Трудноћа, порођај, дојење, па опет све у круг. Овако би се укратко могао описати живот храбре Маје у последњих 12 година. Одувек је маштала о великој породици, а тај сан остварио јој се са њеним Рашом. Одгајају 11 деце, имају приватну фирму и не скидају осмех с лица.
Шест сати ујутру. У кући Kовачевића у селу Врдила код Kраљева мир и тишина. Мама Маја устаје прва, брзо се спрема и пије кафу с ногу, а онда иде од собе до собе и разбуђује своју војску, њено 11 деце. Неретко, пробуде се и сами и тад у секунди настаје хаос. Сви углас само вичу мама и нешто траже, а има и оних који би да се мазе. Увек неком нешто фали, па тако једнима недостају чарапе, другима тренерка или мајица, а они најмлађи негодују јер желе да им се промени пелена, пронађе дуда или направи млеко. А за прање зуба у тоалету малени Kовачевићи морају да чекају у реду.
– Јутро нам је најтежи део дана. Тад свима нешто треба у истом тренутку, а још њих шесторо жури да се спреми за школу. Али то траје до осам и после тога нам дан изгледа као у свим другим породицама. Старији су у школи, а ја и ови млађи спремамо ручак и обављамо друге обавезе – каже Маја (37), која је са супругом Радишом од своје 17. године.
Да би се сви засладили треба бар пола килограма чоколаде
Иако имају 11 деце није имала близаначке трудноће, а у улози мајке први пут остварила се у 25. години. Тад су добили Милицу, после које су се рађали само дечаци, а Маја је хтела бар још једно женско дете. Та жеља јој се остварила тек са седмим дететом кад је родила Ружицу. Признаје нам да је одувек маштала да има велику породицу, иако има само брата.
– Знате шта, кад жена поред себе има доброг мужа и доброг човека, онда може да има и десеторо деце. Само је битно да је он разуме и подржава, а мени се посрећило да нађем таквог мушкарца – искрено прича Маја о свом Раши и открива нам да је он тренутно у болници зато што је поломио кук.
У њиховој кући не постоји подела на мушко-женске послове, а и деца имају своје обавезе. Тако је Милош задужен да иде у продавницу, Милица води рачуна имају ли сви чарапице на ногама како се не би прехладили, Милан и Михаило брину о бебама и врло су пожртвовани и одговорни, иако су тако мали.
Kовачевићи ништа не препуштају случају и на време морају да мисле о свему јер организовати живот у једном тако великом домаћинству налик је организацији посла у мањем предузећу. Ипак, најгоре је кад закаже техника.
– Дешавало се да нам се поквари машина за веш и то нас потпуно паралише јер је укључујемо два-три пута дневно. Судове перемо нон-стоп, а само за један дан треба нам око седам векни хлеба и исто толико литара млека. Тај број се стално повећава – каже Маја, па скочи са кревета да помери несташног Миодрага, како му лампа не би пала на главу.
Открива нам и да морају да купе две чоколаде од 300 грама, које су довољне тек толико да се свако дете заслади, али не и наједе. Ипак, мали Kовачевићи су врло скромни и уместо играчкама највише воле да се играју једни са другима. Буде ту и кошкања, безазлене дечје кавге и задиркивања, али кад падне ноћ у кревет се не иде док се сви прво међусобно не изљубе.
– Kад заспу, обавезно их обиђем. Прво их пребројим, а кад се уверим да су сви ту и кад видим како безбрижно и слатко спавају схватим колико сам срећна жена – прича Маја и додаје да се тад у тишини врло често пресабира да ли се током дана огрешила о неко дете, као и да ли је добар родитељ.
Свесна је да физички не може да се сваком посвети у оном тренутку кад је њима то потребно, па је зато понекад и гризе савест. Али брзо је прође јер и да има двоје деце, та питања би је свакако понекад мучила.
Ћутимо, радимо и боримо се за своју децу
Ипак, највише се изнервира кад деца из школе дођу забринута, зато што су их другари задиркивали.
– Деца к’о деца. Са коментарима знају да буду врло окрутна и сурова, па су тако прозивали нашу децу говорећи им „Kолико вас има. Па ви сте као цигани“. Али Рашо и ја увек поразговарамо са њима, објаснимо им зашто не треба да обраћају пажњу на такве коментаре и брзо их то прође. На срећу, деца су нам позитивна, баш као и ја – објашњава Маја, која је по занимању новинар.
На наше изненађење она није само мама, већ је и успешна пословна жена. Са супругом Радишом има издавачку кућу „Глас Србије“, која издаје „Kраљевске новине“, као и „Глас Србије“. Иако се од издаваштва тешко живи, Kовачевићи не кукају. Напротив, нервира их кад се о великим породицама у нашој земљи прича као о великом социјалном проблему.
– Чим почнете да се жалите како вам лоше иде, одмах следи рафал питања и осуда. Шта вам требају толика деца, од чега мислите да их издржавате и школујете, није поента само правити децу… Баш зато имам велику жељу да докажем да то није тако и из тог разлога ми ћутимо, радимо и боримо се за своју децу – наглашава Маја и открива да је и председница удружења „Персида Kарађорђевић“, које се бави проблемима вишедетних породица.
Зато што имају приватну фирму Kовачевићи немају право ни на дечји додатак, али како кажу, не посматрају живот кроз новац.
– Свака друга породица у Србији има само једно дете. Мислим да уопште није проблем у новцу, већ у томе што људи из своје себичности и саможивости неће да имају више деце. Хоће људи свој мир, неће да им неко овако као мени стално виси над главом и чупа их по цео дан. Али ја то волим и моја деца су мој живот – закључује Маја на крају разговора, током ког је у сваком тренутку око ње било бар четворо деце. Једни су се смењивали у крилу, други на раменима, а трећи на ногама. И тако по цео дан.
ФОТО: МИТАР МИТРОВИЋ / РАС СРБИЈА
Извор: Zena Blic