Лупање књигом о клупу није насиље над ђацима

То што је Владимир Милојевић, професор српског, спустио читанку на сто ђака који су дремали на часу не може се подвести под угрожавање ученика, оценило је правосуђе. – Пресудом му је отказ поништен је као незаконит

Наставник српског језика Владимир Милојевић, који је лупио књигом о ђачку клупу па добио отказ и остао без лиценце „због насиља над ученицом”, није починио преступ и није требало да остане без посла и права на рад. Није ударио девојчицу читанком по глави, за шта је оптужен 2013. године, у Основној школи „Бранислав Нушић”, где је тада радио – оценило је правосуђе четири године касније. Радни спор који је Милојевић пред Другим основним судом у Београду покренуо против осмолетке недавно је окончан. Правоснажном пресудом као незаконито поништено је решење о отказу уговора о раду које му је уручено после дисциплинског поступка. Суд је оценио да „основна школа, иако је била у обавези, није на несумњив начин утврдила” да ли се потез наставника може поистоветити са насиљем. Али, и да се то што је спустио књигу на школску клупу да би привукао пажњу ђака који су дремали на часу не може подвести под угрожавање физичког, психичког и емоционалног здравља било ког ученика у одељењу.
Школа „Бранислав Нушић” могла је да се жали на пресуду која професора ослобађа кривице, али није. Зашто? Да ли се прихватање пресуде може довести у везу са недавним упозорењем министра просвете Младена Шарчевића директорима школа, да ће покренути кривични поступак против сваког ко новчано оштети државу, а нарочито, како је рекао, против оних који срљају у судске поступке за које знају да ће бити изгубљени?
– Када је мајка ученице поднела писану пријаву да је професор Милојевић на часу ударио њену ћерку, по ондашњем, а и садашњем закону као директор била сам у обавези да покренем и водим дисциплински поступак, што сам и урадила. Ток и закључак тог поступка у више наврата проверавале су просветна и инспекција рада. Њихови извештаји потврђују да је ОШ „Бранислав Нушић” поступила по закону. У једном записнику школа се и похваљује за истрајно уважавање и поштовање дечјих права на заштиту од насиља и злостављања у школској средини. Нисмо срљали у судски спор него подробно испитали чињенице. Зашто то суд није вредновао, не знам – одговара за наш лист Маријана Стефановић, директорка ОШ „Бранислав Нушић” и законски заступник ове осмолетке у окончаном судском спору.
На одлуку суда није се жалила, тврди, „због молбе ученице која је жртва овог случаја, а и насиља, да је нико више не узнемирава”.

Суд је закључио да професор није крив, али упркос томе што Закон о раду предвиђа да се врати на посао Милојевић још не може да предаје ни у једној школи

– Случај јој је већ нанео довољно штете (претње телефоном у време дисциплинског поступка – регистроване у полицији, омаловажавање од другова из одељења и сл.) Поштујући пре свега права и интересе детета, нисмо желели даљи „медијски циркус” који би професор организовао без сумње да се поступак наставио. Као што је то урадио и пре доношења судске пресуде – уверава Стефановићева.
Веома је занима „како се јавност окупила баш око професора Владимира Милојевића који је и поред радног спора и одузете лиценце све време радио до отказа уговора о раду у Четрнаестој београдској гимназији?”
Нас је занимало и да ли њој, као директорки школе која је изгубила спор, следује санкција будући да је правосуђе утврдило да наставник није починио насиље?

Професори ће штрајковати глађу

Троје професора који су због лажних оптужби и самовоље директора школа добили отказ, изгубили лиценцу и остали без могућности да се запосле штрајковаће глађу – саопштио је јуче Форум београдских гимназија.
Представници те синдикалне организације траже од министра просвете да нађе решење за угрожене колеге. Најављују да ће организовати протесте у знак подршке професорима примораним на штрајк глађу.

– Не знам да ли ми следује санкција. Урадила сам све по закону и штитила интересе и права детета, што ми је дужност и обавеза. На основу доказа и документације које поседујем, епилог овог случаја морао је да буде другачији. Пре свега због деце, ученика и угледа просвете у овој земљи – наводи Стефановићева.
Основна школа „Бранислав Нушић” само за трошкове суђења исплатила је 177.000 динара оштећеном наставнику, који очекује и уплату од око 100.000 динара по основу изгубљених зарада.
Суд је закључио да професор није крив, али упркос томе што Закон о раду предвиђа да се судском одлуком може вратити на посао ако правосуђе утврди да је добио отказ без правног основа, професор Милојевић још не може да предаје ни у једној школи.
Решењем Министарства просвете одузета му је лиценца и он нема право да предаје ђацима док се то решење не поништи. Зато му је крајем прошле године забрањено да држи наставу у било којој школи Србије, а ђаци Четрнаесте београдске, којима је предавао, први су стали у одбрану професора. Протестовали су пред Министарством просвете, бојкотовали наставу, успели да министра Шарчевића дозову на седницу ученичког парламента.
Из писма захвалности Шарчевићу, које потписује ђачки парламент Четрнаесте гимназије, а објављено је на сајту министарства, јасно је да се министар постарао да Милојевић, ипак, не остане на улици.
– Ваше залагање да се наставнику обезбеди привремени посао, до коначног решења о лиценци која му је неоправдано одузета, након чега ће, надамо се, бити враћен у учионицу, нарочито нас је обрадовало – написали су, између осталог, гимназијалци министру.
За Владимира Милојевића најважније је да је суд утврдио да није ударио дете и с тим у вези поништио решење о престанку радног односа. И даље тврди да је жртва закона који је дозволио директорима школа да и недужног просветног радника елиминишу из система.
– У овом кафкијанском процесу највише су ми помогли они од којих сам то најмање очекивао – ђаци, али и министар, који није дозволио да останем на ледини пре него што суд каже своје. На основу правоснажне пресуде и Закона о управом поступку, поднео сам захтев министарству за повраћај лиценце. Уверен сам да ће се то брзо решити и да ћу се у другом полугодишту вратити својим гимназијалцима – каже Милојевић.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Извор: Политика