Како родитељи могу да спрече проблеме с изговором гласова?

август 12 20:54 2018

Данашње генерације малишана због проблема са изговором појединих гласова све више посећују логопеде. Како родитељи могу да спрече проблеме с изговором гласова? Да ли треба да избаце тепање из изговора и да што више читају деци?


– Пре десетак година смо ми логопеди апеловали на родитеље да не тепају својој малој деци како би им обезбедили добар говорни модел као предуслов за правилан развој артикулације гласова. Данас апелујемо на то да родитељи причају својој деци – упозорава Бојана Вулић, логопед.

Неминовност прилагођавања новом времену и технолошком напретку носи и потпуно нове изазове за родитеље. Деца се данас од првих дана успављују и буде уз паметне телефоне и уместо родитељских гласова и израза лица они гледају и уче комуникацију од анимираних ликова. Брзо савладају како да премотају снимак до омиљеног дела, па затим искликћу до следећег омиљеног, и тако на прескок сами бирају садржај који их „баш занима“.

– Таквим начином (не)стимулације очекивано је да нешто не буде како треба. Да би деца могла да развијају говор, природно им прво дате капацитете за усвајање матерњег језика, па затим и страног. Неопходно је обезбедити им могућност да тај језик и слушају, али и говоре. Видео-саџаји не подстичу дете да брбља нити да покуша да изговори неке гласове. То што механички научи боје на енглеском или називе свих диносауруса, на пример, родитељима је често показатељ да на тај начин дете „свашта научи“. Уз то, нажалост, иде и то да је дете закинуто за прилику да вежба да прича онако како је то људима биолошки дато – уз помоћ великог броја понављања, имитирајући своје родитеље и остале који их окружују – каже наша саговорница.

Она наглашава да би родитељи требало апсолутно више да причају са децом, кратким и јасним реченицама, почевши од првих месеци, без тепања, певушећи ритмичне песмице којима дете прво може да надопуни једну реч, па стих, па строфу нпр. Кратке приче, прочитане или препричане, деци су добар начин вежбања пажње, памћења и проширивања речника. Постављање основних питања уз листање сликовница (нпр. “Ко је то?“ „Шта ради бата?“ „Где иде куца?“, „Када ћемо видети месец? „Како перемо руке?“ „Зашто је лопта пала?“ ).

Родитељи, будите обазриви

– Деца најчешће имају пробем са изговором гласова који захтевају сложеније покрете језика, а то су пре свега гласови Л, Р и Љ, који се иначе најкасније појављују. Осим њих, деца често греше у изговору гласова Ч, Џ, Ш и Ж, за које треба подићи језик ка непцу, а све чешће логопеди исправљају деци и гласове С, З, Ц, Ћ и Ђ, за које деци језик излеће напоље из уста уместо да остане закачен иза секутића. До 6.године најкасније би дете требало да може да изговори све гласове правилно. Пре пар година уведени су обавезни логопедски прегледи у оквиру систематских прегледа за упис у основну школу, који имају за циљ да се, уколико постоји проблем у говору и језику, искористи година пре поласка у школу за све потребне корекције – каже Вулићева.

Подстицати говор код своје деце је најлепши начин повезивања са њима! Деца јако воле игре типа „ја видим малим оком…“ или „на слово на слово“, упаривање и опсисивање слика, као и настављање стихова, или набрајања речи који се римују. Класичне игре улога, уз лутке и играчке или пак само замена улога, да тата глуми маму, мама тату, дете деду… обећава добру забаву за све, а веома је користан начин стимулације развоја. За старију децу постоји велики број одлично осмишљених друштвених игара, типа „активити“, „погоди ко сам ја“ „кажи и покажи“…

Васпитачи констатују и да деца данас имају проблем и са концентрацијом и пажњом. Како родитељи могу вежбати пажњу код деце? ​

– Одржати детету пажњу на задатку је увек изазов за васпитаче, учитеље и наставнике. Данас се много више зна о томе на који начин деца уче у ком узрасту, али увек постоје индивудуалне разлике и особености које се не могу занемарити, и добрим едукаторима то полази за руком. Родитељи имају задатак да деци не покваре природно дате капацитете за учење, пажњу и концентрацију тиме што им дозвољавају апсолутан избор у свему. Почевши од тога када ће скинути пелене, почети да жваће храну, па преко тога колико и који ће ТВ програм или Јутјуб канал гледати, игрицу играти, спорт тренирати… Проблем није у деци него у комплексним променама друштва, које доводе до тога да се децом све мање баве родитељи, и да су грешке у раној стимулацији све чешће и сложеније. Срећом по децу велики број проблема може се исправити благовременом реакцијом. Лично не сматрам да родитељима треба штоперица како би код куће проверили да ли је „дете ок или не“, већ боља комуникација без предрасуда и сујете у разговору са васпитачима који им децу свакодневно прате и да, уколико постоје нека одступања, прихвате зрело и благовремено да дете доведу код логопеда и осталих стручњака који им могу помоћи.

Биљана Стефановић

 

Извор: zena.blic.rs

напишите коментар

0 коментара

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.