Ljudi rade, putuju, druže se. Ti ostaješ tu gde si, sa detetom i sobom.

maj 26 16:45 2015

Dobila si dete. Prijatelji te brišu iz imenika, stavljaju te na hide na fejsu, kažu “vidimo se za 7 godina”. Neki zaista kažu, a neki samo pomisle.

Postala si majka. Tvoja jedina briga je dete, tvoje jedino društvo je dete, tebi ne treba ništa više, nikom ne trebaš ti.

beba
Niko te više ne zove. Svi podrazumevaju da si veoma zauzeta. Da si veoma umorna. Da si u drugom svetu. Van aktuelnih tokova. Da si se promenila. Da si postala drugačija. Da ih ne razumeš. Da te ne razumeju.

Tebi su ruke zauzete. Nosiš, pereš, kuvaš, peglaš, dojiš, kupaš, pridržavaš, vodiš, voziš, šetaš, bacaš, mašeš, uspavljuješ. Imaš rutinu. Rutina ne zahteva mozak. Zato razmišljaš o drugim stvarima. O stvarima o kojima nikada pre nisi razmišljala. O ljudima o kojima nikada pre nisi razmišljala. O odnosima, o prijateljima, roditeljima, detinjstvu… Imaš utisak da ceo život pored tebe prolazi dok ga ti nemo posmatraš. Pomalo si tužna, a znaš da ne smeš da budeš. Svi ti govore da nemaš razloga.

Ljudi rade, ljudi putuju, ljudi se druže, upoznaju, stvaraju, prave, izlaze i vraćaju se. Ti ostaješ tu gde si, sa detetom i sobom. Dani su isti. Imaš utisak da će doživotno biti tako. Srećna si, ali nešto fali.

Žurke, rođendani, koncerti, proslave, predstave, bioskopi… Čuješ žamor i vrevu grada, ali kroz zatvorena vrata stana. Beba spava. Moraš da završiš puno toga dok se ne probudi.

Odlazak u prodavnicu kao najbolji provod, kasni odlazak u krevet kao oaza sopstvenog mira, razgovor sa komšinicom u liftu kao osveženje dana.

A oni podrazumevaju. Da ti ne možeš sa njima. Zato te i ne zovu. Ni na kafu, ni na pivo, ni u provod, ni u šetnju, ni na rođendan, ni na venčanje… “Ona je dobila dete” kao “Ona ima zaraznu bolest, treba da ostane u karantinu”. Plaše se da ćeš pričati o deci kada se budete videli, a ti o svemu drugom želiš da pričaš, samo ne o deci. Misle da si sada odrasla, zrela, ozbiljna i da razmišljaš o bitnim stvarima, a ti samo želiš da se smeješ sa njima i na sat vremena budeš ona bezbrižna devojka od pre tri meseca, šest meseci, godinu dana…

Ono što oni ne znaju je da jedan njihov poziv menja ceo tvoj dan.
Ono što ti ne znaš je da će tih godinu dana mnogo brže proći nego što misliš i da ćeš sve ovo gore jako brzo zaboraviti.

Autor: Tamara Zidar 

Izvor: geravodeli.com

 

  Categories:
napišite komentar

12 komentara

  1. maj 26, 18:22 #1 Monika

    Mladi roditelji koji dobiju dete otkriju novi smisao zivota. Dete, normalno, postane njihov glavni prioritet. Ono sto zaboravljaju je da i ostali ljudi podjednako cene svoje zivote i slobodno vreme. Odjednom, kafa se zakazuje kad dete bi trebalo da spava ali posle obroka i obavezno mora da se zavrsi pre vecernje rutine. Planovi se menjaju i otkazuju ako dete nije spavalo jelo ili sta vec po planu roditelja. Ljudi bez dece moraju da se prilagodjavaju i budu osudjeni kao losi prijatelji ako odbiju.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • decembar 25, 21:10 Lenka

      I hvala Bogu vratice im se istom merom kad dobiju svoje dete i shvate da je jako vazno da dete bude naspavano, nahranjeno i zadovoljno…mnogo vaznije od jednog ispijanja kafe…moje drugarice ne zameraju kad nesto ne mogu…ali i dalje zovu i druzimo se bez problema…

      Odgovorite na ovaj komentar
    • decembar 27, 03:13 Iculencegrom

      To je tako netacno!!!Uz prave prijatelje , koji imaju razumevanje za tvoje obaveze,nista nije problem. Pa valjda si imala neke obaveze I pre deteta???Ja je stavim da spava uvece I vitlam gde hocu. Ko hoce taj I moze!

      Odgovorite na ovaj komentar
    • jun 11, 09:28 Jelena

      E to ne zavisi od deteta nego od majke. Imam drugaricu koja povede i dete ali ako se detetu spava, odspava u kolicima, ako je gladno uvek ima spremnu kasicu. Dete je takvo da se zaigra u kolicima i mi znamo i po par sati da kafenisemo. U vecini slucajeva majka je ta koja ne zna da se organizuje. Niko joj nije kriv za to

      Odgovorite na ovaj komentar
  2. maj 27, 05:50 #2 Mlada majka

    Monika, ne znam da li sam ja vanzemaljac, ili sta sam… I ne samo ja, vec i moje drugarice. Djeca spavaju i u kolicima, jedu i van kuce (flasice, kasice). Nikada ne mijenjamo dogovorene termine, jer kako bi se nas 3-4 uskladile da svaka odgadja zbog ovoga ili onoga? OK ako je nesto zaista bitno iskrslo, ali ne poznajem ni jednu osobu koja se nece vidjeti sa drustvom zato sto ce beba za sat-dva biti gladna. Pa prirodno je da djeca cesto jedu, ali to ne znaci da do trece godine moramo biti zatvorene u stanu.

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. maj 27, 20:47 #3 Mama

    Uvek sam imala razumevanja za prijateljice sa bebom, smatram da je ona i njena rutina na prvom mestu i isto tako ocekujem i za moju bebu da drugi imaju razumevanja. Pravi prijatelji uvek nadju kada i kako, a za one koji nikada nemaju vremena sami su odlucili. Mislim da sam tek sada videla ko su mi zaista prijatelji.

    Odgovorite na ovaj komentar
  4. decembar 26, 15:52 #4 Zvezdica

    Nemam nista protiv ljudi sa decom,ali mislim da oni moraju da shvate da ima i onih koji nemaju… Poucena licnim iskustvom da majke ne shvataju da mi koji nemamo decu imamo probleme jer za njih su to sitnice a njihovi problemi sa bebom na lestvici 1-10 broj 11… Ali to je normalno svakom je svoja briga najveca i mislim da svako ima pravo da bira drustvo..Majka majku najbolje razume tako da…

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. jul 05, 21:27 #5 Ika

    Bože, koliko glup tekst! Ako ste dobro promislili i proživeli pre nego sto ste postali roditelj, tih godinu dana vam uopste nece tesko pasti. Kad malo razmislite i shvatite da su to trenuci koje biste zauvek zaledili, nema te kafe ili tračarenja zbog kojih biste ih propustili. Samo sve treba da bude u svoje vreme.

    Odgovorite na ovaj komentar
  6. jul 06, 17:51 #6 Mama Jovana

    Iskreno, ovo je tekst jedne ocajne majke a ne realnost. Ko brani majci da sa tim istim detetom seta, ide u park, u kupovinu, kod komsinice, drugarice? Zar ce drugarica da se ljuti ako pocedem i decu sa sobom? Onda to nije drugarica… jedno vece ja, jedno vece muz sa decom, pa das sebi par sati za nesto. Mozda je samo prvi mesec tesko, sve ostalo je stvar organizacije.. moje dete je sisalo do dve godine pa nas to nije sprecilo da putujemo, setamo, kupamo se, skijamo, izlazimo, uzivamo.
    Gledajte na sve sa vedrije strane. Vas zivot nije stao onog momenta kada se dete rodilo.

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. jul 06, 18:23 #7 Jeja

    Ako si dobro organizovan mozes sve. Zavisi sta ti prija a sta ne. Moja bebica ima cetiri meseca.. Lepo se spakujemo i svaki dan idemo pored reke..Ko hoce pridruzi nam se a ko nece neka misli da imam previse obaveza..Moje obaveze su uzivanje i radovanje svakom trenutku.

    Odgovorite na ovaj komentar
  8. jul 09, 17:00 #8 Marija

    Imam i ja takav utisak ponekad: kao da svi nešto rade, osim mene koja čekam da se dete probudi/naspava/izigra pa da jedemo, presvučemo se, kupamo, uspavljujemo. Kao da je svaki dan isti. Ne slažem se, nije ovo tekst očajne majke, ne moramo svi isto da se osećamo kad dobijemo decu. A i nisu sva deca ista: ne mogu sva da se zaigraju u kolicima već zahtevaju konstantnu aktivnost. I to je sve u redu 🙂

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.