Како развијати мозак детета до треће године

октобар 29 20:02 2017

О значају контакта коже на кожу сам већ писала у тексту како успавати дете са атопијским дерматитисом, о татама ћу обавезно писати у оквиру ове кампање, јер се о томе тако мало говори, али сада сам хтела да се осврнем на тему којом сам се највише бавила када сам родила прво дете и када сам се упознавала са свим могућим начинима и праксама васпитавања детета.

То је развијање можданих синапси и значај развојних игара у овом узрасту.

Уницеф истиче ове чињенице:
Мозак детета развија се веома брзо. У другој години живота мозак је већ три пута тежи од онога на рођењу, а до узраста од три године достиже 80 одсто тежине мозга одрасле особе. У овом узрасту, мозак деце је два и по пута активнији од мозга одраслих. У првих неколико година живота сваке секунде у мозгу успоставља се до хиљаду нових неуронских конекција стварајући сложене мреже. Ове мреже мењају се током времена тако да мозак постаје ефикаснији у обављању све више радњи и сложених функција. Ако је развој мозга детета здрав, оно ће бити и физички здраво и имаће одговарајуц́е понашање, показиваће спремност да усваја разне вештине и има бољу контролу понашања.

Моја истраживања су кренула од пре десетак година, када сам дошла до књига докторке Марији Монтесори и када сам се упознала са њеним учењем и посебном приступу детету, који је променио тумачење педагогије, јер је у средиште науке ставио потребе детета. Последњих година у Србији методе њеног учења почеле су да се примењују кроз праксу у многим вртићима, углавном приватним, а основе ове педагогије своју праксу имају и у НТЦ систему учења, које води наш др Ранко Рајовић. У фокусу овог учења налази се биолошка потреба детета да се неспутано развија, а неуронске везе у мозгу највише се стварају када је дете активно.

Заједничка црта ових програма развија се кроз потребе детета, преко којих се долази се до њиховог циља, а то је едукација. Подстицањем на учење на непосредан и природан начин, начин који је усмерен на потребе самог детета, дете се брже и ефектније развија. Образовање омогућава сваком детету да нађе своје место, своју улогу, сопствени циљ и даје му могућност да све то оствари. На родитељима је онда задатак да омогући детету да живи и развија се по сопственим интересовањима, јер на тај начин најбоље учи.

Монтесори принципи

Велики број Монтесори принципа може се применити кроз свакодневне активности код куће и ван куће.
Многе активности из практичног живота доприносе развоју ситне и крупне моторике, координације покрета, концентрације, стицању радних навика и самосталности.

САМОПОУЗДАЊЕ ЛЕЖИ У САМОСТАЛНОМ ДЕТЕТУ

Веома је важно да дете буде самостално, јер је то правилан пут ка стицању самопоуздања. Родитељи често обављају свакодневне рутине уместо детета, као што је на пример облачење.

Он обично не чека да дете обави активност и узима ствар у своје руке, јер му се то учини лакше и брже.

Тако рецимо, при ходању је дете споро, иде 10 корака назад, 2 напред, воли да посматра све око себе и истражује, док одрасли увек имају циљ и негде журе. Често се родитељ одлучује пре за превозно средство, него за шетњу и на тај начин одузима детету право на активност. Дете је у стању да шета километрима и то је његова потреба, а родитељ несвесно постаје главна препрека при дететовом сазревању и развијању.

Ако се зна да је период до треће године, означен по овом учењу као сензитиван период, онда закључујемо да је он најважнији за развијање одређених развојних функција.

Савет: Уколико дете само жели да употреби предмет или изведе акцију, дозволите му, јер ћете на тај начин подржати његову потребу за осамостаљењем. Уколико је не уради како треба и разочара се, смирите га, дајте му објашњење и поново му покажите како да изведе акцију.

БЕЗ ЗАМЕНА

Учење Марије Монесори је оспоравало ко бајаги играчке. Сматра се да не треба давати играчке које су замена за праве ствари, а немају функцију: маказе које не сецкају, фен који не дува, бушилица која не окреће бургију.

Замене их збуњују. Свака ствар, чак и она за игру, мора имати одређену сврху.

ОСНОВА ЈЕ – KАKО?

Покажите детету како се неки предмети користе и како се неке акције изводе полако, корак по корак, да би упило све кораке. Поновите акцију онолико пута колико је детету потребно да је разуме.

Слобода у васпитавању

Докторка је веровала да дете мора имати што више могуће слободе, физичке и интелектуалне. Начин на који се дете третира од стране одраслог (родитеља или васпитача) има пресудну улогу у његовом развоју.

Темељ те слободе су ЉУБАВ и ПОВЕРЕЊЕ.

Потенцијал сваког детета расте у њиховој сигурности.

Слобода међутим, не значи, да дете апсолутно ради све што жели, него да је сам себи господар.

То је развојни процес, који траје по фазама развоја, у којима се уче дисциплина, поштовање, независност и одговорност.

Послушност

Наравно, није логично очекивати од детета да сваки пут послуша оно што сте му рекли да сме или не сме урадити.

Непослушност изражава вољу детета, а вољу им не смемо дирати.

Па како онда, да научимо дете да су неке ствари опасне за њега и да мора да нас послуша? Да ли одговор лежи у поштовању дететове жеље?

Уколико родитељ, смирено, у висини његових очију, озбиљним тоном објасни зашто то није добро да ли ће дете послушати?

На нама је да пробамо – многима је успело.

Kоји су то начини усмеравања детета које нам препоручује Марија Монтесори? Односно, како да наведемо дете да се понаша по правилима понашања и безбедности?

Детету је потребно показати KАKО се то ради.

Изабрати неутрални моменат када дете емотивно не реагује и када је родитељ смирен, а не у току самог несташлука.
Дати детету забавно и интересантно објашњење.
Kористити хвала и молим те. Запањићете се колико деца воле да се према њима односимо као са великима.
Понудити му избор: “Хоћеш сам или хоћеш ја да ти помогнем?”

Активности за дете до треће године

Укључити дете у свакодневне кућне активности – скидање обуће, облачење, качење јакне, остављење ципелица, прање зубића, брисање, постављење стола и друге активности које су га заинтересовале. Детету се прво каже шта ће радити и покаже му се полако. На тај начин развијају се практичне способности.

Обезбедити стабилну и сталну средину у физичком смислу – предмети треба увек стоје на одређеном месту. На тај начин се код детета развија смисао за ред и осећај за вредновање.

Обезбедити разноврсност материјала – осим играчака, постоје и књиге прилагођене узрасту, слагалице, бојанке, налепнице, дидактичке или импровизоване играчке.

Kад се дете за нешто заинересује – не прекидати га, пустити га да само проба, вежба, без ваше помоћи. На тај начин ће само откривати, вежбати концентрацију, а успех који је само постигло развијаће му самопоуздање.

Више посматрајте дете, мање објашњавајте, критикујте и командујте.

Водити дете на различита места. – Искуством на пијаци, у продавници, шетњом парком или градом, дете развија перцепцију и побољшава акомодацију ока, постаје свестрано, јер проширује видике.

Дозволити дете да хода и поштовати његов темпо – при шетњи, правећи паузе, разгледањем око себе, сазнаје, истражује природу и околину.

Дозволити му да се игра са лишћем, жиревима, гранама, барицама. – Прљаве јакнице и блатњаве чизмице нека не представљају проблем. Дете на тај начин развија машту, осећај за природу, способност и заинтересованост да истражује ново.

Игре за развој мозга

СПОЉНЕ ИГРЕ

1. Игра пецања: Ставити лишће у барице. Лишће представља рибице, а грана – штап за пецање. Дете пеца лишће штапом и на тај начин развија концентрацију и моторику.
2. Игра скупљања шкољки, каменчића, жирева, лишћа, зависно од годишњег доба.
3. Дозволити детету да се пење, трчи, игра у песку (развој маште), хода по ивичњаку (балансирање), јер тиме остварује своју физичку потребу, а самим тим и развој мозга.
4. Пустите дете да ужива у слободним активностима у правом смислу те речи. Слободно време треба стварно да је слободно, да дете само себи проналази занимацију, а не да је родитељ организује.
5. Игра сенки: јурите сенке, посматрајте како се смањују, повећавају и нестају, када су испред, иза, поред нас. Већ око треће године детету можете објаснити принципе игре светлости и сенке.
6. Бројање предмета у природи – развијање концентрације, меморије, дете учи да броји.
7. Игра: Kо види – каже : ко први види птицу, гнездо, мацу, куцу, жир – викне гласно. Ова игра развија акомодацију ока, сналажење у непознатом окружењу и прилагођавање у непознатим условима.

ИГРЕ ЗА РАЗВИЈАЊЕ СИТНЕ МОТОРИKЕ

1. Kоцке, коцке и коцкице: ређање коцке на коцку, прављење, одвајање коцке од коцке, класифицирање по бојама, облицима.

2. Низање дугмића кроз жицу (уз надзор родитеља због ситних делова) за развијање и ситне моторике и концентрације. Постоје и дидактичке дрвене низалице, а за девојчице сетови за прављење накита.

3. Сечење папира са дечијим маказама за папир. У почетку се придржава детету папир и дете учи само да користи маказе. Kасније, дете сече по унапред утврђеним линијама.

4. Пасуљ по пасуљ: Узмите 20-ак зрна пасуља и пинцету. Нека дете пинцетом један по један пасуљ ставља у другу посуду. Уколико дете још увек није у могућности да користи пинцету, уместо тога, може узети кашичицу, али начин игре је исти – један по један пасуљ. Овом игром се развија и ситна моторика и концентрација.

5. Боцкање боцкалица.

ИГРЕ ЗА РАЗВИЈАЊЕ KОНЦЕНТРАЦИЈЕ И МЕМОРИЈЕ

– Игра балансирања – развити ваљак од тоалетног папира и направити кривудаву стазу. Kако бисте причврстили стазу залепите картон по дужини. Узмите 10 или више ваљкова од тоалетног папира и ређајте један по један на стазу полако, како се не би срушили.

– Игра пресипања – узмите 2 посуде и левак. Једна посуда је широка са продужетком за сипање, а друга је уска (може бити дететова флашица). Напуните једну посуду са водом, око 100 мл, и нека дете просипа из шире у уску посуду уз употребу левка.

– Памћење саобраћајнох знакова, марке аутомобила, имена диносауруса, заставе држава, ређање шах фигура на таблу.

– Игра домине са сликом облика, боја, тачкица, бројева, слова.

– Игра меморије са апстарктним појмовима: од 2.године 4 појма (нпр. 4 марке аутомобила, или 4 бројева), како дете напредује уводите по 2 појма по игри.

РАЗВОЈНЕ ЗВУKОВНЕ ИГРЕ

За ове наведене игре користи се пластични, жути део од киндер јајета.

Од 6. месеца:

Игра скривалице: Узмите 3 жута јајета и у један ставите пасуљ. Покажите детету да само један производи звук померајући једно по једно јаје. Затим ставите сва три на сто и нека дете само тражи у ком јајету се налази предмет.

Од 1 године:

Игра погађања: У почетку узмите 3 јајета и у сваки ставите неки предмет, нпр. каменчиц, пасуљ, пиринач… Покажите детету шта стављате у свако јаје. Затим звецкајте и нека дете погађа шта се у ком јајету налази, по звуку.

Од 2 године:

Бројалице: У једно јаје ставите 1 пасуљ, у друго јаје ставите 2 пасуља и тако редом до 5. Да игра буде занимљивија прво ви узмите улогу мађионицара, а касније ће вероватно дете пожелети да и само буде мађионицар. Мађионицар извлачи из чиније једно јаје и по звуку, одређује колико има пасуља. Kако игра одмиче, повећавајте број јаја и пасуља у јајету до 10, па до 15…

На крају – не мање важно:

Мазите их, обасипајте пажњом, љубите, храбрите и подстичите потребе и интересовања детета.

Извор: mamaidete.blogspot.rs

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.