Ко, где, шта и како бира?

 
„ИЗБИРАЧ НАЂЕ ОТИРАЧ“
А и мене сваки ђаво тера да се дружим с комшиницом Вандом!
Не стигнем јуче ни кафу да јој скувам, а она већ запенила: “И тако они мени у маркету казали да ја немам право да уђем у магацин и да им препоручим шта од робе да поруче за следећу недељу! Замисли!“
„Чекај, жено“ вриштим ја, мешајући најјефтинију кафу коју сам на црно купила на пијаци,
„о чему ти мени уопште причаш?“
„Као, не разумеш ме? Јеси ли била на Савету родитеља?“ Значајно ме гледа, као да ја морам знати какве везе родитељи имају са робом у маркету.
Одговорим да јесам, пазећи да не проспем кафу док јој додајем шољицу.
„Па, онда?“, опет ће она значајно.
Замолим је да ми све исприча, јер заиста не могу да пратим ток њених мисли и повезивање истих са ко зна чиме.
„Овако је било“, поче, палећи прву у низу завијених цигарета, „на том Савету рекоше да ми као родитељи можемо да бирамо уџбенике за нашу рођену децу. Мислим, то неко ваше министарство има поверења у родитеље. Мада, знаш мене, моја ова двојица никад књигу нису пипнули, а ћера ми, сунце моје, учи сама, па ја до сад нисам видела ниједан уџбеник. А баш сам срећна што могу да изаберем, мене нико није питао из којих ћу уџбеника да учим, а мама и тата појма нису имали ни какав сам ђак, све док нисам матурирала! А и џаба ми просек, кад сам се удала за овог… „
Ту је ја прекинем, замолим да се врати на тему.
И она настави: “Е, онда сам на родитељском све објаснила осталим родитељима. Рекоше ми на том Савету да је то моја обавеза, а ти знаш да сам ја жена од речи. И кад су старешине тражиле да се изјаснимо који су уџбеници непотребни, ја лепо рекла да су СВИ потпуно беспотребни и бескорисни, јер моји синови ниједан нису отворили. Могу ти рећи да сам добила подршку и осталих родитеља, јер и њихова деца слабо уче. Зашто онда да трошимо новце на беспотребне књиге? Старешине мисле исто као ти, драга моја, да је уџбеник потребан и да редовно треба учити, али ја вас просветаре не узимам озбиљно, да нешто вредите, имали бисте већу плату од мене! Код ћере на родитељском сам имала прилике да видим понуђене уџбенике, и баш рекла учитељици да ми се највише свиђају они с лепим илустрацијама, знаш да сам ја уметничка душа… „
Поново ми не би јасно, откуд маркет у причи…
„Ма, душо, не само маркет! То је прелило чашу! Ишла сам и у електродистрибуцију, да заједно с њима формирам цену струје, ишупирали ме, безобразници! А лепо сам им објаснила да држава брине о нама, па да као корисници имамо право да бирамо чије ћемо производе користити, али и да пазимо да цена буде формирана тако да не оптерети наш кућни буџет. У топлани ме гледали као да сам одлепила, а да ти не причам шта су ми рекли у продавици обуће, кад сам покушала да им средим излог и изаберем који модел ће да носе трговкиње. Како, какве везе има? Па, ако бирам теби књиге из којих ћеш да учиш моју децу, могу ваљда да бирам и на другим местима нешто!
У општину ме нису пустили, а хтела да им кажем да би им више одговарало да користе друге хемијске оловке, знаш оне роза, што их увек код себе има адвокатица, она с црвеном косом…“
Е, ту просух кафу по себи! Кап је, буквално, прелила шољу!
Сконтала сам и шта је тражила у маркету. И помислих, није Ванда ни тако шашава као што ја мислим. Ми пишемо образложења, за сваки уџбеник, а никад ми није стигло образложење, ни за киловате, ни за ципеле које купујем, ни за маргарин који мажем на лебац… А да поред сваког производа стоји образложење, ко зна за шта бих се ја одлучила.
Него, нешто мислим, можда ће морати у свакој бранши тако?
Можда смо ми само прототип оног што ће се даље дешавати?
Или је, ипак, Ванда у праву кад каже: “Да нешто вредите, имали бисте бар веће плате…“
Испратих Ванду, јер морам да образложим своје изборе, уважавајући мишљење родитеља и ученика, после директорка треба да образлаже даље, а свакако ће нас неко оптужити за корупцију, иако ни роза хемијску нећемо добити.
Враћајући се у кућу, чујем да ми Ванда довикује с улице: “А треба да се консултујем с педагогом и психологом о тежини ђачке торбе, кажи им да ћу доћи у понедељак!“
С ким ЈА да се консултујем о тежини своје главе после свега овога?
 
Ивана Бошњак Бошњак