Предлогом будућег прописа планирано је да мајке имају право на месечну накнаду до пунолетства трећег детета, а висина суме, која ће се исплаћивати из демографског фонда, зависиће “од могућности буџета Републике Србије”. Колико би она могла да износи, о томе се још само разговара и није сигурно да ли ће бити само симболична или ће бити нека врста плате за мајке. О томе ће одлучити демографски фонд који би требало да оснује Влада Србије. Тренутно се спекулише о 20.000 динара месечно.
Пример Црне Горе, која је прво донела закон, а онда схватила да нема довољно пара да га испоштује, требало би, сматрају стручњаци, да нам буде наук. За проф. др Мирјану Рашевић, из Центра за демографска истраживања, подршка породицама са децом не би требало да подразумева искључиво финансијску помоћ, већ је битно усклађивање рада и родитељства, снижавање психолошке цене материнства, покушај да се очува репродуктивно здравље, мере битне за здраво родитељство, популациона едукација и активирање локалне самоуправе.
– Било која мера да би подстакла рађање мора да буде одржива и унапред позната – каже проф. Рашевић. – Не би ваљало да за неколико година кажемо да за то сада више нема новца, јер то онда ствара додатну економску и психолошку несигурност.
Истраживања показују, објашњава наша саговорница, да су деведесетих година појединци много очекивали од државе у сфери рађања, а онда су се разочарали. Последњих година млади људи теже тешко остваривим предусловима као што су квалитетан партнерски однос и материјална и психолошка стабилност.
– Ту се сужава простор за политичко деловање, што значи да не треба појачати само финансијски трансфер, већ и подржати савремени однос заједништва између мушкарца и жене – сматра проф. Рашевић. – Чини се да демографски изазови, ипак, траже модернији приступ.
БРОЈКЕ* 100.000 МАЈКИ У СРБИЈИ ИМА ТРОЈЕ ДЕЦЕ
* 20.000 ДИНАРА МОГУЋА ДЕМОГРАФСКА НАКНАДА
* 20.000 МАЈКИ СА ТРОЈЕ И ВИШЕ ДЕЦЕ НЕМАЈУ ОВО ПРАВО
И поред тога што се Србија са проблемом недовољног рађања суочава више од пола века, што имамо најнижу стопу природног прираштаја у односу на земље Европске уније и једна смо од најстаријих популација у Европи, оваква мера популационе политике је, за нашу саговорницу, у реалности потпуно неостварива.
Према последњим подацима у Црној Гори која је донела сличан закон већ се за државну плату центрима за социјални рад пријавило 20.000 жена које имају троје и више деце. Наиме, толико њих већ испуњава прописане услове. Интересантно је да је 3.000 припадница лепшег пола већ обуставило пензију и како би добиле ову накнаду, с обзиром на то да су примале просечну или минималну пензију.
– Ова накнада је 332 евра, односно 70 одсто од просечне зараде у Црној Гори и која је у 2015. години била 480 евра, док оне које су биле 15 година на бироу остварују право на 40 одсто од просека – каже Горан Кушевија, генерални директор директората за социјалну и дечју заштиту у Министарству рада и социјалног старања Црне Горе. – Ми имамо на располагању 15 милиона из буџета, а процене говоре да нам треба 50 милиона на годишњем нивоу. Прва исплата требало би да буде 20. фебруара, тренутно је на списку око 1.500 жена, али до краја недеље очекујемо још око 2.000 решења. За прву исплату има новца, али не и за надаље.
Наш саговорник наглашава да ће крајем фебруара упознати Владу Црне Горе са проблемом који доноси примена новог закона и покушаће да нађу начин да се обезбеде додатна средства.
– Већ је поднета иницијатива да се та два члана закона прогласе неуставним, јер су дискриминишући у односу на жене које живе, рецимо, на селу и никада се нису пријављивале на биро рада, а коси се и са неким другим законима – каже Кушевија. – Примедбе су и на то да се надокнада везује само за чин рођења, а мајка је можда оставила децу оцу, или некој институцији. Такође је потпуно дестимулативна мера за запошљавање. Не би требало да Србија дође у сличан проблем и било би добро да озбиљније и квалитетније приступи овој области.
НЕМА РЕТРОАКТИВНИХ ИСПЛАТА
РЕТРОАКТИВНЕ исплате у Србији неће бити, па ће мајке са троје пунолетне деце остати ускраћене за свој допринос наталитету. Ово право неће имати само мајке које су у браку, већ све оне које су родиле треће дете, без обзира на то да ли су деца из једног, два или више бракова, да ли су брачна или ванбрачна, запослене, али и оне које нису у радном односу.
КАКО ЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
ЗАКОНОМ у Црној Гори је предвиђено да мајке које имају троје деце и 25 година стажа примају по 332 евра, као и оне са четворо и више и 15 година рада. За оне које су 15 и више година на тржишту рада, не мора у континуитету, а имају троје и више деце надокнада ће бити 193 евра.