На један од многих чланака на нашем сајту који величају вртиће у Норвешкој, пристигао је неочекиван и, рекло би се, сурово искрен коментар маме из Србије која тамо живи и чије дете иде у њихов вртић. Ствари су, како каже, далеко од онога што се овде приказује. Ево шта нам је она написала:
„Живим у Норвешкој већ четири године и моје дете иде у њихова обданишта последње три године. Због селидби, до сад смо променили три вртића.
Храна им је очајна. Мажу маргарин са топљеним сиром који зову smør – требало би да буде путер, али није, маргарин је. Oд силних варијација рибе наведених у чланку моје дете увек и једино добија рибље крокете – смрзнуте поховане штапиће рибљих отпадака, са гомилом адитива. Од топлих оброка још сервирају парадајз-супу из кесице, размућени прах са макаронама, а на менију су увек мајонез, кечап и зачини које деца стављају самостално колико желе. Ја у својој кухињи не користим кечап ни мајонез, али сам доживела да ми их дете тражи.
Свашта бих још имала да додам на овај романтични приказ исхране, али ме мрзи. Зато бих прешла на детаље о силним активностима са децом – све што наводите у чланцима је чиста научна фантастика. Не знам да ли да се смејем или да плачем! Да, деца јесу напољу, али препуштена сама себи. Не постоји иницијатива нити организација било какве групне игре, као нпр: арачкиње барачкиње, жмурке, између две ватре и сл… Кад сам питала зашто је то тако, зашто ми је дете константно пуно песка и блатњаво, мокро (временске прилике) они су ми дали објашњење да је најбоље децу пустити да сами организују игру… Не раде ништа с њима и то је срамотно с обзиром на то колико их има на мали број деце. Ето, то је бар тачно, за шесторо деце по закону мора да буде задужена једна одрасла особа. Особље које ради са децом се врло често мења и долазе замене, такозвани викари који тек не раде ништа са њима.
Врло је непожељно одскакати од групе или неговати неки посебан таленат код деце. Сви морају бити исти. Да бисте радили у норвешком вртићу, потребно је да имате елементарно познавање норвешког језика. И то је готово све што се тражи. По мојој слободној процени, око 20% особља у норвешким вртићима има неопходно образовање за рад са децом, а 80% су слободни уметници, азиланти у програму интеграције, бивши алкохоличари са новом шансом за повратак у друштво и полуписмени Норвежани који не знају шта ће са собом…
И задње али не и мање битно од свега наведеног. Може вам се врло лако десити да упаднете у интернациолналну групу јер нисте оригинални Норвежанин, а да постоји група у истом вртићу са чисто норвешком децом и наравно другачијим третманом и приоритетима. И све то није бесплатно него кошта 300 евра, као и у Србији. Српским вртићима вероватно треба додатних промена и особља, али све моје пријатељице које имају децу ми препричавају своја искуства са исхраном и особљем која су сјајна иако понегде имате и 30 деце на једног васпитача.
Овде, дете мора да буде у вртићу најкасније до 9.30, негде и раније и мора да буде изведено из вртића у 17:00 или зову резервну особу са папира коју сте оставили, а ако се то понови више пута онда можете да очекујете да вам социјална служба одведе дете и не врати га док не испитају шта није у реду! А то је тек прича за себе!
Ово није први чланак који велича норвешке вртиће, а српске блати. Просто останем шокирана сваки пут овим идеалним приказом који је заиста далеко од стварног. Није српски вртић за најбољи пример, али није ни норвешки! Има добрих ствари у норвешким вртићима, али мислим, у ствари сигурна сам да би се моје дете добро осећало и у српском. Свака част српским вртићима на невероватном труду са толико пута мање ресурса и пара, јер су српска деца бриљантнија од норвешке. Молим све маме у Србији да не очајавају читајући ову велику неистину од чланка.
Велики поздрав од маме из Норвешке!”