Kako rušimo samopouzdanje svoje ženske dece (od prvog dana života)

avgust 11 21:59 2017

Ne tako davno, Fejzbukom je kružio jedan status koji bi svakog roditelja ženskog deteta trebalo da natera da se zamisli. Žao mi je što ne mogu da ga pronađem, veoma rado bih ovde pomenula autorku (ako je neko prepozna neka nam javi), ali ću se potruditi da parafraziram. Reč je o majci dva dečaka, koja kaže da obožava svoje sinove, ali i da je oduvek želela devojčicu. Posmatrajući devojčice u svom okruženju videla je koliko su one bistre, napredne, koliko brzo uče i nekako lakše od dečaka kapiraju kako svet oko njih funkcioniše. I u kom to trenutku, onda, taj isti svet, uveri te iste devojčice (sutra žene) da su one manje vredne od dečaka (sutra muškaraca) i da za isti posao treba da budu manje plaćene? Da one ne mogu da budu podjednako dobri sportisti, naučnici, direktori, zato što su – devojčice?

I baš negde tih dana mi je ruku dopala knjiga „Furam feminizam”. Ih, pomislio bi čovek, još jedna priča feministkinja. Ne, ovo je definitivno knjiga koju će svaki odgovoran, samosvestan roditelj kupiti svom detetu. Ne devojčici, već detetu, ma kog pola bilo. Knjiga je pisana iz ugla trinaestogodišnje devojčice, u formi bloga, potpuno opuštenim jezikom, tako da će tinejdžerima sigurno biti bliska.

U ime svih devojčica, dvanaestogodišnja Likica postavlja hiljadu pitanja koja u našem društvu ostaju bez valjanog odgovora. Postavlja ih svojim roditeljima, drugarima, nastavnicima, koji nesvesno rade upravo ono o čemu smo govorili na početku teksta – ubeđuju devojčice da su manje vredne od dečaka. Da, to rade i roditelji i nastavnici, komšije, prijatelji, a da toga nisu svesni. Zato bi, verovatno, ovu knjigu trebalo da pročitaju i oni.

Iz Likicinog bloga izdvajamo nekoliko banalnih, svakodnevnih situacija s kojima se devojčice susreću i koje nam daju odgovor na pitanje s početka teksta.

…zadnji dan polugodišta!

oficijelno su mi zaključene sve petice! zezao me je drug iz razreda juče da sam štreber. ja sam mu samo rekla da nisam štreber, nego štreberka, okrenula se i otišla. pre mi je baš smetalo kada me neko za to zeza, onda sam razgovarala sa sestrom prošle godine i ona je rekla da nema ničeg lošeg u tome što sam pametna i što imam super ocene i da samo kod nas to uspeju da pretvore u lošu stvar. realno, meni štreberka znači da radim domaći na vreme, da volim da čitam i pišem, da me zanimaju stvari koje radim u školi, ali i da sam dovoljno odgovorna da radim i stvari koje me ne zanimaju. zašto je to loše?

jedino što mi pada na pamet jeste da je to zato što društvo misli da postoji nešto što bi bilo prikladnije da radim, umesto da učim. pretpostavljam da me niko ne bi zvao štreberkom kada bih umesto istorije učila da kuvam, da razvijam kore ili da smotam sarmu. pritom ja uopšte ne mislim da te stvari ne treba znati, ali mi užasno ide na nerve ta pretpostavka da dečacima istorija prirodno upada u mozak, a meni sarma! e pa nije!

posle škole došli tata i sestra po mene da idemo kod nane u bolnicu. nana je u bolnici s još dve žene. složile su se da smo sestra i ja a) devojke za primer b) lepe, v) lepe g) prelepe d) lepe na mamu. očigledno za devojčice nema većeg komplimenta od onog da su lepe, a za tate da su im ćerke lepe na mame, jer su im onda lepe i ćerke i žene, a pošto je lepota glavni ženski kvalitet, onda tate mogu biti ponosne na svoje životne izbore. (a uspeh u školi niko ne pominje)

onda sam morala da priđem nastavniiku i kažem mu. sav se zacrveneo kad sam rekla da sam dobila menstruaciju i rekao da od sada mogu samo da kažem pošteda i da ne moram da radim. kakva pošteda? od čega sam pošteđena? mislim, nisam radila fizičko ni kad sam istegla mišić na plivanju pa to nije bila pošteda i nisam o tome morala da šapućem.

Da li je sada malo jasnije koji su to trenuci kada se devojčicama kaže: „vi ste manje vredne, treba da se stidite svoje prirode, a spoljašnja lepota je ono najvažnije čemu treba da težite.”?

Knjigu „Furam Feminizam” pisale su tri autorke i mnogo pomoćnika i pomoćnica. Šta je rešenje problema o kom govorimo rekle su nam upravo one.

Kako vam je pošlo za rukom da „obujete cipele” jedne sedmakinje i tako je verno prikažete?

Lamija Begagić:

Iskustva koja nas tri imamo su se dopunjavala: meni je pomoglo roditeljsko iskustvo majke tinejdžera, ali i višegodišnje urednice magazina za tinejdžerke i tinejdžere sa kojima sam često radila i razne radionice, a Marini je neprocenjivo bilo iskustvo blogovanja dok je i sama bila tinejdžerka, ali i nešto kasnije, kao i pokretanje i administriranje FB stranice Krajnje Neuračunljive na kojoj su joj se redovno javljaljale devojčice i devojke sa svojim iskustvima svakodnevnog seksizma.

Moramo priznati da smo i same, već na samom početku procesa, bile iznenađene koliko je Likica brzo dobila karakter i postala tačno onakva kakva smo htele da bude: snažna, ponosna, mudra, britka i solidarna. I spremna da uči i da svoja saznanja dijeli sa drugima kroz svoj blog, a mi, preko nje, kroz naš priručnik!

Šta mislite zašto, iako su devojčice u školi obično bolje učenice, i aktivistkinje u sekcijama i vannastavnim aktivnostima, kad odrastu imaju manju platu iako obavljaju isti posao kao neki njihov kolega, ređe dolaze na rukovodeće položaje, o ključnim mestima u upravljanju državama da i ne govorimo…?

Marina Veličković:

To što su devojčice bolje i aktivnije u školi je isto posledica roda – u stvari nas od početka odgajaju tako da mislimo da se moramo truditi više, da bi na kraju postigle iste rezultate. Uče nas da su devojčicama ocene bitnije za kasniji uspeh, jer će se za razliku od dečaka one morati osloniti na rad i praćenje pravila, umesto na “prirodnu inteligenciju.” Devojčicama njihovo mesto u školi ne pripada (kao što Likica primećuje nema ih u udžbenicima, u lektirama, na slikama na zidovima) i one ga moraju osvojiti i svoje pripadanje dokazati.

S druge strane, devojčice svoju ulogu “dobrih devojčica” mogu ostvariti samo ako prate sva pravila – od roditeljskih, preko društvenih, do školskih – tihe, poslušne, uredne, tačne – i ako se ne ponašaju u skladu sa tim nametnutim pravilima, devojčice se posramljuju – a čuj devojčica da neuredno piše, a čuj devojčica da ružno crta, a čuj devojčica da se tuče/trči/prlja sa dečacima. Tako da mislim da od početka postoji percepcija da je način bivanja “dobrom devojčicom” praćenje pravila, a način bivanja “dobrim dečakom” preispitivanje, savijanje i kršenje pravila (dobrih u smislu ispunjavanja zadatih rodnih uloga).

Jedna od posledica toga je kasniji pristanak na sve druge društvene nepravde, jer smo u školi naučene da je sasvim “prirodno” da se trudimo više i radimo više, da to nije napor, nego priroda, da je više našeg rada u stvari oblik jednakosti, a ne izrabljivanja. I to se kasnije prenosi na plaćeni rad, na emocionalni i reproduktivni rad.

Ne ubede nas da smo manje vredne u nekom presudnom trenutku, već nas odgajaju tako da svoju vrednost konstantno moramo dokazivati.

Knjiga jasno sugeriše gde je problem, a onom ko pažljivo čita između redova se nazire i rešenje. Ipak, možete li dati nastavnicima i roditeljima par saveta kako da ne sruše samopouzdanje devojčicama, jer je sigurno da svi oni to rade nesvesno?

Ana Pejović

Na ovo pitanje, naravno, ne postoji jednoznačan odgovor. Pre svega, smatram da je ključ u razgovoru i u posmatranju svake devojčice kao sebi ravne individue. Drugo, jako je važno ne upadati u rodni kliše, što je danas mnogo češće još od najranijeg doba, od kog se i devojčice i dečaci spremaju za svoje rodne uloge. Ovim se rodnim ulogama pridaje veća važnost kako deca stupaju u tinejdžerske godine, i tu je ključna uloga okoline koja treba da inspiriše i uveri devojčice da su ravnopravne u svakom segmentu života.

Knjiga „Furam Fenizam” može se kupiti u knjižari Kreativnog centra (u TC Eurocentar, Dečanska 5/ Makedonska 30, prvi sprat) ili putem linka: http://www.kcknjizara.rs/?b=C609. Vredi napomenuti da poručivanjem putem interneta možete ostvariti popust.

(Mama koja je napisala status pronađena, u pitanju je Ida Prester).

A. C.

napišite komentar

21 komentara

  1. avgust 11, 22:47 #1 Mira Milosevic

    Ovako sto niti sam cula, niti je prisutno u glavama mlade decice, pa bili u pitanju decaci ili devojcice. Sve lici na promociju razlicitosti izmedju devojcica i decaka, koja se nasilno namece i na taj nacin stimulise rat, a ne ljubav, izmedju polova. A pocinje se od kolevke pa nadalje.
    Ah taj nesrecni zapad, potura nam stalno kukavicija jaja, a mi ih ne vidimo.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 13, 09:04 Tasana

      Tačno tako

      Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 17, 22:31 Jelena

      Da, bas je super, ustvari kada Vasa cerka ide na posao, kuva rucak, pospremi stan, nahrani truta, opere sudove, brine o deci, smara je svekrva, dotera se da bude lepa familiji i komsijama, a gospodin Trut ceo dan gleda TV. Pozdrav.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • avgust 24, 12:43 Miroslav Jovanovic

        Jako ostrašćeno pričate, a očito tako i razmišljate. Vaša lična frustracija prema muškarcima koje nazivate trutovima ne bi trebalo da projektujete kao da su opšta mesta.

        Loši izbori dovode do lošeg života, a kasnije i do angažovanja oko bolnih tema.

        Odgovorite na ovaj komentar
  2. avgust 12, 10:13 #2 Danka

    Ja isto nisam primetila da se devojcicama namece da treba samo da budu lepe i da znaju da kuvaju. U skoli ne moraju vise da se trude od decaka, bas naprotiv. Dobijaju vecu paznju i razumevanje. Cak i u firmama nije vise taj trend vec se biraju prema sposobnosti a ne polu i ima puno zena bas na rukovodecim pozicijama. Naravno da moraju da se trude i da budu uporne da bi dosle do toga. Ima naravno pojedinacnih slucajeva gde se zene ponizavaju, na primer da su zene losi vozaci, ali to od strane primitivnih i nesigurnih muskaraca koji nisu reprezentativni, a ne od celog drustva

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. avgust 13, 08:58 #3 Natasa

    Kvaziravnopravnost i feminizam nisu nista dobro doneli zeni. Izuzetaka je uvek bilo, ali zena je jos uvek manje placena od muskarca, u najboljem slucaju 5% manje. Sve price o ravnopravnosti i feminizmu su samo neciji dobroplaceni poslovi…ono u cemu su se zene “priblizile” muskarcu je zasigurno samo konzumiranje alkohola. A muskarci smatraju da je eventualno prisustvo porodjaju, poneka promenjena pelena
    i tu i tamo koji rucak iz konzerve vrhunac ravnoptavnosti. Zene nikad vise nisu kukale, a okruzene su gomilom masina…a vec se svi guse u nekim novim izmisljenim decjim dijagnozama i laznim opravdanjima za roditeljske propuste. Laz i licemerje na svakom koraku. Neko nam ne dozviljava da zivimo svoje vec tudje zivote.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 14, 16:31 Eli

      Feminizam nam nista dobrog nije doneo? A to sto danas ti i tvoja cerka mozes da ides u skolu, da studiras, da radis, da biras zanimanje, da biras za koga ces da se udas, da odlucujes da li/koliko dece ces da rodis, da glasas,… mozes da zahvalis kome? Znas li?

      Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 15, 09:03 jfgutkfikuzf

      ladno mi niste objavili komentar…toliko o vama, svaka čast emancipovana ženo, vrlo zrelo kao uostalom i sam tekst, ne znam šta i ja očekujem…

      Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 17, 13:32 Ivana

      Mislim da pogrešno koristite reč feminizam. Slažem se sa svime što ste napisali, ali to ima veze sa našim institucionalnim okruženjem i srpskim identitetom. Danas se smatra da bi jedna žena trebalo i da radi, ali kad dođe sa posla treba da bude dobra kuvarica, da zna da čisti, vodi brigu o deci… Tome apsolutno nije doprineo feminizam, već različito vaspitanje muške i ženske dece. Ako ovo što ste napisali smatrate feminizmom, onda znači da i ne razumete značenje pojma. Pozdrav.

      Odgovorite na ovaj komentar
      • avgust 17, 23:14 Natasa

        Ne znam da li ste se meni obratilu sa “pogresno koristite REC feminizam”? Mozda ja koristim pogresnu rec ali vi sigurno masite u znacenju. Majka sam dve cerke od 15 i 17 godina i vaspitavam ih tako da se podrazumeva da ce biti dom kulture sa vodoskokom i da nece dozvoliti da im bilo ko pisa u fontanu. Ja sam upotrebila samo “pogresnu” rec da bi joj dala pravo znacenje u danasnjem trenutku. Znate kad nesto postaje masovno gubi na kvalitetu…isto se desava i sa masovnom upotrebom neke reci…samo sto tada rec “dozivi” degradaciju izvornog znacenja.

        Odgovorite na ovaj komentar
  4. avgust 13, 14:53 #4 ,,Slavna,,

    Imam 55godina , dva brata ( sa jednim sam bliznakinja) ali još od moje 7. godine pokojna mama je samo od mene zahtevala da kuća bude uredna, živina nahranjena i napojena , ponešto od hrane kada ona zbog poslova u tuđoj njivi nije bila kod kuće. Od braće to nije tražila . Otac nas je naprotiv ,podjednako učio odgovornosti ali on je bio terenski radnik pa se to ređe dešavalo.Kasnije u životu sretajući osobe sa manje razvijenim radnim navikama bila sam joj beskonačno zahvalna za navike koje mi je majka razvila. Hteli mi to da priznamo ili ne , najviše obaveza čeka ženu pa bila ona zaposlena ili ne.Koliko je lepo videti da supružnici dele obaveze u kući ali je toga tako malo u realnom životu. Ovo je Balkan!
    Ono što smatram važnijim je da decu roditelji uče kako da prepoznaju loše od dobrih ljudi i budućih životnih partnera. Izbor na prečac i brzpolet obično je katastrofalan po jednog supružnika u njihovom daljem zajedničkom životu. Ili jedan ,,rmba,, za oboje , trpi laži , prevare i sve to u paketu , ili prekida zajednicu i odlazi. Najpre dobar izbor a onda sposobnost i umeće zajedničkog života punog kompromisa , razumevanja , jasno i glasno iskazivanje svojih potreba i želja i ujedno slušanje istih partnerovih. U prilog ovome su dela popularnog argentiskog pisca- Horhej Bukaj koji se može naći kod nas.,,Voleti se širom otvorenih očiju,, ,,Put suza,, ,,Put sreće,, ,,Put mudrosti,, ,,Put duhovnosti,, ,,Put samozavisnosti,, ,,Put susreta,, ,,Priče za razmišljanje,,… Hajde da u predloženom pravcu radimo na ovim ne malim i životnim problemima ili našim,ili naše dece , njihove dece i društva uopštea time i našeg opstanka.

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. avgust 17, 11:59 #5 Jelena

    Status sa pocetka teksta je napisala Ida Prester, pevacica grupe Lollobrigida. 😉

    Odgovorite na ovaj komentar
  6. avgust 17, 20:42 #6 Ja

    Status je od ide prester

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. avgust 18, 09:02 #7 Lucy

    “jedino što mi pada na pamet jeste da je to zato što društvo misli da postoji nešto što bi bilo prikladnije da radim, umesto da učim. pretpostavljam da me niko ne bi zvao štreberkom kada bih umesto istorije učila da kuvam”

    Kako je uspela ovo da zaključi iz toga što su je nazvali štreberkom? I dečake nazivaju štreberima, zar ne? Moje devojčice su uvek nazivane štreberkama u osnovnoj školi i problem je bio, ne u tome što su devojčice, već što se u osnovnoj školi od mnogo roditelja i dece ne ceni učenje i znanje. U srednjoj su procvetale u pravom okruženju.

    “s još dve žene. složile su se da smo sestra i ja a) devojke za primer b) lepe, v) lepe g) prelepe d) lepe na mamu. očigledno za devojčice nema većeg komplimenta od onog da su lepe, a za tate da su im ćerke lepe na mame, jer su im onda lepe i ćerke i žene”

    Pod a) je navedeno da su devojke za primer i to opovrgava nastavak rečenice gde se tvrdi da je glavni ženski kvalitet lepota.

    “onda sam morala da priđem nastavniiku i kažem mu. sav se zacrveneo kad sam rekla da sam dobila menstruaciju i rekao da od sada mogu samo da kažem pošteda i da ne moram da radim. kakva pošteda? od čega sam pošteđena? mislim, nisam radila fizičko ni kad sam istegla mišić na plivanju pa to nije bila pošteda i nisam o tome morala da šapućem.”

    Čovek se možda zacrveneo što je nespretno naterao da ona intimnu stvar mora da izgovori. Što je možda nju povredio.
    Sve može da se izokrene. Ništa nije crno-belo.

    A što se tiče trutova, iz nekog prethodnog komentara, koga žena mora da tetoši, to nema veze sa feminizmom ni odnosom prema ženama, nego sa budalom koju treba oterati od sebe momentalno.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • avgust 18, 14:43 Nikola

      Tako je Lucy, potpuno se slazem,ja kad citam ovaj tekst vidim samo licno iskustvo pisca( ili kako se pravilno danas kaze spisateljice ) i pogresno tumacenje situacija iz svog detinjstva istih i problema koji su od nerazumevanja presli u frustraciju. Zene kao zene nisu tako tretirane samo u Srbiji ili hajde da kazem na balkanu,vec u svim delovima sveta,gde se i sada isto tako “tretiraju” kao domacice i kao neko ko ce da gleda na kucu i na decu,e sad pogresno tumacenje dolazi sa zapada gde su se u godinama pojavljivanja feminizna porodice urusavale,dok je ovde ostala praksa da je zena stub porodice,pa ja se secam da je moja baka bila banka,svi sinovi koji dodju kuci sa platom daju baki pare i ona je to cuvala u kecelji,isto tako znam jos dosta prijatelja koji imaju ista iskustva sa svojim bakama i prabakama,sto se tice rmbacenja,tada nije bilo ovako lepih i finih poslova kao danas vec se brale savijala kicma i to dobro,radilo se po njivama,oralo,kopalo,zidalo,islo se u drva….tako da se podrazumevalo da su se muskarci hvatali poslova a zene ostajale kuci da cuvaju decu,peru ciste kuvaju,znaci podela poslova je bila u srazmeri sa mogucnostima,tako je bilo i u gradovima,gradjevinski poslovi,mostogradnja,strugare,brodogradilista..to su bili poslovi isto tako fizicki naporni,nisu bili za zene,tek prelaz iz industralizacije u tehlonosko doba zene pocinju da se ukljucuju,posto i poslovi postaju laksi,ja eto da sam ziveo u to vreme ne bih dozvolio da moja zena rmbaci na gradjevini i li da ide da gradi mostove i visi sa 100m visine i slaze armaturu,vec bih joj rekao ostani kuci gledaj decu ja idem da zaradim za zivot…prost dogovor nista vise.E sad da li je zena lepa ili nije,to je stvar ukusa,i o tome ne treba raspravljati,a to sto su pametne,pa to se uvek cenilo,samo sto kada su deca mala oni to drugacije vide,posto su deca kao deca uvek buntovnici pa moraju da udaraju kontru,sto ce reci ako drustvo kaze da je dobro uciti i da je lepo biti pametan e znaci mi tu treba da udarimo kontru,smejacemo se pametnoj deci,secam se kao juce da je bilo u skoli,milion takvih situacija,kda smo stasali i vreme je bilo za zaposlenje,setimo se svih tih strebera.Ja ne znam film tinejdzerski (americki,kanadski,engleski) u kojem nisu ismevani ucenjaci ili ti streberi,tako da to nismo mi izmislili (ili kako kaze u tekstu: to se samo kod nas izokrece da znanje nije dobro) …tako da sve sto sam procitao nema veze sa unistavanjem zenske dece vec samo devojcice koje su potpuno pogresno protumacile situacije u kojima su se nalazile.Pa koja devojcica ne zeli da bude lepa??? Deca su mali sundjeri,oni upijaju sve od svojih roditelja pogotovo devojcice od svojih majki.Ima je dan kratki film koji sam skoro video na youtubeu zove se “Modern Education”. to je ovo sto citam sada od prilike. Poz

      Odgovorite na ovaj komentar
    • septembar 21, 18:42 Žena

      Muškarac i žena u samoj suštini su određeni da se dopunjuju. On je tu da hrani i brani ,a ona da brine o porodici.Kao što nije prirodno da žena ide u šumu i obara stabla,da kopa u rudniku ili ratuje, ne treba ni od muškarca očekivati angažovanje u briskanju po kući.E sad,pošto danas mali broj muškaraca obara stabla,red je da se ženi pomogne.Šta je lepo u tome što zaposlena žena i pre svega majka,provodi po ceo dan na poslu,uspešna i ambiciozna,sa dobrom platom i na položaju,dok joj decu odgaja ko stigne? Žene samo kukaju,traže ravnopravnost,a gube najveći adut-ženstvenost.Muškarci su uplašeni i nesnađeni,gubi se prirodna različitost polova,koja je nužna da bismo funkcionisali.Ravnopravnost na kojoj feministkinje insistiraju,nijedna normalna žena ne želi.I da napomenem,koliko je žena uspelo da se zaposli,zahvaljujući tome što su lepe?Koliko oglasa svakodnevno pročitamo ,gde traže ženu ili devojku za posao?

      Odgovorite na ovaj komentar
  8. avgust 19, 14:36 #8 Voja

    Ja samo da napisem da vas volim sve. Inace tekst je glupost, svasta nije tacno, cak je i obrnuto. Mnoge devojcice/devojke/zene odrastu s mislju da su vrednije i iznad muskaraca, i manipulisu cinjenicom da imamo i pokazujemo veci interes ka njima, nego oni prema nama…i to im nije samo misao, vec im je to jedan od najdubljih osecaja. (da su vrednije i iznad nas)

    Odgovorite na ovaj komentar
  9. septembar 05, 15:32 #9 Bojana

    Da pitam one koji su ovde zagovarali tezu da je u pitanju pogrešna interpretacija koja nam je pristigla sa zapada. Da li to što mojoj baki nisu dozvolili da ide u školu nakon četvrtog razreda mada je učitelj molio jer je bila izuzetna, a rekoše da joj kao ženskom detetu to ne treba, nema nikakve veze sa neravnopravnošću polova? Moja studentkinja je jedina odgovorila na pitanje u srednjoj elektrotehničkoj školi za koje je nastavnik rekao da ko odgovori dobija zvanje Nikola Tesla. Kada je odgovorila rekao je da ona ne može da bude Tesla jer je “žensko”. Da li ni to nema veze sa neravnopravnošću? Meni se čini da ipak ima malo veze sa njenim izborom fakulteta u domenu društvenih nauka, shvatila je da je elektrotehnika i dalje klub za dečake. Meni su roditelji otvoreno rekli da ne mogu da studiram medicinu jer to dugo traje, pa stažiranje, pa specijalizacija, treba da mislim na udaju i rađanje. Zapitajte se zašto su nam na maloj maturi i devojčice bolje i u matematici i na kombinovanom testu, a upisuju društvene smerove gimnazija. Što se žena koje komentarišu tiče, ukoliko vi uživate u kućnim poslovima pored svog zaposlenja samo izvolite, ali fenomen nesrazmerno velikog broja sati neplaćenog kućnog rada na godišnjem nivou u slučaju žena realno postoji. Vi uživajte u tome, ali nemojte za one koje problem prepoznaju govoriti da razmaženo kukaju. Ako ste ikada pomislili da je nešto baš fino zanimanje za ženu, a nešto baš i nije za ženu (ili muškarca), sami sebe ste demantovali u pogledu negiranja neravnopravnosti.

    Odgovorite na ovaj komentar
  10. septembar 22, 10:05 #10 VESNA

    Mislim da se sada i previse namece ovo pitanje jednakosti, i meni to zaista postaje dosadno. Zene su se u velikoj meri izborile za svoja prava, i majke koje su se izborile za svoja prava daju primer cerkama. Ne mozete posmatrati svet iz ugla tinejdzera, koji je sam protiv svih, pa bilo musko ili zensko. I ja sam necija cerka, imam malog decaka, ne radim i pored dva zavrsena fakulteta, i zbog toga se osecam lose. Ali ne zbog toga sto ja to mislim, vec zbog toga sto mi to misljenje namece okolina. I to najvise feministkinje. Ja sam vaspitavana tradicionalno, i nemam nista protiv kad muz kaze “Zeno, sta ima za rucak?” Ali sam isto svesna svojih kvaliteta i znanja. A to sam stekla sama. Svako se bori onako kako ume. Samo ne treba biti razmazen

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.