Наставник српског језика Владимир Милојевић, који је лупио књигом о ђачку клупу па добио отказ и остао без лиценце „због насиља над ученицом”, није починио преступ и није требало да остане без посла и права на рад. Није ударио девојчицу читанком по глави, за шта је оптужен 2013. године, у Основној школи „Бранислав Нушић”, где је тада радио – оценило је правосуђе четири године касније. Радни спор који је Милојевић пред Другим основним судом у Београду покренуо против осмолетке недавно је окончан. Правоснажном пресудом као незаконито поништено је решење о отказу уговора о раду које му је уручено после дисциплинског поступка. Суд је оценио да „основна школа, иако је била у обавези, није на несумњив начин утврдила” да ли се потез наставника може поистоветити са насиљем. Али, и да се то што је спустио књигу на школску клупу да би привукао пажњу ђака који су дремали на часу не може подвести под угрожавање физичког, психичког и емоционалног здравља било ког ученика у одељењу.
Школа „Бранислав Нушић” могла је да се жали на пресуду која професора ослобађа кривице, али није. Зашто? Да ли се прихватање пресуде може довести у везу са недавним упозорењем министра просвете Младена Шарчевића директорима школа, да ће покренути кривични поступак против сваког ко новчано оштети државу, а нарочито, како је рекао, против оних који срљају у судске поступке за које знају да ће бити изгубљени?
– Када је мајка ученице поднела писану пријаву да је професор Милојевић на часу ударио њену ћерку, по ондашњем, а и садашњем закону као директор била сам у обавези да покренем и водим дисциплински поступак, што сам и урадила. Ток и закључак тог поступка у више наврата проверавале су просветна и инспекција рада. Њихови извештаји потврђују да је ОШ „Бранислав Нушић” поступила по закону. У једном записнику школа се и похваљује за истрајно уважавање и поштовање дечјих права на заштиту од насиља и злостављања у школској средини. Нисмо срљали у судски спор него подробно испитали чињенице. Зашто то суд није вредновао, не знам – одговара за наш лист Маријана Стефановић, директорка ОШ „Бранислав Нушић” и законски заступник ове осмолетке у окончаном судском спору.
На одлуку суда није се жалила, тврди, „због молбе ученице која је жртва овог случаја, а и насиља, да је нико више не узнемирава”.

– Случај јој је већ нанео довољно штете (претње телефоном у време дисциплинског поступка – регистроване у полицији, омаловажавање од другова из одељења и сл.) Поштујући пре свега права и интересе детета, нисмо желели даљи „медијски циркус” који би професор организовао без сумње да се поступак наставио. Као што је то урадио и пре доношења судске пресуде – уверава Стефановићева.
Веома је занима „како се јавност окупила баш око професора Владимира Милојевића који је и поред радног спора и одузете лиценце све време радио до отказа уговора о раду у Четрнаестој београдској гимназији?”
Нас је занимало и да ли њој, као директорки школе која је изгубила спор, следује санкција будући да је правосуђе утврдило да наставник није починио насиље?

– Не знам да ли ми следује санкција. Урадила сам све по закону и штитила интересе и права детета, што ми је дужност и обавеза. На основу доказа и документације које поседујем, епилог овог случаја морао је да буде другачији. Пре свега због деце, ученика и угледа просвете у овој земљи – наводи Стефановићева.
Основна школа „Бранислав Нушић” само за трошкове суђења исплатила је 177.000 динара оштећеном наставнику, који очекује и уплату од око 100.000 динара по основу изгубљених зарада.
Суд је закључио да професор није крив, али упркос томе што Закон о раду предвиђа да се судском одлуком може вратити на посао ако правосуђе утврди да је добио отказ без правног основа, професор Милојевић још не може да предаје ни у једној школи.
Решењем Министарства просвете одузета му је лиценца и он нема право да предаје ђацима док се то решење не поништи. Зато му је крајем прошле године забрањено да држи наставу у било којој школи Србије, а ђаци Четрнаесте београдске, којима је предавао, први су стали у одбрану професора. Протестовали су пред Министарством просвете, бојкотовали наставу, успели да министра Шарчевића дозову на седницу ученичког парламента.
Из писма захвалности Шарчевићу, које потписује ђачки парламент Четрнаесте гимназије, а објављено је на сајту министарства, јасно је да се министар постарао да Милојевић, ипак, не остане на улици.
– Ваше залагање да се наставнику обезбеди привремени посао, до коначног решења о лиценци која му је неоправдано одузета, након чега ће, надамо се, бити враћен у учионицу, нарочито нас је обрадовало – написали су, између осталог, гимназијалци министру.
За Владимира Милојевића најважније је да је суд утврдио да није ударио дете и с тим у вези поништио решење о престанку радног односа. И даље тврди да је жртва закона који је дозволио директорима школа да и недужног просветног радника елиминишу из система.
– У овом кафкијанском процесу највише су ми помогли они од којих сам то најмање очекивао – ђаци, али и министар, који није дозволио да останем на ледини пре него што суд каже своје. На основу правоснажне пресуде и Закона о управом поступку, поднео сам захтев министарству за повраћај лиценце. Уверен сам да ће се то брзо решити и да ћу се у другом полугодишту вратити својим гимназијалцима – каже Милојевић.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић