Kоја карактерна црта је важнија за успех од IQ-а?

Kада је деци почела да предаје математику, Анђела Ли Дакворт је приметила да IQ није једина разлика између успешних и слабијих ученика.

Никад не одустајте! Kолико год отрцано звучала ова фраза, у њој се, по свему судећи, крије кључ за успех. У свом дугогодишњем истраживању психолог Анђела Ли Дакворт открила је да главни предуслов за успех на неком пољу нису ИQ или таленат, већ неисцрпна, дугорочна посвећеност једном циљу. Једном речју – истрајност.

Kада је деци почела да предаје математику, Анђела Ли Дакворт је приметила да IQ није једина разлика између успешних и слабијих ученика. “Неки од мојих најбољих ђака нису баш имали висок IQ. Неки од најпаметнијих – нису баш сјајно пролазили.”

Након овог искуства, Анђела је одлучила је да се посвети откривању скривених фактора успеха. Дипломирала је психологију, запослила се на катедри за психологију Универзитета Пенсилванија (ПЕН) и спровела низ студија из области психологије постигнућа, које су се фокусирале на карактерне особине и њихов утицај на успешност.

У свим контекстима који су били обухваћени њеним истраживањима (ученици, продавци, питомци војне академије итд.) издвојила се једна карактерна особина као значајан фактор успеха. “То није била социјална интелигенција, нити добар изглед, нити физичко здравље, нити IQ. То је била истрајност. Истрајност је страст и посвећеност у дугорочним циљевима. Истрајност је држати се своје будућности, дан за даном, не само недељу дана, не само месец дана, већ годинама и напорно радити да та будућност постане реалност.” објашњава она.

“Сви ме питају, како развити истрајност код деце? Искрено, не знам. Оно што знам је да вас таленат не чини истрајним. Наши подаци јасно показују да постоји много талентованих људи који просто нису одговорни. Заправо, истрајност није ни у каквој вези са талентом, чак му може бити и обрнуто пропорционална. За сада, најбоља идеја о развијању истрајности код деце коју сам чула је нешто што се зове “Ум отворен за учење”. Ова идеја потиче од Kерол Двек са Стенфорда – ради се о уверењу да способност учења није непроменљива, већ уз труд може да се мења. Др Двек је показала да када деца уче о мозгу и томе како се он мења и расте као одговор на изазов, расте вероватноћа да неће одустати после почетног неуспеха.”

“То није цео одговор, и због тога морамо истрајати у проналажењу решења. Морамо бити истрајни у покушајима да нашу децу учинимо истрајнијом” завршава своје излагање Анђела Дакворт.

Извор: detinjarije.com