Негодује једна колегиница, педагог (да не кажем „педагогица“, да ми се неко не би смејао, јер ако постоји „педагогица“, мора постојати и „машиновођица“), стручна сарадница у једној основној школи: смета јој што понекад за (тзв.) стручне сараднике и (тзв.) просветне саветнике кажем – КОНТРОЛОРИ, као – они нису контролори, њихова функција је саветодавна, и сами називи на то упућују. Тја, што би рекли у Шака Зулу племену: и на аутобусу пише „ласта“, па ипак знамо да он не лети.
Не тврдим ја да су сами контролори криви што им у опису посла и у називу стоји једно, а они раде нешто друго, лош Систем им је, као и свима нама у образовању, наметнуо позицију вука у јагњећој кожи, али, брате-сестро, треба бити искрен па признати реално стање ствари и ствари назвати њиховим правим именом.
У неком коментару један мој бивши ученик је одлично описао – како узнемиреност и страх код наставника, при доласку контролора, примећују, и то више него јасно, и сами ученици. Да ли сами наставници своју успаниченост признају једни другима или не – друго је питање. Да ли је баш паника или тек једна доза узнемирености – питање је нијансирања.
Извините, ако вам неко долази да вас саветује – ви га оберучке прихватате! Ако дође да вас контролише, И ТО У СФЕРИ СУБЈЕКТИВНИХ САГЛЕДАВАЊА И ДАВАЊА НАДОБУДНИХ ПРЕПОРУКА КОЈЕ ЗАВИСЕ ОД ЛИЧНИХ ПЕДАГОШКИХ АФИНИТЕТА, при чему не знате да ли ћете, како и колико угодити посматрачу – онда је људски разумљиво да се мора јавити макар узнемиреност. Јер сте изложени КОНТРОЛИ!
Прави саветник би дошао да намером да допре до реалног стања ствари, и преко разговора са наставником, и кроз разговоре са ученицима, и да наставника својим САВЕТИМА корак по корак води, прати и води, ка исправљању онога што је лоше, те ка бољем раду. Цела та, таква процедура би сама по себи ПРИДОБИЈАЛА наставнике, и долазак таквих ПРАВИХ саветника не да их не би узнемиравао, већ би им радо отварали душу у вези са својим радом, УИСТИНУ И ОЧЕКУЈУЋИ ПОМОЋ У ОНОМЕ У ЧЕМУ СЕ НИ САМИ НЕ СНАЛАЗЕ.
Ово што се и како се сада ради, што каже народ – саветника није ни видело!
Да се у контроли наставног рада не ради о стотинама варијабли које се у непредвидљивим комбинацијама укрштају, а за које је најгора могућа варијанта да их МЕХАНИЦИСТИЧКИ МЕРИТЕ И КОНТРОЛИШЕТЕ КРОЗ НЕКЕ ПОМПЕЗНЕ ЕВАЛУАТИВНЕ ШЕМЕ – ни наставници се не би толико узнемиравали због доласка контролора. Овако: никада не могу знати шта ће и како од посматраног контролор да схвата и вреднује, те никада не може бити сигуран шта ће у њиховом виђењу да испадне као добро, а шта као лоше; додатно, у самој реализацији наставник никада не може да буде сигуран, јер ради са живим бићима, шта ће од планираног, замишљеног, испасти као добро, а шта као лоше. Отуда и трема, узнемиреност, чак – стресови. Јер се ради и о контроли, и о дешавањима са мноштвом варијабли које се непредвидљиво укрштају, а знаш да их неко ускогрудо сагледава кроз неке упрошћене шеме!
А то, да је ЧИСТА БЕСМИСЛИЦА на основу једног, нека их буде и два-три, на овај начин посматраног часа доносити такорећи пресудне закључке о раду свакога од нас – да заобиђемо као тему, многима ће и ова доза набацаних теза бити довољна за овопоподневно нервирање.
Извор: nekinovinastavnici.wordpress.com
Prenosim lično iskustvo. Imala sam posetu prosvetnog savetnika . Nastavna jedinica “uglovi sa paralelnim kracima” obrada za vreme štrajka.Čas je trajao 30 minuta.Sama priroda nastavne jedinice je da je ovaj pojam velika novina za učenike i da se teško shvata , da ima više slučajeva koje treba pojasniti i shvatiti sve nove termine. U pripremi sam navela da je osnovni cilj časa da učenici shvate nove pojmove, ne izrada većeg broja zadataka ,provera usvojenih znanja i sl.
Pritom, prosvetni savetnik je zamerio upravo to što mi nije ni bilo planirano za realizaciju. Moram napomenuti da sumnjam u nivo znanja savetnika potrebnog za realizaciju ove nastavne jedinice jer je iz potpuno druge nastavne oblasti, tako da ono što sam objašnjavala učenicima savetnik nije razumeo(la),a nije ni znao koja nastavna jedinica je planirana za taj čas, NEPRIPREMLJEN.
Dalji tok događaja možete zamisliti. Izveštaj je bio prepun neodređenih pojmova: neki, ponekad,povremeno, uglavnom ,možda, trebalo bi,…., tako da nisam uspela ništa da izdvojim što bi mi koristilo kao savet,predlog za kvalitetniji rad.
Savetnici pri posetama, uopšte, ne pitaju po kojim didaktikama, metodikama,priručnicima radimo, to ne poštuju, već imaju tu ČEK LISTU sa ponuđenim opcijama i gotovo, bez dublje analize i “mozganja”.
https://nekinovinastavnici.wordpress.com/2015/03/11/kad-kontrolor-preuzme-inicijativu-pa-se-ugruva/
Ne mogu ,a da se ne ukljucim.Moja iskustva su negde slicna razmisljanju u ovom clanku.Govori se o zdravlju ,kao prioritetu ,o izbegavanju stresnih situacija,o mobingu ,koji treba prijaviti, a stvarnost sasvim drugacija.Nastavnici su odgovorni ako ucenik ne zna ,ne uci i dozivi stres.Nastavnik treba da ga cuva od stresa ,ali ako neko sebi da za pravo da udje u ucionicu ,a u nu nije ulazio 20 godina ,sta ce se desiti?Ko od koga ce doziveti stres?Ko je uzrok stresa?Pa valjda je vaspitanje i obrazovanje PROCES koji traje.Taj proces se redovno prati i u hodu otklanjaju nedostaci,a ne u 20 godina.Jedino sam ja mozda u zabludi.I ja nekoga ocenjujem i znam koliko je to tesko,jer ne zelim da “se ogresim”.Donositi ocenu o necijem radu na osnovu ovih navedenih pokazatelja je bas”realno i naucno”.Svet se menja,stanje se menja.sve se menja.Ako je cilj “kontrolora” da unesu stres,taj cilj ce sigurno postici.A pod STRESOM ,kakav moze biti bilo koji posao?Ko ce da nas sacuva od stresa?Oni sto nam ga izazzivaju.Pa valjda i oni znaju sta je stres .Savetodavno bi bilo da se redovno prati nastava i da se u ucionicu udje dobronamerno ,a ne drugacije.A to ce tesko biti.