Мени савест налаже да се понашам према људима другачије

Увек ми је занимљиво да пуштам поједине људе да видим колико лоши могу да буду, да им не приговарам, и да пуштам, пуштам, пуштам… Не због моје толеранције него због њихове наивности да нисам у стању да приметим нешто што је очигледно.
Оно када те неко гази, гази и гази, а ти допушташ, наводно не примећујеш, притом ти је тај неко, наводно, близак, драг, и временом, какво год твоје првобитно мишљење било о њему, схватиш о коме се, заправо ради, и са ким имаш посла.
Све више чујем причу у народу да према људима треба бити лош, да су људи, генерално, стока, и остало.
Како је то само погрешно.
Мени савест налаже да се понашам према људима другачије.
Много ми је лакше да имам поверења, него да их гледам испод ока.
Притисак је на њима, ако варају, варају себе.
А освета, и те глупости, освета најпре поједе онога ко се свети. Човек сагори у мржњи.
Колико год била потрошена прича о љубави, то јесте највећа вредност. Љубав растерећује и чисти човека.
Знаш да си чист, отворен, а на другоме је да разрешава са собом, брига те.
Имао сам фазе када сам имао противнике у животу, праве, са којима сам водио неке своје ратове.
И неважно да ли сам добијао те дуеле, важно је да нисам трошио себе доказујући другима нешто што их се реално не тиче. Радило се о мом животу.
Временом схватиш да треба да даш све од себе, и да се отвориш, испричаш своју причу, а ко прихвати, прихвати, у крајњем, њихова ствар.
Што се тиче игара, манипулација, и остало, ма колико то деловало примамљиво, то је испод части јер се човек спушта на ниво протуве која гледа да ућари искључиво за себе.
Боље имати мало, а бити много, него желети много и изгубити се у свему томе.
Скромност је највећа врлина јер растерећује од похлепе. Не вуче на оне стазе на којима човек мора да се отима да би имао више.
У крајњем, шта ће ти?
Некада је одмор за душу гледати људе како грабе, уједају једни друге, а реално им не треба. Ти само спокојно посматраш, насмејеш се и одеш својим путем.
Имати свој правац, то је највећа привилегија, и многи то не праштају.
Само зато што си тако недостижно слободан у односу на њих, и то никада неће да ти опросте.

Аутор: Stefan Simic