Весна Војводић Митровић из Гранског синдиката просветних радника Србије “Независност” подсетила је да је један од захтева просветара да се не уводи Закон о јавним службама јер даје овлашћење директору да уколико се њему не допада оно што она прича, може да је пошаље 50 километара даље
Штрајк просветних радника је тема на почетку скоро сваке школске године, а један од главних захтева просветара је да се не уводи Закон о јавним службама од 1. јануара 2019, јер је то, како су рекли, закон о забрани “дугих језика”.
Како је на ТВ Прва објаснила Весна Војводић Митровић из Гранског синдиката просветних радника Србије “Независност”, тај закон даје овлашћење директору да уколико се њему не допада оно што она прича, директор може да је пошаље 50 километара даље.
“Па када се будем 100 километара клацкала до посла, нећу више имати дуги језик”, рекла је она.
Додала и да је, када је реч о штрајку просветара, постоје симптоми који указују на велики проблем у друштву који не третира образовање како би требало.
“Штрајк је само један од облика непристајања на позицију коју нам власт намеће у друштву”, истакла је она.
Са друге стране, председника Форума средњих стручних школа Милорад Антић је рекао да ствар треба да се каже директно у лице и да су проблем и синдикати који нису једногласни.
“Неко напушта час 15 минута раније, неко остаје касније, неко 45 минута. Ово није штрајк, ово је хаос и мора унапред да се договоре. Директори окрену леђа, па се праве “Тоше” и луди, па неко штрајкује и сам одреди време и изађе са часа, или седи у зборници, а у то време се прави хаос у школи, деца шетају по ходницима, вичу, раде шта хоће”, рекао је он.
Проблем је, каке је додао, што не штрајкују сви у исто време.
“Штрајк није успео, јер није задат ударац министру”, рекао је он.
Војводић Митровић сматра да директори треба да се брину за тај “хаос” по ходиницима.
“Директор се ничим изазван вине у 11. платну групу, а ништа не ради док се иста та деца шетају по школи”, рекла је она.
Антић је одговорио да он прича искрено шта се дешава по зборници и да синдикати нису међусобно сагласни и организовани, неко штрајкује првих 15, него задњих 15 минута.
“Просветни радници масовно поклањају оцене, онда су друштвене вредности максимално поремећене. Ми смо имали школство најбоље у Европи”, рекао је он.
На питање да ли и он поклања оцене, одговорио је: “Да, и ја их поклањам”.
Војводић Митровић је објаснила да је просветарима циљ да буду успостављене праведне платне разраде и групе.
“У медијима и друштву дошло је до замена теза, позиција у 8. групи која нам је намењена је 0,02 процента нижа од 9. групе”, рекла је она.
На питање да ли штрајкују само због плата, она каже да то није тачно, јер они који неће у другу платну групу, ту ће и остати.
Војводић Митровић је оптужила министра просвете Младена Шарчевоћа да његове изјаве нису кохерентне.
“Човек који је прво рекао ‘ја се лавовски борим’, а онда јуче изјавио како би и он, да је с наше стране, тако радио – то је шум у комуникацији, човек види две стране”, закључила је она.
Штрајк просветних радника је тема на почетку скоро сваке школске године, а један од главних захтева просветара је да се не уводи Закон о јавним службама од 1. јануара 2019, јер је то, како су рекли, закон о забрани “дугих језика”.
Како је на ТВ Прва објаснила Весна Војводић Митровић из Гранског синдиката просветних радника Србије “Независност”, тај закон даје овлашћење директору да уколико се њему не допада оно што она прича, директор може да је пошаље 50 километара даље.
“Па када се будем 100 километара клацкала до посла, нећу више имати дуги језик”, рекла је она.
Додала и да је, када је реч о штрајку просветара, постоје симптоми који указују на велики проблем у друштву који не третира образовање како би требало.
“Штрајк је само један од облика непристајања на позицију коју нам власт намеће у друштву”, истакла је она.
Са друге стране, председника Форума средњих стручних школа Милорад Антић је рекао да ствар треба да се каже директно у лице и да су проблем и синдикати који нису једногласни.
“Неко напушта час 15 минута раније, неко остаје касније, неко 45 минута. Ово није штрајк, ово је хаос и мора унапред да се договоре. Директори окрену леђа, па се праве “Тоше” и луди, па неко штрајкује и сам одреди време и изађе са часа, или седи у зборници, а у то време се прави хаос у школи, деца шетају по ходницима, вичу, раде шта хоће”, рекао је он.
Проблем је, каке је додао, што не штрајкују сви у исто време.
“Штрајк није успео, јер није задат ударац министру”, рекао је он.
Војводић Митровић сматра да директори треба да се брину за тај “хаос” по ходиницима.
“Директор се ничим изазван вине у 11. платну групу, а ништа не ради док се иста та деца шетају по школи”, рекла је она.
Антић је одговорио да он прича искрено шта се дешава по зборници и да синдикати нису међусобно сагласни и организовани, неко штрајкује првих 15, него задњих 15 минута.
“Просветни радници масовно поклањају оцене, онда су друштвене вредности максимално поремећене. Ми смо имали школство најбоље у Европи”, рекао је он.
На питање да ли и он поклања оцене, одговорио је: “Да, и ја их поклањам”.
Војводић Митровић је објаснила да је просветарима циљ да буду успостављене праведне платне разраде и групе.
“У медијима и друштву дошло је до замена теза, позиција у 8. групи која нам је намењена је 0,02 процента нижа од 9. групе”, рекла је она.
На питање да ли штрајкују само због плата, она каже да то није тачно, јер они који неће у другу платну групу, ту ће и остати.
Војводић Митровић је оптужила министра просвете Младена Шарчевоћа да његове изјаве нису кохерентне.
“Човек који је прво рекао ‘ја се лавовски борим’, а онда јуче изјавио како би и он, да је с наше стране, тако радио – то је шум у комуникацији, човек види две стране”, закључила је она.
Извор: Недељник