncept duboko se usadi u čovekovu podsvest da, čak i kad ne bude roditelja koji kritikuju i osuđuju, odrastao čovek to radi sam sebi. Crta svoje granice i biva preplavljen strahom svaki put kada bi se našao pred bilo kojom novinom, teško se odlučuje na promene, a anksioznost postaje sve češći gost.

Dete greši… Pogrešiće i više puta. Ali, što više greši biće bliže istini. Greška je ništa drugo nego li korak bliže ka „ispravnom“ tj. željenom. Ako se kao roditelji pravilno pozicionirate u takvim trenucima, velika je verovatnoća da će vam dete mnogo brže napredovati, graditi svoje samopouzdanje na zdravim temeljima, a vas doživljavati kao dobronamerne, pune ljubavi i topline.

Da li ćete „grešku“ deteta iskoristiti kao svoj izduvni ventil ili mogućnost njegovog zdravog napredovanja, zavisi od izbora: da li je „greška“ vaša slabost, ili njegova potencijalna snaga? Iskoristite je kao mesto sa koga ćete mu omogućiti da jasnije vidi cilj, a ne mesto gde ćete ga nehotice ukopati i emotivno osakatiti. Neka „greška“ bude u funkciji detetovog/učenikovog napredovanja, a ne stagniranja ili nazadovanja.

Autor: prof. raz. nastave Biljana Stojković

(pahuljicaa28@gmail.com)

napišite komentar

5 komentara

  1. mart 30, 00:45 #1 Jole

    Nigde se ne pominje šta je ta famozna ‘greška’. Sve u životu se na ovaj ili onaj način može nazvati greškom.

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. mart 30, 16:37 #2 banja luka

    Dobra tema ali jako povrsan tekst…nista nisam naucio iz teksta 🙂

    Odgovorite na ovaj komentar
    • april 03, 16:49 :)

      banja luka, bez brige… svako uci u skladu sa svojim mogucnostima 🙂 tekst je toliko povrsan da evo ima 1,1 hiljadu sherova! Sta li je sa ovim koji nisu povrsni 🙂 🙂

      Odgovorite na ovaj komentar
  3. april 09, 12:44 #3 Bojana

    Koliko je važno da dete “krene u svet” iz zdrave sredine, porodice, u kojoj se na greške gleda kao na sastavni deo odrastanja i sazrevanja, toliko je važno da vrednovanje njegovog rada u prvom razredu bude lišeno negativnih pedagoških poruka, što u pisanom, što u usmenom obliku. Na taj način se nastavlja sa jačanjem samopouzdanja kod dece.
    Slanje negativnih pedagoških poruka od prvog meseca školovanja, nedržanje časova fizičkog vaspitanja, već umesto toga davanje “nagradnog” izlaska onima koji prvi tačno urade zadatke iz matematike, stvara kod dece osećaj manje vrednosti. Imenovanje đaka nedelje, s jedne stranem, i dece koja bi dobila jedinice da su ocenjivana, s druge, poguban je po normalan emocionalni razvoj deteta kao preduslova kognitivnog razvoja.
    Prepisivanje stranica i stranica materijala u okviru časova lepog pisanja, davanje zadataka koji nisu predviđeni nastavnim planom i programom za prvi razred (združivanje 6 sabiraka, operacije s dve nepoznate…) ne vode ničemu, osim stvaranju lažne slike da se sa decom ozbiljno radi, a kod dece se urušava osećaj sigurnosti.
    Konačno, ako se učeniku prvog razreda da zakletva kojom se obavezuje da neće praviti probleme učiteljici, da će je slušati i pomoći da koriguje “problematičnu” decu, to ostavlja malo prostora za normalan i zdrav odnos između dece i osobe koja predstavlja autoritet van porodičnog okvira.
    Zato je važno da roditelj ima svest o tome kome poverava dete i da prati njegov razvoj.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • april 18, 11:58 Biljana

      Bravo, Bojana! Odlična zapazanja. Negativne pedagoške poruke – koji predavači ih salju, zbog čega se do dešava, i gde su koreni svega toga je tema o kojoj vredi pričati i pisati.

      Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.