Kaко учити?

 
Већини ђака је учење проблем, напор, смарање и што је најгоре, дуго траје.
Многима је школа досадна и повезују је са учењем. Али, ако су школски систем и настава организовани тако да ученицима нису занимљиви, учење као процес сазнавања и обогаћивања себе може бити врло привлачно. Важно је да имамо добру мотивацију, битно да је то једноставна жеља за упознавањем света око нас, или учење можемо добро да уновчимо.
Ко не би волео да учи брзо и ефикасно, да учи и има пуно времена за друге ствари? Али, нажалост, учење захтева пуно енергије, личног ангажовања и времена. Ипак добро је држати се одређених правила која у већини случајева помажу, па ако желиш провери их на себи.
1. Слушај добро шта се прича на часу, било да професор предаје или испитује. Ако већ тако много времена проводиш у школи (6-7 сати, скоро као пуно радно време одраслих), искористи га корисно и ту сазнај што више, па ће ти код куће бити потребно мање времена за учење.
2. Хватај белешке на свој начин, размишљајући о ономе о чему професор говори.
3. Код куће прочитај нову лекцију из књиге истог дана када је предавана, без оптерећења да је научиш и упореди је са својим белешкама које можеш да допуниш.
4. Када одлучиш да учиш, не крећи одмах на читање и понављање. Сагледај, најпре, лекцију у целини, прочитај наслове, поднаслове и оно што је писац уџбеника већ сам подвукао (масним словима), прегледај слике, графиконе, уочи битне елементе у лекцији.
5. Питај се шта треба да научиш, шта од постојећег знања можеш да искористиш(било да си о томе читао, гледао на ТВ-у) и чему то знање служи.
6. Учи део по део. Уколико је лекција дугачка и тешка, добро је да је поделиш у смисаоне целине и учи део по део.
7. Текст подвлачи на свој начин, можеш у разним бојама, а поред текста бележи своје коментаре и питања.
8. Обавезно разјасни све термине и чињенице, немој да учиш напамет оно што не разумеш.
9. Преслишавај се понављајући суштину лекције, тезе (костур) лекције или тако што ћеш да постављаш себи питања онако како то професор чини.
10. Уколико имаш могућности прочитај и из неког другог извора о истој ствари (енциклопедије су врло корисне књиге, компијутер и Интернет неисцрпив извор информација).
11. Распореди учење. Ако градиво садржи велики број података које треба да меморишеш, не све одједном, већ распореди учење на више дана или више пута у току дана.
12. И на крају, оно што би већина ученика најрадије прескочила – једном научено градиво треба редовно обнављати.
 
Олакшајмо и побољшајмо учење
 
I коракМОТИВАЦИЈА : донеси одлуку да ћеш учитиMjesto_za_ucenje
– један од одлучујућих услова учења уопште (ако нема мотивације, не помажу ни најбољи поступци)
– учење је успешно кад осећаји кажу да, кад се учи с осећајем пријатности (мозак прво обраћа пажњу на информације набијене емоцијама)
– учити и повећавати интелигенцију можемо без ограничења, на прави начин (структура мозга може се променити за недељу дана уз обогаћујућа искуства)
СТВОРИ ПОЗИТИВНО ПСИХИЧКО СТАЊЕ И ОБЈЕКТИВНЕ ОКОЛНОСТИ
а) објективне околности:
– уреди простор за учење – УРЕДНОСТ је пола учења (од плана, торбе, стола, утврђеног времена)
– оптимална температура, светло, важност сталног места (иста ситуација ствара позитивне асоцијације за учење)
– МУЗИКА – делује физички, емотивно, духовно; јача ум, ослобађа креативне способности, само тело постаје здравије и до 5x олакшава учење (књига Дон Цампбелл, Моцартов ефект); важно да буде ПРИЈАТНА, ненаметљива и тиха, за добро расположење
б) субјективне околности:
– вежбај свакодневно, рад ствара навику успеха
– одмори се (важно је имати довољно сна)
ШТО ВИШЕ УЖИВАМ БОЉЕ УЧИМ – створи позитивно психичко стање и објективне околности
“Одлука да ћемо успети важнија је од свих осталих ствари.”, А. Линколн
“Главни подстицај учењу – позитиван став и воља, пријатне мисли, позитивна очекивања!”, Турнер
Рођени за успех:
– готово 50% успеха зависи од позитивног става, исход често одговара очекивањима; висока очекивања, бољи успех – шта мислимо о себи, утиче на нас
– кад се осећамо пријатно имамо приступ свим чулима; оно што мислимо, расте; (доказано је аеродинамички да бумбар не може летети, само то нико није рекао бумбару)
– успех више зависи од тренутног стања него од способности
– највећа препрека учењу – СТРАХ (избегавамо чега се бојимо); 80% потешкоћа с учењем повезано са стресом (проузрокује прекид у преносу електричних и хемијских импулса информација, као у кратком споју, умањује енергију за учење); смањује интелигенцију; лоша клима на настави знатно отежава учење
II корак – ВЕК УЧЕЊА
– не можеш знати за што си способан ако не почнеш, или, лепше:
ако не даш себе у нечему, нећеш знати можеш ли .
0. БУДИ АКТИВАН И ПАЖЉИВ НА НАСТАВИ
– активно слушање; за концентрацију и обраћање пажње – на почетку кажи себи: сада ћу слушати; професора прати, гледај и невербално комуницирај с њим; ако професор и не пита, брзо се сети што је с тим повезано; тражи главне идеје предавања; помисли што би могао професор из тога питати, шта следеће рећи; чим да задатак – запиши, посебно означи кад каже: ово је важно, ово ћу питати, тражити; стварај слике, нацртај везе; кад ти је нејасно – питај
1. ЧВРСТО ОДЛУЧИ СТВАРНО УЧИТИ
– направи УГОВОР са самим собом – већина људи држи реч; у неким школама ученици праве уговор и с родитељима и разредним – боље уче, задовољнији су
2. ЧЕМУ СЛУЖИ ПЛАНИРАЊЕ
– све је прво било у уму, припрема је 90% успеха, предуслов свега
– учити можеш стихијски, без плана, али за добре резултате мораш научити планирати
– помаже да научиш више у краћем времену
– план треба НАПИСАТИ, добро је закачити га на зидну плочу и додавати и позитивне ставове, сугестије, жеље, (нпр. учим лако, учим брзо, могу учити, ја сам успешан… мој рад је моја молитва за добро мене и мојих ближњих, захваљујем за све благослове и дарове…)
– месечни план – важнији предмети и обавезе
– недељни – мало детаљнији, таблица с обавезама
– дневни – план времена као обавеза себи; извршено означи због осећаја задовољства
Што год можете учинити или сањате да можете, започните. Генијалци верују у себе па имају моћ и чаролију. Почните одмах.
3. НЕ ЧЕКАЈ ИНСПИРАЦИЈУ
– започни одмах; можда и у досадном нађеш нешто занимљиво
– буди упоран – одустати је лако
ГРЕШКЕ – важан део напретка, ако не грешиш, не развијаш се, не учиш нити напредујеш
“Нема тајне успеха. Успех је резултат припреме, тешког рада и учења из грешака.”, Колин Поwелл
– увек имај на уму: процес је вреднији од резултата
4. НАГРАДИ СЕ ЗА СВАКИ УСПЕХ, РАД
– повећа ће жељу, она успех; главно је да награда буде лично важна; осети радост постизања циља; мало славље уз твој ритуал
– унапред одреди што је награда (нпр. слаткиш, сурфовање 15-20 минута, читање 1-2 странице омиљеног романа, телефонски разговор са драгом особом…), након чега ћеш осетити укус, ужитак, опуштеност, уради то и пре и у току учења; награди се након напорног рада без обзира на резултат јер ствараш позитивне асоцијације
 
III корак – ПОСТИЗАЊЕ ОПТИМАЛНОГ СТАЊА ЗА УЧЕЊЕ
– након одлуке о почетку учења, измисли свој мали ритуал (нпр. запали мирисну свећу, пусти тиху музику, истегни се, попи сок или поједи слаткиш, среди радни простор и реци: сада учим) јер ће те ови «кораци» уводити у оптимално стање за учење
– након тога:
1. Нађи тихо место, седи да ти буде пријатно и праве кичме
Десну руку стави изнад пупка, леву изнад ње
Лагано удахни
Издахни
Вежбај неколико минута док не осетиш да си почео дисати природно, лако
Удиши полако на нос бројећи до 4, замисли како ти кисеоник путује директно из плућа у мозак
Задржи дах бројећи до 4, замисли како ти кисеоник хлади мозак
Издахни бројећи до 4, замисли како с издахом нестају све напетости у твом уму и телу (овај циклус (бројења до 4) понови још 5 пута)
Врати се нормалном дисању (сад већ требаш осећати помак од обичне свесности према алфа стању – стању мозга најпогоднијем за учење)
– усреди се на ваздух који полагано струји у тебе и из тебе
– ако изгубиш пажњу и нешто те омете, једноставно се поново концентриши и проматрај дисање
– до сада би требао бити у стању дубоке релаксације, ментално смирен и у опуштеном стању
Полако и смирено понови у себи једну по једну ИЗЈАВУ, та 1 – 2 минута размисли о њеном
значењу; ПОНОВИ је НАГЛАС тихим сигурним гласом:
– ја сам одличан ученик
– улазим у оптимално стање за учење
– учим лако и темељито
– градиво ме занима и мотивише
Сада си стимулисао умни рад и можеш заиста учити.
– ЗАБОРАВЉАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋЕ У ПОЧЕТКУ, стога, за почетак, понови све са данашње наставе, напиши домаћи; прегледај свеске и допуни из уџбеника ако је нешто нејасно, одговори усмено на питања; ујутру прелистај
ОДРЕДИ ОБИМ ОНОГА ШТО ЖЕЛИШ НАУЧИТИ
“ Човека не можеш ничему подучити, само му можеш помоћи да то знање пронађе у себи.”, Галлилео
IV. коракУЧЕЊЕ СМИСЛЕНОГ ГРАДИВА И ПРИСТУП ТЕКСТУ
ШТО СМО АКТИВНИЈИ, УСПЕШНИЈИ СМО
1. Прегледај цео садржај да добијеш општи увид
– прочитај наслов, прегледај илустрације, прочитај први и задњи одломак па прелети кроз текст
– шта већ знам; Ш – Т – И – З – М – шта ту има за мене
2. Подели градиво на мање делове (како појести слона – одједном никако, али подељеног на мање делове једном би га докрајчио! или у сусрету с планином – неки одмах одустану, неки иду корак по корак, циљ по циљ) – научити мањи део не изгледа јако тешко, успех је највећи подстицај!
3. Постави питања – конкретна – одвајај важно и неважно; прегледај и подсети се свега познатог што може користити; на основу оног што си чуо и што знаш, запиши 10-20 питања – најважнијих делова која би се могла обрађивати
4. Прочитај – нађи главне идеје у сваком одломку (можеш дати наслов деловима) и подвуци их10859-Otvoren-NBG-Sajam-knjiga-i-stripa
– направи белешке- резиме делова – нађи одговоре, додај податке о главној идеји; важна корисна сугестија: чим усвојиш реченицу – две, почни записивати претпоставке о оном што следи, кад уочиш нови појам, претпостави чему води; кад си у праву штиклирај, ако ниси запиши како јесте
– ако је нешто нејасно, ОБАВЕЗНО РАЗЈАСНИ (тражи у литератури, питај породицу, пријатеља, питај професора – НИПОШТО НЕ ОСТАВЉАЈ НЕЈАСНОЋЕ У ГРАДИВУ)
5. Изради резиме (кратак садржај) целе лекције и испричај га
ПРАВЉЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
а) Подвлачење – боје доприносе подсећању
б) белешке на маргини, коментар, подсетник
ц) записуј на настави, код куће допуни: лева, мања маргина – кључне речи, наслови, поднаслови, важни појмови, десна шира – за допуне, исправке, напомене,
д) резиме
– 2 колоне: кључне речи – лево, па белешке – десно
– «препричавање» – скрати садржај што више, с тим да задржи смисао
– хијерархијска структура (когнитивне шеме): лакше памтимо шеме него скуп појединачних чињеница групирај појмове, дај им наслов, нпр. електротехника:струје – једносмерне , наизменичне, па гранај даље о свакој понешто; биологија: род, станиште, грађа, размножавање; историја – време (простор) догађаја, шта је претходило – опис ситуације (узрок), повод и ток догађаја, последице и сл…; важно једа групишеш, гранаш, делиш како ти је смислено
е) умне мапе – најефикаснији начин учења прима раду мозга; индивидуална прерада градива приказана симболима, цртежима, речима, фразама, бројевима, бојом, гранама, везама (свако прерађује градиво на свој начин); у средишту се нацрта главни појам, а онда се разрађује што више сликовито
НАКОН УСКЛАЂИВАЊА БИЕЛЕШКИ И САЖИМАЊА
– самостално препричај пазећи да сачуваш смисао (ко, што, где, када, како, зашто, колико)
– постављај питања каква очекујеш
– повезуј с познатим; нађи властити пример, самостално реши проблем, расправи, објасни подучавањем другог, глуми наставника, тј. онога ко поучава
– задај проблем и групши разлоге ЗА и ПРОТИВ – расправљај и супротстављај, брани став; откриј грешку – метода важна нпр. за математику
– што више се питај, стварај сликовите претпоставке, цртај их
– ослободи мисли свих негативних емоција о наученом; замисли на што маштовитији и немогућији начин на који би ти начин подаци могли донети велику корист; запитај се која је ствар била најзанимљивија и зашто; запитај се ли ти нешто изгледало смешно; је ли нешто било посебно глупо или запањујуће; је ли те нешто разљутило или разбеснило; јеси ли се због нечег што си сазнао осећао угроженим
– важно је знати како се градиво ОЦЕЊУЈЕ – што, како; различито се учи за препознавање, или вредновање и доказивање, ако треба дословно поновити – учи тако, понови више пута; кад треба примена – вежбај решавање различитих проблема; код препричавања – чувај смисао говорећи важно
…И НА КРАЈУ:
6. Понови својим речима
7. Поново прочитај
– позитивним мислима и вером у себе «отпусти» градиво, очекуј најбољи исход, награди се за урађено и кратко одмори пре преласка на други предмет
САВЕТИ ПРОТИВ ТРЕМЕ (произлазе из досад реченог)
– пренаучи – понови још 2-3 пута
– учи на што разноврсније начине
– победи трему добром припремом (користи помоћ за присећање, позитивне сугестије, замисли што се може најгоре догодити да схватиш да нема катастрофе, НЕУСПЕСИ су само тренутне степенице на нашем путовању према циљу; визуелизуј одговарање у коме се показујеш у најбољем светлу, буди оптимистичан)
– постављај себи питања каква очекујеш
– расправи с другима или сам (тражи аргументе за и против, питај: што ако…)
– већу обавезу планирај на време;
– за развој храбрости, код свега чега се бојите: једноставно, учините то!
Изнад свега, тражите игру коју вреди играти. Кад нађете игру, играјте ју са страшћу – играјте као да вам живот и здравље зависи од тога. Чак и кад ништа нема никакво значење и на свим путовима знак је «без излаза», крећите се као да ваши покрети имају неку сврху. Јер треба бити јасно, чак и најпомућенијој памети, да је било која игра боља од никакве. Роберт С. Де Ропа (1878)
Извор: http://www.etstesla.ni.ac.rs/