Mirjana je bivša službenica “Univerzal banke”, bez posla je ostala mimo svoje volje jer je banka propala, a ona sa 35 godina staža, završila na birou.

“Otišla sam po starom zakonu, a penziju dočekala po novom, tako da sam kažnjena sa 20,4 odsto od penzije što u dinarima iznosi dve i po penzije ili 89 hiljada za godinu dana”, kaže penzioneraka iz Kruševca Mirjana Andrejić.
Maksimalno umanjenje, poput Mirjane imaju svi kojima do starosne granice penzionisanja nedostaje pet i više godina. Među 20.000 onih koji su u protekle dve godine, koliko se zakon primenjuje, otišli u prevremenu penziju, čak 26 odsto njih ima takvo umanjenje.
U sindikatu ipak naglašavaju da nisu za potpuno ukidanje kaznenih poena.
“Da oni ostanu ali kada čovek napuni 65 godina, da se to ukine, da ne plaća dok je živ kaznu koja nije bila primerena ni kad je kažnjen”, kaže Ljubiša Nestorović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Uz neophoda staž, umanjenu penziju muškarac dobija ako nema 65 godina života, a žena 61 i po. Za svaki nedostajući mesec umanjanje je 0,34 odsto. To ne važi jedino za one sa 45 godina staža.
Kakve su šanse da prevremene penzije postanu privremene, još nije izvesno. Međutim kako od nadležnih RTS nezvanično saznaje, najveće izglede da se reše kaznenih poena imaju oni sa beneficiranim stažom. Oni u penziju najčešće odlaze već u 55-toj godini i uvek imaju maksimalno umanjenje penzije.
Namera reformskog zakona bila je da se penzionisanje odloži, procenjivalo se da će samo kazneni poeni za 10 godina primene, budžetu uštedeti 185 milijardi dinara. Prema podacima penzijskog fonda, zakon daje rezultate, smanjuje se broj zahteva za penzionisanje, u prošloj godini za devet odsto.
Najviše oklevaju oni koji bi mogli u prevremenu penziju.
Vladimir Stanković iz PIO fonda kaže da je za nekih 20 procenata smanjen broj lica koja su ostvarila pravo na prevremenu penziju u odnosu na 2015. godinu.
Među onima koji su u takvu penziju otišli, 15 odsto njih ima beneficiran staž.