„Ко им је крив, кад раде у просвети, а не знају свој посао!”

новембар 12 15:35 2017

Повео тата сина на утакмицу. Тата наоружан бакљама, успут прича сину како се редовно бије за „свој“ тим. Срећући навијаче из противничког табора, тата поносно узвикује псовке на рачун „њиховог“ тима, називајући играче тог тима којекаквим именима. На стадиону хаос. Вика, псовке.. тата поносан што „крсти“ сина као будућег навијача.

Син, по одласку у школу, пребија дечака који навија за противнички тим. У школу стиже инспекција, истражује ко је крив – наставници, ПП служба или директор. Школа свакако сноси одговосност за насиље. Џаба што сви знају да у школи наставници уче ђаке да навијају за свој тим, а не против другог тима.

Код куће, мама са ћерком гледа серију. Или неки ријалити. Актери се туку, пљују, псују. „Е, нека ју је почупала, та краветина је то и заслужила!“ – говори мама, чекајући следећу епизоду тог нечег у коме ће се неки други актери псовати, пљувати, тући…

Но, мама није рачунала на то да нека друга мама гледа још већи број таквих серија или ријалитија са својом ћерком, те њена ћерка буде умлаћена сутрадан у школи, јер је лепша и згоднија од оне која ју је претукла. Није бољи ђак, не треба тући боље ђаке, него лепше и згодније. Или оне с цвикерима. Или оне за које неко процени да су ружни. Или оне скупо обучене. Или оне обучене код Кинеза. Нема правила. У сваком случају, пожељно је неког извређати и/или претући.

Еее, та мама је незадовољна, јер је њена ћерка добила батине. За то су криви, наравно, наставници! А ко би други!? Да је њена ћерка претукла ону НЕВАСПИТАНУ, то би  била друга прича, јер би њена ћерка била већ нечим изазвана.

Ова мама се случајно познаје са татом навијачем. Она подржава љутњу тате чији је син претукао другара. Школа није пазила да се не деси туча. Не би, ваљда, комшијин син тукао неког „тек тако“. Сигурно је имао неки разлог.

Но, њена је ћерка претучена без разлога. Комшија навијач подржава ову маму. Он разуме патњу неког ко је неправедно претучен. Јер, и он јако добро зна да је педагог крив. И дежурни нставници. Нису чували јадну девојчицу, зна он.

Обоје упадају у директорову канцеларију, вређајући директора, претећи му инспекцијом, а богме и батинама.

Директор покушава да каже нешто у одбрану запослених. Џаба. И мучени диша зна да ће бити одговоран, да ће му стићи инспекција, да ће бити развлачен по новинама као Пантина пита… да ће дежурни наставници бити у медијима означени као нерадници који нису спречили инциденте.

За то време, наставници по ко зна који пут на Тиму за ненасиље покушавају да реше проблем детета који псује и вређа те исте наставнике.  Добио је укор директора, али, не можеш га преместити у другу школу, то је једина школа у месту. Или, већ, постоји неки други разлог. А и ако пребаце тог, таман њима стиже исти такав из неке друге школе…

Док Тим за ненасиље пише пријаве по Протоколу, једна од наставница трећи пут добија шамар од истог ученика. Мама тог ученика објашњава како не сме да исприча супругу, јер ће овај претући сина. Тата се ионако не појављује кад га зову на разговор. Ради. А и незгодан је кад попије. Иначе је, судећи по понашању сина, веома „згодан“, чим сви стрепе од његових батина.

Епилог сваке овакве приче, а свако од нас може испричати бар по пет: Школа кажњена, директор разрешен, наставници на стубу срама… а деца пребијају даље, до смене следећег директора, до кажњавања следећег старешине…

Ко им је крив, кад раде у просвети, а не знају свој посао!

А посао наставника је, изгледа, да, осим што пишу до бесвести оно што њихови надлежни траже од њих, осим што  држе наставу, обавезне и ванаставне активности, стручно се усавршавају у асертивној комуникацији (да би, ваљда, емпатисали са шибаџијом који их вређа), да чувају децу.

Да чувају оне који бију и оне које бију. Ако то не успеју, криви су јер нису нашли начин.

А ионако не раде ништа, само штрајкују! Е, кад они штрајкују, тад школа недостаје – родитељима! Јер, шта да раде с децом, немогући су кад нису у школи!

„Ако ЈА већ не могу да изађем с њим на крај, морате ви у школи, то је ваш посао!“

Лепо каже та мама. И тај тата. И нека друга мама, и неки трећи тата.

Јер, они немају времена, пошто раде.

Ја рођена и школовала се у земљи где су скоро сви били запослени. Радили по сменама, деца остајала сама код куће, сви смо носили кључ од стана око врата. Тада ниједан родитељ није рекао да нема времена за дете јер мора да ради.

И зашто све ово пишем, кад се за мене зна да сам нерадник, самим тим што сам просветарка?

Лепо ми рече комшиница Ванда: „Лако је теби, твоја су деца добра!“

Па, јесте, добри су. Били и остали. Мора да су ми их заменили негде у породилишту, па ми подметнули добру децу, намерно.

О.К. Хвала оном ко ми је такву децу подметнуо, па не морам да претим директору школе  и ПП служби…

Фото Боб Живковић

Ивана Бошњак Бошњак

Извор: https://dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com

  Categories:
напишите коментар

8 коментара

  1. новембар 12, 16:40 #1 Mami

    Sami smo krivi. Poodavno je urušena škola. Devalvirani prosvetari kao izbledi mantili niko ih ne zarezuje ni za suvu šljivu. Ološ koju štiti direktor i koja se prodaje za litar rakije. Pre podne taj profesor se može podneti, ali u drugoj smeni pripit i prgav , čak i vređa. A ujedno četiri datuma u rubrici za ocenu pa dok vidi koliko vrede i koliko će para namaknuti. Katastrofa. Još nije i ne zna se kad će početi dubinsko i generalno pospremanje u prosveti.

    Одговорите на овај коментар
  2. јануар 03, 16:27 #2 Гордана

    У школама раде и добри и “мање добри” наставници. Сви се труде да раде колико и како умеју. И родитељи су брижни и “мање брижњи”.Васпитавају колико знају и како знају. “Мени ни рођени отац није крочио у школу, па шта ми фали”, је најстрашнија заблуда.
    Дубинског прспремања у просвети никада неће бити. Мора много тога да се стави на здраве основе, а то је обавезе и дужности породице.
    Индивидуалне разговоре са наставницима обавезно обављати у присуству детета! Родитељи, уствари, уопште не знају праву истину, јер слепо верују деци.

    Одговорите на овај коментар
  3. мај 04, 21:51 #3 Laki

    Divno ste ovo napusali “prisvetna radnice”. Hocete li objasniti Aleksinoj mami kako su u proaveti svi divni a da ona malo manje gleda serije.
    Sram Vas bilo !!!

    Одговорите на овај коментар
    • мај 05, 01:26 Coka

      Hocete li Vi prestati da generalizujete? Nijedna profesija nije kompletno besprekorna, Ali ako odlucite da zbog jednog ili nekolicine odlucite da prezirete celu profesiju, to mnogo govori o Vama, nazalost. Isto vazi I za autora teksta.

      Одговорите на овај коментар
    • мај 05, 11:20 Мирјана

      Срам било родитеље насилника и насилнике због којих је Алекса, нажалост, одузео себи живот, а не ову просветну радницу! Све је тачно, од А до Ш, што је написала. Са каквим се све проблемима и увредама сусрећемо када предочимо неки дисциплински проблем родитељима. Ма одакле Вам само смелости да коментаришете нешто што нисте осетили на сопственој кожи!

      Одговорите на овај коментар
  4. мај 05, 20:37 #4 Profa Nemackog

    Ja mislim da bi nastavu trebalo ukinuti. Svakako je sve izgubilo meru. Ucenici dolaze da nas vredjaju, pljuju i psuju, pljuju nas, vredjaju nas i psuju nas roditelji, ali i ta prosvetna ili eksterna (malo je reci da se nastavnici terete ako fiskulturna sala nije opremljena, a ja bas mislio da sam nabavljam kozlice). Da nas roditelji tuze, svakako bi dobili na sudu. Kada roditelju saopstite da njegovo dete nije za normalnu nastavu vec za specijalnu, ima pravo da kaze “ne” i da se magicno dete izleci i od autizma i od svih nedostataka i umesto da ide u neku drugu skolu gde bi prosperiralo i bolje naucilo on mora da trpi nastavu koju moraju da prate deca koja su intelektualno neometena. Na nama je da od 45 minuta napravimo 90 minuta iako ni jedan od nastavnika ni ucitelja nije u svojim studijama imao predmet koji se bavi nastavom sa decom ometenom u razvoju, ali nije to briga nikoga vec do nas. Dakle, roditelji imaju to pravo da od vas, ako hoce, naprave budalu! Pa zasto onda mi uopste da se placamo za to da drzimo uopste nastavu? Svakako nas placaju kao najnizi sloj drustva, a deca odavno imaju sliku da ako ne ljubis straznjicu nekome ili ako ne lepis plakate ili ne pobegnes u inostranstvo nisi niko i nista.

    Lepo neka nam daju da mi dodjemo u skolu, damo im svima ocene i zavrsimo posao. Evo, mozemo i da ih pitamo nesto. Ako ti roditelji znaju bolje nas posao od nas, neka ih oni skoluju. Moze i to.

    Da se razumemo: Da kojim slucajem, ne daj Boze, ucenik neke Osnovne skole uzme pistolj i udje u skolu i pobije 50 ucenika i par nastavnika, najveca kazna koja bi mu se mogla dati jeste jedinica iz vladanje. Eto toliko o nasem efektivnom sistemu kaznjavanja, a o nagradjivanju da ne pricam.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.