Merenje napredovanja u učenju

decembar 30 23:00 2014

U većini slučajeva učenja kod čoveka, naročito u slučajevima učenja složenih radnji, retko se dolazi do stupnja koji se ne bi mogao prevazići. Postignuti uspesi u tim slučajevima su uvek manje ili više relativni.

Oni pre svega zavise od mnogobrojnih činilaca motivacije i od ličnih osobina onog koji uči: od potreba i zahteva, postavljenih zadataka, od veličine nagrade, društvenog priznanja, od ambicije i drugih ličnih motiva, od inercije pojedinca, od njegove istrajnosti, od njegovog stepena aspiracije, od njegovog zadovoljenja sa onim što je već postigao ili, obrnuto, od njegovog neprestanog nezadovoljstva sa onim što postiže. Na drugoj strani stupanj posignutog uspeha zavisi i od broja ponavljanja ili količine vežbanja kao i metode vežbanja koja je upotrebljena.

14588254-boy-reading-open-book
Merenje napredovanja u učenju
Učinke vežbanja za vreme učenja možemo meriti na više načina. Možemo meriti: 1) radnje ili gradivo koje se savlađuje, 2) vreme za koje se radnje ili gradivo savlađuju i 3) tačnost radnji i znanja gradiva koji se savlađuju.
1) Merenje napredovanja na raznim stupnjevima vežbanja na osnovu savladanih radnji i gradiva vršimo na taj način što na svakom stupnju utvrđujemo koliko je gradiva savladano ili, na primer, koliko pokreta učinimo za određenu jedinicu vremena.
2) Napredovanje u učenju merimo i pomoću vremena i brzine. Ili merimo za koje vreme, kojom brzinom, svršavamo ceo zadatak na raznim stupnjevima vežbanja, ili određujemo koliko nam je bilo potrebno vremena da savladamo određenu jedinicu gradiva posle različitog broja ponavljanja. Tako nam stalno opadanje vremena za koje izvodimo jednu radnju ili jedan pokret u toku učenja predstavlja napredovanje.
3) Napredovanje u pogledu tačnosti meri se brojem pogrešaka koje činimo na raznim stupnjevima učenja, kad izvodimo jednu radnju ili izlažemo učeno gradivo. Sve manji broj grešaka posle sve većeg broja ponavljanja daje nam sliku sve većeg napredovanja u toku učenja.

Napisao Dragana Stanković

 

 

psihologijaonline.com

  Categories:
napišite komentar

0 komentara

Trenutno nema komentara!

Započnite komentarisanje.

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.