Тамо и овде… Врло често чујем питање “кад би неко упоредио неке друге образовне системе са нашим”. Осим тога што човек мора да има и једно и друго искуство, мора и неки други систем да прати, да прелиста дечје књиге, да разговара са учитељима и наставницима и на крају да редовно комуницира и анализира систем и са својом децом да би могао да има ширу слику.
Укратко, то би изгледало овако…
Једном речју основна школа им је “забавиште” у поређењу са школом у Србији. У холандским школама се наизглед негују “само” интелектуалне способности. У основној школи један комплет књига користи четворо деце и то искључиво у школи. Велика важност се поклања свакодневном проширивању вокабулара код деце обрађивањем непознатих текстова разних тематика од литерарних до информативних у складу са узрастом. Осим тога деца често држе презентације/предавања. У почетку су то предавања на тему по слободном избору у другом разреду основне школе, необавезно и не сви, него она деца која се усуђују. У почетку се не оцењују, касније добијају заједницку оцену кад раде у пару, а потом свако своју оцену. Значи уче се да буду тачни, јасни и прецизни, али и да заједнички сарађују и координирају у излагању. Деца добијају формулар са питањима у којима дају анализу дечјих излагања-предавања и наравно оцењују, што свакако ради и учитељ. Највиша и најнижа дечја оцена се одбацују, а остатак углавном не одступа значајно од оцене учитеља. Предавања се припремају искључиво у школи у најранијем узрасту под контролом, надзором и уз консултације са учитељем, касније ко не заврши у школи, довршава код куће.
Дакле, апсолутно се све учи у школи и не може те нико припремити за час унапред. Акценат је на развоју вербалне интелигенције и разумевања, а самим тим што је дете боље у тим вештинама стиче боље предиспозиције за даље освајање и усвајање знања, а самим тим стиче и веће самопоуздање. То је основа основне школе.
На крају основне школе учитељ процењује на основу успеха у задње три године и завршног државног теста (врста пријемног контролног испита – 100 питања из матерњег језика, 60 из математике, 40 студиозне вештине и 90 општи тест) за који је ниво дете у средњој школи.
Средња школа је подељена на ниже и више разреде и у зависности од нивоа траје 4-6 година. Шира подела обухвата 8 нивоа а ужа 3:
– VMBO (4 године) су углавном стручне сколе
– ХAVO (5 године) је профил намењен онима који даље школовање могу да наставе на некој од виших школа
– VWО-Гимназија (6 година) пружа могућност даљег школовања на факултетима
Само уписивање није гаранција да ће тај ниво-профил бити задржан и завршен. У зависности од успеха у току школовања могуће је са VMBO-а стићи и до VWО-а, а и обрнуто што се и дешава у око 20% случајева. Осим могућности “падања” на нижи ниво, у случају прилично лошег успеха (а услови су јасно дефинисани) средњошколици морају понављати разред што се дешава у 6% случајева.
Средња школа је већ нешто сасвим друго и немерљива је са нашом средњом школом како по обиму, тако и по захтевима и мултидисциплинарности, систему сталне надградње знања, а посебно по систему оцењивања. Књиге су бесплатне и свако дете има напокон свој комплет.
Издвојићу пар детаља који упућују на драстичне разлике:
– У Србији деца из математике у петом разреду раде скоро пола године Венеове дијаграме. У Холандији се Веновим дијаграмима и Паскаловом троуглу посвети један час у четвртом средње (преведено на узраст деце у Србији то је други средње). Уради се десетак задатака и наставник напомене да то неће бити на тесту, јер је наравно банално једноставно. Али се зато у узрасту од 11/12 година почиње са пропорцијама и процентима на којима се максимално инсистира и који су неопходни и у основи свега.
– Римски бројеви се уче у више наврата из историје много касније него у Србији и нема вишечасовне посвећености као што је то случај у Србији.
– Литерарни састави се не пишу у првом разреду основне, а ни у петом, деца пишу приче и бајке, дакле искључиво им је “дозвољено” да користе фантазију и машту и уз то иде обавезна илустрација и цртеж.
Из свега наведеног произилази:
– српски програм је из холандске оптике пре свега непримерен узрасту, губи се много времена и захтева се и инсистира на стварима кад велика већина деце није спреман ни зрела за то.
– наше књиге и програми нису тако писани да повезују градиво, није дакле заступљена мултидисциплинарност.
Пример: Овде ће деца на часу матерњег језика читати неки информативно-новински чланак о (на пример) порасту броја гојазне деце у којем се пише између осталог и о поремећајима метаболизма и обољењима као и о могућим узроцима настанка истих, а циљ часа је да пронађу речи и термине са њима непознатим значењем, а већ следеће недеље ће радити из биологије о ораганима за варење и метаболизму.
Или пак у четвртом средње (16 година) из предмета енглески језик и литература анализира се и дискутује на часу месец дана скоро сваки час (у трајању 15 минута) “Животињска фарма”. Сувишно је наглашавати које све класичне предмете “покрива” та анализа, као што је и сваки трећи задатак из математике (од првог средње) економске природе са кратким историјатом кроз време, а огледни час хемије је врло често искоришћен за прављење козметичких препарата. То су све нијансе мултидисциплинарности и зависе од нивоа у ком је дете и наравно од школе и приступа. У таквој школи не постоје све петице, већ средња оцена нијансирана у скали од 1-10 са свим својим нијансама 2,3-5,4-7,3-8,2 и тестови са тежинама у скали од (1-6). У таквој школи је обавезна репродукција, али се изнад свега цени, вреднује и оцењује примена и логичко размишљање.
Оцењивање: Оцена из теста репродукције (базни тест) има ниво тежине 1 ређе 2, а оцена из примене има тежину 3, а ређе 5 или 6. Шта то значи? С обзиром на то да је закључна оцена из неког предмета средња оцена, то значи да се оцена тежине 3 три пута рачуна.
Пример: Ако дете има, рецимо, три оцене и то: 9 (тежина 1); 6,5 (тежина 3); 5,7 (тежина 6), средња оцена је 9+3×6,5+6×5,7= 62,7/10= 6,3 а не 7,1 или по слободној процени како коме, неком 7,5 а неком 8,5. Оцене се уписују у електронски дневник који израчунава просек. Пример електронског дневника је ОВДЕ.
Упоредно то изгледа ОВАКО (подаци за Србију нису доступни, али јесу за Хрватску).
Али није ни такав приступ и принцип рада за сваког, а сигурно не за свих 20% популације српских “свих петица”. Јер, тврд је орах воћка чудновата, не сломи га ал’ зубе поломи.
Наташа