Маме и тате најчешће позивају Родитељски телефон јер им треба помоћ у разумевању дечјег понашања: не знају како да „читају”. реакције малишана, а често су у недоумици и како да на њих одговоре. – Расте и број позива бака и дека који имају примедбе на то како им властита деца васпитавају унуке
Од када је основан пре четири месеца, Родитељски телефон окренуло је више од 400 мама, тата, бака и дека којима је била потребна стручна подршка у васпитању малишана. Како у разговору за наш лист истиче руководилац Родитељског телефона Жељка Бургунд, маме су те које најчешће окрећу број 0800 007 000, а расте и број позива бака и дека који имају примедбе на то како им властита деца васпитавају унуке.
– Родитељима највише треба помоћ у разумевању дечјег понашања – маме и тате понекад не знају како да „читају” дечје реакције, а често не знају и како да на њих одговоре. Родитеље млађе деце најчешће збуњује бацање по поду, вриштање, инсистирање на задовољавању потреба одмах и сада, изненадна ноћна мокрења… – каже Жељка Бургунд.
Како истиче, најчешћи проблеми када су у питању школска деца јесу бежање са часова, незаинтересованост за градиво, губљење већ успостављених навика и утицај лошег друштва. Родитеље адолесцената брине нагло отуђење деце, пружање отпора ауторитету, експериментисање са цигаретама и алкохолом, проблеми са исхраном девојчица и пробуђена сексуалност тинејџера.
– Маме и тате често нису сигурни да је њихов одговор на понашање деце адекватан, односно да ли реагују престрого или „сувише демократски – додаје Жељка Бургунд.
Наша саговорница истиче да родитељи често имају дилему како њихови конфликти утичу на децу. У случају да се разводе, највише их брине како ће се то одразити на психу детета и какав ће однос имати са родитељем који одлази из породичног дома.
– Велики број родитеља који позову наш број занима које је понашање уобичајено у неком развојном добу. То су питања попут „да ли је нормално да моја четворогодишња ћерка нешто зна или не зна, нешто ради или не ради”, или „да ли је нормално да мој син од 17 година целу ноћ проведе ван куће”? Јављају се и родитељи забринути због могућег негативног утицаја вршњака. Памтим и једног родитеља који нам се обратио због проблема свог детета, а када смо питали колико дете има година, одговорио је – 33. Иако је наш телефон пре свега намењен мамама и татама деце и младих, спремни смо да саслушамо и родитеље одрасле деце – напомиње Жељка Бургунд.
Један од најтежих разговора који су водили саветници Родитељског телефона био је позив родитеља којег физички, емоционално и економски исцрпљује и злоставља адолесцент – зависник од дроге. Саветодавни разговор у таквим случајевима неминовно укључује и упућивање на специјализоване здравствене институције, полицију и центар за социјални рад.
На Родитељском телефону ангажовано је 25 саветника уз подршку два супервизора и координатора програма. Саветници су искусни психолози, педагози и социјални радници, који су додатно обучени за телефонско директивно саветовање.
Услугу Родитељског телефона реализује Центар за заштиту одојчади, деце и омладине из Звечанске, чији стручњаци имају богато искуство у области рада с децом, бриге о деци и дечјег развоја. Стратешки партнер овог пројекта у наредне две године је канцеларија Уницефа у Србији.
„Услуга Родитељског телефона је бесплатна, анонимна и поверљива и пружа могућност мамама, татама и свим особама које брину о детету да своје дилеме реше релативно једноставно, у разговору са експертом за област родитељства, без обавезе да разговор заказују, дају податке и чекају на ред. Радно време Родитељског телефона је сваког дана, осим понедељка, од 17 до 20 часова”, наглашава Жељка Бургунд.
– Родитељима највише треба помоћ у разумевању дечјег понашања – маме и тате понекад не знају како да „читају” дечје реакције, а често не знају и како да на њих одговоре. Родитеље млађе деце најчешће збуњује бацање по поду, вриштање, инсистирање на задовољавању потреба одмах и сада, изненадна ноћна мокрења… – каже Жељка Бургунд.
Како истиче, најчешћи проблеми када су у питању школска деца јесу бежање са часова, незаинтересованост за градиво, губљење већ успостављених навика и утицај лошег друштва. Родитеље адолесцената брине нагло отуђење деце, пружање отпора ауторитету, експериментисање са цигаретама и алкохолом, проблеми са исхраном девојчица и пробуђена сексуалност тинејџера.
– Маме и тате често нису сигурни да је њихов одговор на понашање деце адекватан, односно да ли реагују престрого или „сувише демократски – додаје Жељка Бургунд.
Наша саговорница истиче да родитељи често имају дилему како њихови конфликти утичу на децу. У случају да се разводе, највише их брине како ће се то одразити на психу детета и какав ће однос имати са родитељем који одлази из породичног дома.
– Велики број родитеља који позову наш број занима које је понашање уобичајено у неком развојном добу. То су питања попут „да ли је нормално да моја четворогодишња ћерка нешто зна или не зна, нешто ради или не ради”, или „да ли је нормално да мој син од 17 година целу ноћ проведе ван куће”? Јављају се и родитељи забринути због могућег негативног утицаја вршњака. Памтим и једног родитеља који нам се обратио због проблема свог детета, а када смо питали колико дете има година, одговорио је – 33. Иако је наш телефон пре свега намењен мамама и татама деце и младих, спремни смо да саслушамо и родитеље одрасле деце – напомиње Жељка Бургунд.
Један од најтежих разговора који су водили саветници Родитељског телефона био је позив родитеља којег физички, емоционално и економски исцрпљује и злоставља адолесцент – зависник од дроге. Саветодавни разговор у таквим случајевима неминовно укључује и упућивање на специјализоване здравствене институције, полицију и центар за социјални рад.
На Родитељском телефону ангажовано је 25 саветника уз подршку два супервизора и координатора програма. Саветници су искусни психолози, педагози и социјални радници, који су додатно обучени за телефонско директивно саветовање.
Услугу Родитељског телефона реализује Центар за заштиту одојчади, деце и омладине из Звечанске, чији стручњаци имају богато искуство у области рада с децом, бриге о деци и дечјег развоја. Стратешки партнер овог пројекта у наредне две године је канцеларија Уницефа у Србији.
„Услуга Родитељског телефона је бесплатна, анонимна и поверљива и пружа могућност мамама, татама и свим особама које брину о детету да своје дилеме реше релативно једноставно, у разговору са експертом за област родитељства, без обавезе да разговор заказују, дају податке и чекају на ред. Радно време Родитељског телефона је сваког дана, осим понедељка, од 17 до 20 часова”, наглашава Жељка Бургунд.
Аутор: Катарина Ђорђевић
Извор: Политика