Kako su nastala srpska prezimena

avgust 06 22:45 2017

 

Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču.

Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču. Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…

Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu svog dede Obrena.

U to vreme nastaju i brojna druga prezimena po sledećim principima:

1. Po ocu – najčešće

2. Po plemenu – Vasojević, Drobnjak…

3. Po zvanju – Popović, Kapetanović…

4. Po zanatu – Kovačević, Majstorović…

5. Po osobinama – Mudrinić, Bjeloglav…

6. Po mestu, zavičaju – Glamočanin, Ličanin…

7. Po nadimku, špicnametu – Surla, Zatezalo

8. Po stranoj reči – Tintor, Bomeštar…

 

Izvor: Poreklo

 

  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.