Људи раде, путују, друже се. Ти остајеш ту где си, са дететом и собом

Добила си дете. Пријатељи те бришу из именика, стављају те на hide на фејсу, кажу “видимо се за 7 година”. Неки заиста кажу, а неки само помисле.

Постала си мајка. Твоја једина брига је дете, твоје једино друштво је дете, теби не треба ништа више, ником не требаш ти.

Foto: Canva

Нико те више не зове. Сви подразумевају да си веома заузета. Да си веома уморна. Да си у другом свету. Ван актуелних токова. Да си се променила. Да си постала другачија. Да их не разумеш. Да те не разумеју.

Теби су руке заузете. Носиш, переш, куваш, пеглаш, дојиш, купаш, придржаваш, водиш, возиш, шеташ, бацаш, машеш, успављујеш. Имаш рутину. Рутина не захтева мозак. Зато размишљаш о другим стварима. О стварима о којима никада пре ниси размишљала. О људима о којима никада пре ниси размишљала. О односима, о пријатељима, родитељима, детињству… Имаш утисак да цео живот поред тебе пролази док га ти немо посматраш. Помало си тужна, а знаш да не смеш да будеш. Сви ти говоре да немаш разлога.

Људи раде, људи путују, људи се друже, упознају, стварају, праве, излазе и враћају се. Ти остајеш ту где си, са дететом и собом. Дани су исти. Имаш утисак да ће доживотно бити тако. Срећна си, али нешто фали.

Журке, рођендани, концерти, прославе, представе, биоскопи… Чујеш жамор и вреву града, али кроз затворена врата стана. Беба спава. Мораш да завршиш пуно тога док се не пробуди.
Одлазак у продавницу као најбољи провод, касни одлазак у кревет као оаза сопственог мира, разговор са комшиницом у лифту као освежење дана.

А они подразумевају. Да ти не можеш са њима. Зато те и не зову. Ни на кафу, ни на пиво, ни у провод, ни у шетњу, ни на рођендан, ни на венчање… “Она је добила дете” као “Она има заразну болест, треба да остане у карантину”. Плаше се да ћеш причати о деци када се будете видели, а ти о свему другом желиш да причаш, само не о деци. Мисле да си сада одрасла, зрела, озбиљна и да размишљаш о битним стварима, а ти само желиш да се смејеш са њима и на сат времена будеш она безбрижна девојка од пре три месеца, шест месеци, годину дана…

Оно што они не знају је да један њихов позив мења цео твој дан.

Оно што ти не знаш је да ће тих годину дана много брже проћи него што мислиш и да ћеш све ово горе јако брзо заборавити.

Аутор: Тамара Зидар

Извор: geravodeli.com