Ком типу одељењског старешине (или родитеља ђака) припадате

новембар 21 17:34 2016

Иако су ученици и родитељи високим оценама вредновали сарадњу са одељењским старешином (8,5 и девет на скали од један до десет), школска свакодневица широм Србије указује на то да у учионицама ипак нешто “шкрипи”. Како би се побољшала сарадња родитеља и наставника, Министарство просвете је са Уницефом и Педагошким друштвом објавило водич за одељењске старешине “Корак напред у сарадњи школа и родитеља”.

deca skola“Водич се ослања на резултате истраживања, на праксу у нашим школама и у свету и на анализу законске регулативе, а пун је препорука, примера, добрих решења из Србије и иностранства”, каже за “Политику” председница Педагошког друштва Србије Биљана Радосављевић.

Најпре је анкетирано 600 родитеља и 362 основца и средњошколца из 10 градова (Сомбор, Суботица, Нови Сад, Крагујевац, Краљево, Пожаревац, Ваљево, Ниш, Врање и Београд), а формиране су и фокус групе у којима су учествовале 103 одељенске старешине основних и средњих школа.

Како је закључено, у свакодневној школској пракси велики број одељењских старешина своју улогу своди на чисто административну функцију – вођење евиденције, сређивање дневника, информисање родитеља о успеху и понашању ученика на родитељским састанцима и “отвореним вратима”.

С друге стране, одељењске старешине су посебно нагласиле проблем незаинтересованости родитеља. Већина наводи да, упркос томе што их позивају да прате рад свог детета и учествују у животу школе, родитељи једноставно не долазе. У старијим разредима тај проблем је све израженији. Према проценама одељењских старешина, у појединим школама чак 40 одсто родитеља игнорише или одбија позиве за сарадњу.

Зато су истраживачи, педагози и психолози питали и једне и друге како да се сарадња побољша.

Родитељи су нагласили да им као видови сарадње највише одговарају телефонски разговори, СМС и имејлови (68,2 одсто) као и “отворена врата” (67,3), односно индивидуални облици сарадње одељенског старешине и родитеља. Онис у предлагали да учествују у добротворним акцијама (29,9 одсто), у различитим пројектима (23,5), у организацији излета и екскурзија (22,6), у настави (19,9), у раду стручних органа школе (12,7), организацији ваннаставних активности (17,2), у културним манифестацијама школе (17,6 процената).

Одељењске старешине су препоручиле заједничке излете, заједничке посете културним манифестацијама, прославе рођендана, уређење учионица, прављење палачинки, модне ревије, приредбе, спортске турнире, предавања родитеља, едукативна окупљања, и друго.

Типови одељењских старешина – У водичу је тест помоћу кога наставник може да утврди којем типу одељенског старешине припада. Ако себе препозна као типичног представника било које од описаних категорија – значи да треба хитно да коригује своје понашање.

ПРОПОВЕДНИК – Само моралише, увек је за катедром, говори стојећи, прича занесено, ученици и родитељи га доживљавају као савршену особу којој се никако не може прићи.

КОМАНДАНТ – Увек има наредбодавни тон, крут је у комуникацији, ништа се не предузима без његовог одобрења, углавном игнорише иницијативе.

ДЕТЕКТИВ – Гледа ученике са неповерењем, испитује наставнике о сваком ученику посебно, распитује се у насељу о својим ученицима и њиховим родитељима, очекује да ученици цинкаре једни друге.

АДМИНИСТРАТИВАЦ – Само нешто сабира и обрачунава у документацији и евиденцији коју води, искључиво писаним путем комуницира са родитељима ученика, опседнут је оправдавањем часова и потврдама лекара.

МАМИЦА (ТАТИЦА) – Бори се без покрића за примат свог одељења у свему и свачему, верује у сваку причу и оправдање ученика, сувише је попустљив, не влада ситуацијом када је са одељењем.

РАВНОДУШАН (ОПУШТЕН) – Незаинтересован је за рад ученика и одељења, ученици могу да раде шта хоће, на проблеме не реагује мислећи да ће се сами решити.

Типови родитеља – Наставницима је саветовано да препознају којим од типова родитеља припадају маме и тате њихових ђака и да на основу тога прилагоде своју сарадњу са њима.

ПРЕБРИЖНИ – У сталном страху да ће се детету нешто догодити ако нису уз њих, предуго везују дете за себе…Могу бити добри сарадници на пример, ангажовати их у манифестацијама у којима учествује њхово дете.

ПРЕСТРОГИ – Наредбодавци, који не дозвољавају никакво супротстављање. Пред њих треба износити у подједнакој мери позитивне и негативне облике понашања и резултате детета.

ПРЕАМБИЦИОЗНИ – Имају јако изражене жеље у погледу напредовања детета, која не морају да буду у складу са могућностима ђака…Треба им предочити да дете које не може да испуни њихове планове губи веру у себе, постаје безвољно и незаинтересовано чак и за властите резултате.

ПРЕЗАПОСЛЕНИ – Типична реченица: Сутра родитељски? У то време имам састанак”. Са овим родитељима се теже сарађује јер за то немају времена. Треба им предочавати последице занемаривања деце када су им најпотребнији.

ДЕМОКРАТСКИ – Најбољи сарадници просветних радника, прихватају успех као и неуспех детета без приговарања било коме ко је крив. Својим понашањем према наставницима служе за пример млађима.

  1. новембар 21, 18:59 #1 Ivica

    Ovde vidno nedostaje pozitivan lik odeljenskog staresine ! Ili ne postoji ?

    Одговорите на овај коментар
    • новембар 21, 20:45 IQ

      Jedino sto se u danasnje vreme ostro moze zameriti prosvetnim radnicima je fakat da su to ljudi koji zaista nemaju preduzetnicki duh. Kako im ta vestina nije poznata trace svoje vreme radeci u skoli. Oni kojima preduzetnistvo pukne na horizontu okrecu istog casa skoli ledja. Sto to nije uslo kao glavno obelezje u book?

      Одговорите на овај коментар
  2. новембар 21, 20:49 #2 Roditelj i nastavnik

    OdeljeNJski, ne odeljeNski. Izgleda da nema dobrog odeljenjskog staresine, zaista. 🙁

    Одговорите на овај коментар
  3. новембар 22, 15:59 #3 Za IQ

    Како бити предузетник међу људима који не желе да мењају себе ,већ друге?Увек су им “други” криви и зато их игноришу ако само покушају да покажу способност предузетништва.Наравно,садашња ,буџетска ситуација им иде на руку,па нису луди да дозволе другоме предузетништво и испусте из руку “потенцијал који им буџет даје”.Доживотни директори у школама ,посебно они са 15-16 ђака су
    најочигледнији пример.Е то је IQ српских школа.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.