Све речено у старој, поновљено је и објашњено у Новој години. Министар просвете и даље инсистира на томе да се укине грађанско васпитање и верска настава. Негде у изјавама промиче, да то није крај, већ само почетак сече предмета. Вербић констатује да ми немамо кадра да ове предмете предајемо, тачније, квалитетно предајемо, свих 12 година школовања наше деце. Овде је, не слутећи, министар отворио Пандорину кутију квалитета српских факултета, као и стручног усавршавања. Познато је да у школи не можете бити стално запослени ако нисте високообразовани, а сваки предавач грађанског, завршио је и факултет и обуку. Шта ћемо сад? Да ли смо можда на прагу ревизије високообразовних институција, пошто знамо да у свете семинаре нико не дира!?!
Импликације су следеће, када министар процени да за нешто нема капацитета !?!, укидају се предмети, за почетак, а онда ћемо укинути и део образовног система. Шта ће нам основна школа од 8 година? Скупо је! А и средња од четири? Претерано је… Нема се толико у буџету за просвету, оскудација, преполовите, па да идемо сви да гледамо риалити несвет у ударном термину!!!
Дакле, сада министар процењује, без икаквих доказа и квалитет образовања! Занимљиво је како ни не помиње да је баш његовом кривицом, ове школске године, после накарадних Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установа које обављају делатност основног и средњег образовања и васпитања , велики број запослених, педагога, психолога, наставника свих предмета, преко ноћи остао без дела норме, тачније, сазнао да нема пун фонд, када је школска година већ почела. О својим грешкама, које су изазвале тектонске потресе, овај минстар, ипак не говори… На крају крајева, можда је то и циљ, много нас је, ваља укинути и фондове часова и предмете и радна места и тако уштедети за јавна предузећа која јесу губиташи, али су Држави прирасла за срце…
Што се тиче веронауке, нејасно је зашто Вербић државу конфронтира са црквом? Нека прошла Влада вратила је овај предмет у школе, а само је то пут и за поновно избацивање. Министар просвете не може, чак и да силно жели, нити да укине, нити да уведе, нови предмет. Морао би да добије зелено светло стручне јавности, Национално-просветног савета и коначно, саме Владе. Има ли овај министар те капацитете, или је то начин да скрене пажњу са онога чиме би тренутно могао да се бави, а не бави се!?
Елем, најмање десетине горућих проблема тренутно би могао да решава први човек просвете.
О платним разредима, много се говорило, а и сам Вербић се огласио ових дана, када је већ евидентно да се потписано није реализовало … Као што доликује, ми смо га подсетили да је заборавио да поднесе оставку…
Међутим, нешто друго је био његов долазећи слоган. На самом почетку свог мандата, овај члан Владе, тврдио је да ће отварањем конкурса, у систем увести најбоље људе. Није јасно шта је требало да се деси са онима који већ раде и да ли би у том случају, директорски полусвет процењивао ко је то квалитетан, а ко није!?! Али, како год, то је подразумевало и довођење младих људи. Ту идеју, Унија је здушно подржала, објаснивши министру да редослед потеза није добар, јер прво треба средити систем и укрупнити норме, па тек онда уводити нове људе. Наравно, да се увек залажемо за запошљавање младих. Онда је дошао штрајк, Посебан колективни уговор … и све даље је урбана легенда.
Шта се сада дешава? После суспензије члана Закона о максималном броју запослених у јавном сектору, који се тицао пензионисања, на снази је сулуда одредба Закона о раду, која дозвољава рад до смрти. Пензионисање после 65., њиме је категорија која није обавезна, док вас директори воле и држе уз себе. По српским школама сада се дешавају чудне ствари. Да не би изазвали гнев колектива, директори са више од 65 година живота, остају на својим позицијама, али у послу остављају и колеге, вршњаке, из својих школа!?! Дакле, не да не долазе млади, него не одлазе они који су зарадили пензије… Шта ћемо сада!?! Спорни члан поменутог Закона је на Уставном суду. Тамо може остати и неколико година. До тада ће наш систем који већ има, у просеку година запослених, више од 40, добрано да остари, без наде да ће се икада подмладити!?! За то Унија СПРС има један предлог који ће бити послат Министарству, па ћемо видети да ли ће и за ово решење Вербић наћи проблем.
Далеко од тога да министар не би могао да се бави продајом диплома, спорним докторатима, инспекцијама, радом директора, надлежностима школских управа, плановима и програмима, уџбеницима, тендерима за кречење школа и сличним, многобројним стварима…
Ипак, он се још увек занима за оно што није у његовој надлежности. На једноставно питање, Зашто!?!, заиста ми пада на памет само један безсмилени, одговор, Зато!
Јасна Јанковић
председник УСПРС