Аутизам је загонетан поремећај који почиње у раном детињству и ремети многе аспекте развоја, чинећи дете неспособним да успостави социјалне односе и комуникацију на уобичајени начин.
Шта је узрок аутизма?
Пре педесетак година сматрало се да аутизам узрокује неадекватна нега од стране родитеља. Испоставило се да је то мишљење погрешно. Савремена медицинска истраживања указују на јасне биолошке узроке аутизма и то значи да родитељи више не треба да криве себе. Биолошки узрочници укључују генетске факторе, вирусне инфекције, компликације током трудноће и порођаја које могу изазвати суптилна мождана оштећења. Често је удружен са знацима неуролошког оштећења, менталном ретардацијом и одређеним патолошким стањима (нпр. епилепсија). Чињеница да се аутизам подједнако често открива у различитим културама указује да су социјални фактори мало вероватни као узрочници поремећаја.
Да ли деца са аутизмом потичу из одређених социјалних слојева?
Истраживања су показала да се овај поремећај подједнако често среће у свим социјалним слојевима. Исто тако, јавља се и у свим културама. Подаци о учесталости поремећаја из различитих земаља указују на то да се код 2-4 детета на 10.000 становника развије аутизам, а од тога 3-4 дечака на једну девојчицу.
Да ли деца са аутизмом имају нормалну интелигенцију?
Доста је раширено мишљење да деца са аутизмом имају нормалну интелигенцију. Међутим, чињеница је да када се примене тестови интелигенције, отприлике две трећине добијају резултате испод нивоа просека.
Како се поставља дијагноза?
Аутизам је бихејвиорални синдром, што значи да постоји скуп абнормалних облика понашања. Дијагноза аутизма се поставља само онда када постоји скуп од три кључна типа понашања:
- Абнормални социјални односи и социјални развој
- Неспособност развијања нормалне комуникације
- Интересовања и активности детета су оскудни и понављајући
Да би се поставила дијагноза, неопходно је да се сва три симптома јављају заједно, и то до 36. месеца живота.
Како препознати знаке аутистичног поремећаја?
Код препознавања аутизма најзначајнији алармни сигнал је неспособност успостављања социјалних односа са другим људима. Такво понашање се описује речима „Изгледало је да се завлачи у своју шкољку и да живи сам у себи“ или „Када би ушао у собу, уопште није примећивао људе и одмах би прилазио објектима…“ Изостанак контакта погледом, понашање према људима као да су предмети, одсуство понашања усклађеног са културним нормама, одсуство разумевања осећања других и реаговање на промену рутине су карактеристични знаци аутистичног поремећаја.
Осим наведених тешкоћа у социјалним односима, тешкоће са језиком представљају другу велику групу проблема. То су абнормалности говора типа ехолалије (речи или фразе које дете понавља непосредно пошто их је чуло), метафоричног говора, спајања или речи у нову реч.
Треће подручје које омогућава рано препознавање аутизма јесте одсуство маштовитости, које је везано са опсесивним понашањем. Ова репетитивна понашања су упадљива, ригидна и персеверирајућа.
Проблеми развоја социјалног понашања, комуникације и флексибилног мишљења су препознатљиви знаци који представљају аларм родитељима. Тимску процену детета у специјализованим установама врши тим стручних лица – дечји психијатар, неуролог, логопед, психолог и оториноларинголог, након чега се одређују смернице третмана и лечења.
Маријана Петровић, спец. мед. психологије
Извор: mojpedijatar.co.rs