Мама из Холандије: Основна школа им је “забавиште” у поређењу са школом у Србији

јун 19 21:58 2017

Тамо и овде… Врло често чујем питање “кад би неко упоредио неке друге образовне системе са нашим”. Осим тога што човек мора да има и једно и друго искуство, мора и неки други систем да прати, да прелиста дечје књиге, да разговара са учитељима и наставницима и на крају да редовно комуницира и анализира систем и са својом децом да би могао да има ширу слику.

Укратко, то би изгледало овако…

Једном речју основна школа им је “забавиште” у поређењу са школом у Србији. У холандским  школама се наизглед негују “само” интелектуалне способности. У основној школи један комплет књига користи четворо деце и то искључиво у школи. Велика важност се поклања свакодневном проширивању вокабулара код деце обрађивањем непознатих текстова разних тематика од литерарних до информативних у складу са узрастом. Осим тога деца често држе презентације/предавања. У почетку су то предавања на тему по слободном избору у другом разреду основне школе, необавезно и не сви, него она деца која се усуђују. У почетку се не оцењују, касније добијају заједницку оцену кад раде у пару, а потом свако своју оцену. Значи уче се да буду тачни, јасни и прецизни, али и да заједнички сарађују и координирају у излагању. Деца добијају формулар са питањима у којима дају анализу дечјих излагања-предавања и наравно оцењују, што свакако ради и учитељ. Највиша и најнижа дечја оцена се одбацују, а остатак углавном не одступа значајно од оцене учитеља. Предавања се припремају искључиво у школи у најранијем узрасту под контролом, надзором и уз консултације са учитељем, касније ко не заврши у школи, довршава код куће.

Дакле, апсолутно се све учи у школи и не може те нико припремити за час унапред. Акценат је  на развоју вербалне интелигенције и разумевања, а самим тим што је дете боље у тим вештинама стиче боље предиспозиције за даље освајање и усвајање знања, а самим тим стиче и веће самопоуздање. То је основа основне школе.

На крају основне школе учитељ процењује на основу успеха у задње три године и завршног државног теста (врста пријемног контролног испита – 100 питања из матерњег језика, 60 из математике, 40 студиозне вештине и 90 општи тест) за који је ниво дете у средњој школи.

Средња школа је подељена на ниже и више разреде и у зависности од нивоа траје 4-6 година. Шира подела обухвата 8 нивоа а ужа 3:

– VMBO (4 године) су углавном стручне сколе

– ХAVO (5 године) је профил намењен онима који даље школовање могу да наставе на некој од виших школа

– VWО-Гимназија (6 година) пружа могућност даљег школовања на факултетима

Само уписивање није гаранција да ће тај ниво-профил бити задржан и завршен. У зависности од успеха у току школовања могуће је са VMBO-а стићи и до VWО-а, а и обрнуто што се и дешава у око 20% случајева. Осим могућности “падања” на нижи ниво, у случају прилично лошег успеха (а услови су јасно дефинисани) средњошколици морају понављати разред што се дешава у 6% случајева.

Средња школа је већ нешто сасвим друго и немерљива је са нашом средњом школом како по обиму, тако и по захтевима и мултидисциплинарности, систему сталне надградње знања, а посебно по систему оцењивања. Књиге су бесплатне и свако дете има напокон свој комплет.

Издвојићу пар детаља који упућују на драстичне разлике:

– У Србији деца из математике у петом разреду раде скоро пола године Венеове дијаграме. У Холандији се Веновим дијаграмима и Паскаловом троуглу посвети један час у четвртом средње (преведено на узраст деце у Србији то је други средње). Уради се десетак задатака и наставник напомене да то неће бити на тесту, јер је наравно банално једноставно. Али се зато у узрасту од 11/12 година почиње са пропорцијама и процентима на којима се максимално инсистира и који су неопходни и у основи свега.

– Римски бројеви се уче у више наврата из историје много касније него у Србији и нема вишечасовне посвећености као што је то случај у Србији.

– Литерарни састави се не пишу у првом разреду основне, а ни у петом, деца пишу приче и бајке, дакле искључиво им је “дозвољено” да користе фантазију и машту и уз то иде обавезна илустрација и цртеж.

Из свега наведеног произилази:

– српски програм је из холандске оптике пре свега непримерен узрасту, губи се много времена и захтева се и инсистира на стварима кад велика већина деце није спреман ни зрела за то.

– наше књиге и програми нису тако писани да повезују градиво, није дакле заступљена мултидисциплинарност.

Пример: Овде ће деца на часу матерњег језика читати неки информативно-новински чланак о (на пример) порасту броја гојазне деце у којем се пише између осталог и о поремећајима метаболизма и обољењима као и о могућим узроцима настанка истих, а циљ часа је да пронађу речи и термине са њима непознатим значењем, а већ следеће недеље ће радити из биологије о ораганима за варење и метаболизму.

Или пак у четвртом средње (16 година) из предмета енглески језик и литература анализира се и дискутује на часу месец дана скоро сваки час (у трајању 15 минута) “Животињска фарма”. Сувишно је наглашавати које све класичне предмете “покрива” та анализа, као што је и сваки трећи задатак из математике (од првог средње) економске природе са кратким историјатом кроз време, а огледни час хемије је врло често искоришћен за прављење козметичких препарата. То су све нијансе мултидисциплинарности и зависе од нивоа у ком је дете и наравно од школе и приступа. У таквој школи не постоје све петице, већ средња оцена нијансирана у скали од 1-10 са свим својим нијансама 2,3-5,4-7,3-8,2 и тестови са тежинама у скали од (1-6). У таквој школи је обавезна репродукција, али се изнад свега цени, вреднује и оцењује примена и логичко размишљање.

Оцењивање: Оцена из теста репродукције (базни тест) има ниво тежине 1 ређе 2, а оцена из примене има тежину 3, а ређе 5 или 6. Шта то значи? С обзиром на то да је закључна оцена из неког предмета средња оцена, то значи да се оцена тежине 3 три пута рачуна.

Пример: Ако дете има, рецимо, три оцене и то: 9 (тежина 1); 6,5 (тежина 3); 5,7 (тежина 6), средња оцена је 9+3×6,5+6×5,7= 62,7/10= 6,3 а не 7,1 или по слободној процени како коме, неком 7,5 а неком 8,5. Оцене се уписују у електронски дневник који израчунава просек. Пример електронског дневника је ОВДЕ.

Упоредно то изгледа ОВАКО (подаци за Србију нису доступни, али јесу за Хрватску).

Али није ни такав приступ и принцип рада за сваког, а сигурно не за свих 20% популације српских  “свих петица”. Јер, тврд је орах воћка чудновата, не сломи га ал’ зубе поломи.

Наташа

  Categories:
  1. јун 20, 08:31 #1 Ana

    Nataša, hvala Vam na lepom i jasnom tekstu. Pošto sam upućena u njihov sistem ocenjivanja (a radim u našem sistemu) odavno sam shvatila prednosti njihovog rada i pristupa deci. Čini mi se da veliki broj profesora kod nas nema kapacitet da sami pristupe materiji multidisciplinarno, te je iluzorno govoriti o promenama (i reformama) koje nema kod da sprovede. Još jedna fascinantna stvar kod holadskog obrazovnog sistema je što učeći svoj jezik oni savladavaju nemački, francuski i engleski, te im posle učenje jezika ne predstavlja nikakav problem.

    Одговорите на овај коментар
  2. јун 20, 22:04 #2 Sekula

    Добра ствар је што деца која уче такве школе нису у стању да израчунају сама себи просек, те се ваљда мање оптерећују са тиме од наших?

    Одговорите на овај коментар
  3. новембар 13, 13:34 #3 Natasa

    S obzirom da sam autor ovog texta osecam potrebu da ga i updejtujem jednim linkom i skrenem ponovo paznju na njega

    “How can the Netherlands move its school system “from good to great”? This report draws on international experience to look at ways in which the strong Dutch school system might go further still on the path to excellence. Clearly the Dutch school system is one of the best in the OECD, as measured by PISA and PIAAC and is also equitable, with a very low proportion of poor performers. The report therefore proposes an incremental approach to reform, building on strengths while responding to some emerging challenges. The Netherlands should strengthen the quality of early childhood education and care, revisit policies related to early tracking with more objective testing and track decisions, and enhance the permeability of the system. It should develop the professionalism of teachers and school leaders through enhanced collective learning and working, while at the same time strengthening accountability and capacity in school boards. This report will be valuable not only for the Netherlands, but also to the many other education systems looking to raise their performance who are interested in the example of the Netherlands.”

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.