Михаил Лабковски: Васпитавање не значи објашњавање како треба живети. То не ради

април 04 20:27 2018

​Михаил Лабковски говори  важним стварима које често занемаримо, покушавајући да васпитамо дете.

​1. Несрећни људи, никако не могу изградити однос са дететом, тако да оно може бити срећно. А ако су родитељи срећни, онда не треба ништа специјално да раде.

2. Многи верују да је код њих, родитеља, све нормално, а проблеми су само у дјеци.
И изненаде се када у једној породици одрасту двоје потпуно различите деце: једно дете пуно самопоуздања , успешно, изванредан борац, а друго – искомплексирани губитник, увек се жали или је агресиван. Међутим, то значи да су се деца другачије осећала у породици, неко од њих није имало довољно пажње. Неко је било осетљивије и имало већу потребу за љубављу, а родитељи то несу препознали.

3. Пратити да дијете буде обучено, обувено и нахрањено – то је брига, а није васпитање.
Нажалост, многи родитељи су сигурни да је брига довољна.

4. Како се обраћате детету у детињству, тако да ће се оно обраћати вама у старости.

5. Школа не треба да подучава толико математици и књижевности, колико о самом животу.

Из школе није важно добити само теоријско знање, колико практичне навике: умеће да се комуницира, изграђују односи, да су одговорна  за себе – своје речи и поступке, да  решавају своји проблеме, договарају и управљају својим временом … Наиме те навике помажу да се осећате сигурно у одраслом животу и зарађујете за живот.

6. Прекомерно преживљавање детета због лоших оцена – то је само огледална реакција одраслих.

Ако родитељи мирно реагују на двојку или неуспјех у спорту, чак и на неке пропусте, ако се родитељи осмехују, говорећи: “Душ моја, не брини”, онда је и дете мирно, стабилно, сигурно ће се поправити у учењу.

7. Ако у основној школи ваше дете није у стању да се носи са програмом, ако морате много времена да седите са дететом над лекцијама – проблем није у детету већ у школи.

Тешко – не значи боље! Дете не треба преоптеретити, покушавајући да се одради програм којег су саставили педагози. У првом разреду израда домаћег задатка треба да траје од 15 до 45 минута.

8. Диете се може кажњавати, понекад је то чак и неопходно.

Али треба јасно да раздвојити дете и његове поступке. На пример, унапред сте се договорили да ће пре него што дођете са посла, урадити домаћи задатак, јести и очисти иза себе. Онда дођете кући и видите слику: шерпа са супом стоји нетакнута, књиге очигледно нису отваране, по тепиху разбацани неки папири, а дете седи гледајући у таблет. Главно је – у том тренутку не побеснити, да не вичете да “сви имају децу као децу”, и да од вашег детета ће порасти нула прекрижена.

Без најмања агресије, обратите се детету. Насмшите се, загрлите га и реците: “Волим те пуно, али нећеш добити таблет недељу дана”. И викање, вређање, увређеност и не говорење – није потребно. Дете је кажњено одузимањем таблета.

9. Дете треба да има џепарац већ од шест година.

Не велики, већ редовно одвојена сума, којом оно само располаже. И веома је важно да новац не постане средство за манипулацију. Не треба да контролишете на што дете троши новац, и одредите износ у зависности од његове успешности и понашања.

10. Не треба за децу живети њихове животе, одлучивати шта да раде а шта не, решавати њихове проблеме за њих, гушитит их својим амбицијама, очекивањима, смерницама.

Ви ћете остарити, како ће сами живети?

11. У целом свету, само најпаметнији и најбогатији иду на универзитете.

Остали иду на посао, траже себе и зарађују за високо образовање. А шта је код нас? ..

12. Ја сам против сталног надзора.

Дете треба да буде сигурно да је у породици вољено, поштовано, да се слажу с њиме и да имају поверење у њега. У том случају неће упасти у ” лоше друштво” и избећи ће многа искушења, којима не могу да се одупру вршњаци са напетом ситуацијом у породици.

13. Када сам био у школи, на Дан знања, говорило се да треба учити барем због тога што се умни рад плаћа много пута више него физички рад. И када нешто научите, можете радити и примати новац за оно што волите да радите.

14. Неред у соби тинејџера говори о његовом унутрашњем стању.

Тако се споља манифестује хаос у његовом психичком свету. Добро је, ако се умива … Захтев “да се заведе ред” може се само ако ствари детета изађу ван његове собе.

15. Васпитавање не значи објашњавање како треба живети. То не ради.

Деца се развијају само по аналогији. Шта се може, а шта не може, како треба и како је боље поступити, деца не схватају из речи родитеља, већ искључиво из њихових поступака. Једноставно речено, ако отац каже да је лоше пити, а сам пије – постоји велика вероватноћа да ће његов син бити алкохоличар. Ово је најочигледнији пример, да суптилне ствари деца хватају и усвајају јаче.

16. Треба разговарати са децом о животу уопште, а не о томе како треба живети.

Ако родитељ може да разговара са дететом само о проблемима, он има проблем.

17. Ако дете покушава да манипулише одраслим, оно једноставно има неурозу.
И треба тражити њен узрок. Здрави људи не манипулишу – решавају своје проблеме, делујући директно.

​18. У разговору са дететом, не критикујте га, не дирајте његову личност, не излазите ван оквира анализе његових поступака.

Не говорите о њему, већ о себи. Не “ти си лош”, већ “мислим да си лоше поступио” Користите реченице: “Не свиђа ми се када си …”, “Не волим кад си …”, “Желио/а бих да …”

19. Дете треба да осети да су родитељи добри, али јаки људи.

Који га могу заштитити, могу му нешто одбити, али увек поступају у његовом интересу и што је најважније, пуно га воле.

 

Извор: www.brainum.ru

  Categories:
  1. април 17, 12:22 #1 Gricko

    Lepši tekst na ovom sajtu nisam pročitala nikada. Čovek je rekao SVE.

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.