Које основне психолошке потребе детета требају бити задовољене

јануар 30 21:49 2017

Поремећај понашања припада групи поремећаја који се јављају у детињству и младости. Манифестује се нарушавањем права других са циљем да се они понизе или повреде. Поред овога децу са поремећајем понашања одликује нагао темперамент, склоност ка заједљивим коментарима (задиркивање других), вулгарност, окривљивање других за своја недела. Понашања које дете или адолесцент испољава најчешће се косе са правним нормама и законом, што подразумева крађе, џепарење, провале, насиље према стварима људима и животињама, вандализам, трговину дрогом, започињање туча, непажљиву и дивљачку вожњу, опијање, сексуални промискуитет.

Ова деца најчешће нису неомиљена у вршњачким групама и често су одбацивана

Проблеми у остваривању пријатељских односа и не ретко изолованост због осећања одбачености од стране здравих вршњака ствара зачарани круг и тешкоће у друштвеној интеграцији овакве деце.
Различите облике поремећеног понашања дете или адолесцент најчешће испољава у групи са два или три друга и то углавном на узрасту до десете године, најчешћи чинећи провале, обијање кола, ситне крађе по продавницама. Са приближавањем пунолетства, долази до све већег осамостаљивања у антисоцијалном понашања.

Треба се позабавити проучавањем следећих теза

Антисоцијално понашање и како га разумети
Немир детета
Психолошке потребе детета
Како разумети антисоцијално понашање?
Имајући у виду Павловљеве псе и Скинерове голубове, замислимо следећи експеримент. Животињи се понуди храна која је најављена звуком. Узимање хране се затим кажњава благим струјним ударима по шапама. Животиња би оперантним условљавањем научила да узимање хране има везе са болом, који би је одвраћао од даљег покушаја храњења. Оне најрезистентније би, наравно, када између два супротна мотива поново превагне глад, покушале поново, али би убрзо спознале и горку истину да задовољство у овом случају има скупу цену. Непосредно задовољење (награда) се онда поново одложе. Оне најплашљивије би научиле беспомоћност и своје гладовање платиле животом, што су експерименти и показали. Дакле, већина животиња би научила да одлаже задовољство због негативних консеквенци које га прате. Поставља се питање, да уколико животиње могу да науче реакције пасивног и активног избегавања негативних консеквенци, како то да један број људи не може и поред супериорног умног апарата? Другим речима, отворено је питање шта то код људи начини дефект у препознавању сигнала који носе поруке опасности и негативних последица, али и дефект у сагледавању будућих консеквенци за своје радње, перцепцију угожавања себе, сопствене врсте и других врста?

Неки теоретичари сматрају да је ”дефект за страх и осећање кривице“ моћан објашњавајући фактор зашто антисоцијалне личности нису у стању да се науче цивилизованом понашању. Чак, идући линијом оперантног условљавања, у односу на способност одупирања искушењу, може се смело направити подела личности на неуротичне, психотичне и психопатске. У савременој социологији и психологији постоји дилема је да ли је узрок дубоко усађен у чињеници да друштво има урођену потребу за психопатама и да је потребан известан број особа које су неустрашиве и које ће обављати опасна, али за човечанство корисна занимања. То што су неки од њих криминалци, сексуални манијаци, дужан је данак који се мора платити.

А да ли се психопатска личност рађа са програмираним моћним утицајем гена или се креира још моћнијим инструментима околине, од порођајне сале, па преко породице, школе и друштва? То остаје отоворено питање. Неуропсихолошке теорије наглашавају да су у настанку поремећаја понашања од пресудног значаја неразвијеност или оштећење оних делова мозга кључних у моралном резоновању и предвиђању будућих консеквенци својих радњи, што је, пре свега функција префронталног кортекса.

Поремећај понашања је више од немира

Сматра се да деца са поремећајем понашања крше макар један од три уобичајених норми породичног и социјалног контекста:

Комуникативне норме (претерано плачу, непрекидно трче, не друже се, не сарађују),
Норме развојних способности (дисхармонично или успорено осваја миљоказе психомоторног и социјалног развоја),
Норме симетрије лица и тела (лепоте).
Због одступања од уобичајених норми, околина реагује на “чудно” дете, ”чудним” понашањем, тако да оно, парадоксално, једино “чудно”може и да се понаша. Нпр. хиперактивно дете ствара напетост код родитеља који реагују на начин који код детета повећава напетост.

Деца са проблемима у понашању показују више склоности ка индивидуацији и чешће се сукобљавају са родитељима, непоштују родитељске забране, прекомерно пуше, употребљавају дроге, коцкају се, што представлају ризике по здравље самог појединца и његове породице.

Деца не раде увек оно што родитељи желе
Када се дете лоше понаша, родитељи требају да знају како да реагују. Сваком детету су потребна правила која помажу да дете научи прикладно понашање. Како родитељи да науче децу правилима и шта родитељи треба да ураде када су та правила прекршена?

За почетак, родитељи би требали знати које основне психолошке потребе детета, требају бити задовољене

То су:

”Бити добродошао” – бити прихваћен и вољен. Ко није у својој кући добродошао, неће имати осећај да је игде добродошао.
”Бити једнак са другима као људско биће” – бити признат и похваљен.
”Бити независтан од других” – чак и дете треба да сме да одлучи. За самосталност треба ослонац, а не контрола.
”Бити сигуран у друге”. Сигурност у друге људе омогућава преговарање о промени правила без њиховог кршења.
Тек када ово имају на уму и успешно то примењују, родитељи могу међусобно разговарати која правила желе у понашању детета, у складу са дететовим узрастом и како дете њима научити.

Дисциплину је важно сагледати као средство учења а не кажњавања. Научити децу да се придржавају правила чини их сигурнијим и помаже им да науче разлику између доброг и лошег, омогућава им развијање способности прилагођавања, преговарања и прављења компромиса. Тиме се подстиче осамостаљивање, развој самопоштовања, толеранције, осећају правде и способност праштања.

Аутор:  mr sci dr Miodrag  Stanković

 

Извор: Стетоскоп

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.