Како се развија мозак предшколског детета и шта му је за развој потребно

Током предшколског доба и вртића, мозак стално расте, достижући од седамдесет до деведесет одсто тежине одраслог. Поред промене у величини, мозак пролази кроз значајне промене облика и “дораде”. Међу овим модификацијама су велике промене у фронталним деловима мозга које су посвећене регулисању мисли и акција. Предњи режњеви регулишу инхибиције импулса, развој меморије, као и интеграцију информационог капацитета који олакшава резоновање и решавање проблема. Све ове вештине се значајно поправљају у вртићком добу.
Током предшколског узраста, мозак убрзано прави везе између неурона. У узрасту од четири и пет година деца имају скоро двоструко већи број синапси у односу на одрасле, у неким можданим областима, као што је фронтални режањ. Ова преобилност комуникационих канала подржава велики капацитет за учење. На тај начин природа осигурава да ће дете моћи да стекне основне људске способности, чак и ако се неке области мозга оштете.Првих пет до седам година живота представљају осетљиви период за развој мозга. Током овог периода, мозак посебно реагује на стимулације, што омогућава масовно повезивање неурона и вајање можданих региона. Мозак више прима знања него што ће касније, чинећи предшколско и вртићко време оптималним за учење и ефикасну интеракцију са свом децом.
Мозак прописује основну организацију у 2 фазе: вртићко доба и доба редовног школовања. Неуронаучници означавају вртићко доба као припремни период мозга на надолазећа искуства. Они истичу да у овом периоду малој деци треба омогућити широк спектар обичних искустава, као што су прилике да види и додирне предмете, чује језик и друге звукове, и да се креће и истражује околину. Мозак очекује да ће наићи на ова искуства и ако се то деси, нормално ће се развијати и расти. Друга фаза, школска, искуствена, зависи од раста мозга, и укључује прецизирање успостављених можданих структура као резултат специфичних активности, које варирају у зависности од особе и окружења. Деца уче да читају и пишу врло добро, играју компјутерске игрице, могу да раде у башти, свирају виолину…

Многи научници се слажу да не треба гурати дете у другу фазу прерано. Много је битнија прва фаза, као својеврсна припрема за другу.

Дакле, када је дете у вртићу треба му пружити доста игре, избора, вербалне интеракције и учења темељних знања. Уколико се ово пренебрегне и одмах крене на читање, писање и рачунање, дете може остати ускраћено за неке важне вештине, неопходне за будући развој. Такође, учионице за прваке би требало да буду богате активностима које се могу прилагодити различитој спремности деце за школску, односно искуствену фазу.

Приредила: Андријана Максимовић