Како смо васпитани, а како васпитавамо?

август 07 18:04 2016

Не постоје “савршени” родитељи, а оно што смо научили и “понели из куће” прилично нас одређује. Сви носимо различита сећања на детињство и у односу на њих се опредељујемо.

Мноштво информација и стручне литературе посвећене родитељству, нови трендови и психолошке расправе о томе како треба васпитавати малишане прилично збуњују данашње родитеље. Приступа има безброј, савети и препоруке мењају се свакодневно, па врло често нису сигурни шта треба да примене у пракси и који ће метод васпитања дати најбоље резултате.

majka-i-dete-1397336507-32928Ту је и оно што смо научили од наших родитеља, модели васпитања који су били примењивани на нама, па се поставља питање од чега зависи како ћемо васпитавати децу? Да ли ћемо подсвесно преузети “правила” наших родитеља, чак и ако их не сматрамо исправним? Хоћемо ли умети да препознамо грешке наших родитеља како их не бисмо поновили? Какав модел бирамо и због чега, за читаоце “Живота плус” објашњава психолог Милица Зарин.

– Родитељство је велика обавеза и изазов, стални процес који у великој мери зависи од начина на који смо и само васпитавани у детињству. У односу на позитивна или негативна осећања која смо доживљавали, опредељујемо се да ли ћемо децу васпитавати онако како су то радили наши родитељи, или потпуно супротно. Ако је неко, на пример, свог оца доживљавао као јако строгог, али има лепа пријатна сећања и позитиван став према њему, он ће вероватно сматрати да је добро бити строг родитељ. Међутим, ако неко има негативан став према строгом оцу, памти ружне слике из детињства, страх или зебњу коју је такав начин васпитања доноси, врло је вероватно да према својој деци никада неће бити строг.

Прочитајте и: Постоји ли рецепт за васпитање деце?

То су подсвесне реакције, жеља да на своју децу пренесемо оно што је нама било пријатно. Неки људи, са друге стране, читају литературу и замишљају идеалан систем васпитања. Међутим, временом их сама реалност демантује, јер не постоји јединствени систем васпитних правила, нити је васпитање нешто што можемо да научимо. Врло често родитељи несвесно почињу да личе на своје очеве и мајке, чак изговарају идентичне реченице и раде оно за шта су били сигурни да никада неће. Када се у обзир узме доступност информација, велика количина стручне литературе, интернет који даје податке о ефектима различитих врста васпитања, данашњи родитељи су на великој муци. Све то сјајно делује у теорији, али је у пракси често неизводљиво или потпуно бескорисно. Колико ћемо примењивати оно што смо на овај начин научили и сазнали зависи од склопа личности. Информације могу бити јако корисне ако их схватамо на прави начин. То значи да “васпитна правила” не примењујемо дословно и буквално, већ само као један од могућих начина.

Уколико смо противници васпитних метода наших родитеља, да ли то можемо променити, или их несвесно, ипак, понављамо на нашој деци?

– Углавном смо противници таквих метода само на речима, док је реалност мало комплекснија. Наиме, деца највише и најлакше уче по принципу тзв. учења по моделу. То значи да памте оно што виде, реагују онако како родитељи реагују у сличним ситуацијама, изражавају емоције онако како то раде мама и тата. “Учење по моделу” врло је моћно средство обликовања личности, али је велики проблем што родитељи тога, углавном, нису свесни. Отац који у рукама држи цигарету, а говори детету да је пушење штетно, мајка која виче на ћерку, а говори јој да не сме да буде агресивна према млађем брату, родитељи који причају деци да се све може решити разговором, а међусобно не комуницирају… само су неке од ситуација које илуструју моћ “учења по моделу”. Исто се догађа и током васпитања, јер деца несвесно усвајају оно што виде и у односу на то виђено, формирају понашање, начине емоционалног реаговања, социјалне вештине. Дакле, можемо се “отрести” начина васпитања наших родитеља, под условом да тачно знамо шта је то што нам се не допада, шта желимо да примењујемо, али морамо познавати себе и бити свесни како се понашамо и према деци и према другима. Једино тако моћи ћемо да изаберемо “прави” начин васпитавања, који ће, заједно са карактеристикама дечје личности, од њега створити особу способну да се носи са животним изазовима. Јако су корисна дружења са другим породицама, са пријатељима који такође имају децу, јер пружају могућност и деци и родитељима да на конкретном примеру виде неке другачије начине функционисања.

Прочитајте и: Мудрост година: Утицај бака и дека на васпитање деце

Шта значи бити добар родитељ?

– Суштина је да добар или лош родитељ нису непроменљиве и коначне категорије. Мењамо се, растемо, сазревамо са нашом децом, сами креирамо и модификујемо методе васпитања у складу са околностима, узрастом, породичном ситуацијом. Вештина васпитања управо је у томе шта ћемо урадити са оним што смо “понели” из примарне породице. Корисне ствари требало би задржати, оне мање пријатне променити и прилагодити свом детету. Васпитање и уопште однос који имамо са дететом не зависи ни од образовања, ни од социјалног статуса, ни од порекла или вере, нити само од искустава које смо доживели као деца. Зависи од наше способности да се снађемо у одређеним ситуацијама и наше воље да се суштински бавимо дететом, пружимо му емоције, ослушкујемо његове жеље, надања, потребе… Родитељи треба да буду “база”, најјачи ауторитет којем се верује, а дечје поверење је најбоља награда за добро васпитање, јер постаје најмоћније оружје које родитељ има у адолесценцији или неким другим турбулентним периодима дететовог живота. Добар родитељ је онај који успе да га стекне. Он и греши, али је способан да те грешке призна и исправи.

Колико начин на који васпитавамо децу зависи од пола детета?

– Наша култура препуна је предрасуда о одгајању дечака и девојчица. Момци треба да буду “чврсти”, да не плачу, девојчице треба да буду смерне, послушне, женствене… Ништа од тога није “здраво” нити функционално за дете и касније озбиљно може да наруши његове социјалне и партнерске односе. Разлике међу половима су евидентне, али не треба да буду једини параметар у васпитању. Акценат треба ставити на дечју личност и створити такву породичну климу у којој ће се дете осећати вољено и прихваћено, без обзира на разлике и карактерне особености.

Извор: Новости

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.